Za Svedok 800 o svom jednomesečnom boravku i turneji po Sjedinjenim Američkim Državama piše Jadranka Jovanović, svetska i naša operska diva
Moje skoro jednomesečno gostovanje u više velikih gradova Amerike Vašington, Klivlend, Njujork, čikako, Šervil… spada u jedno od najlepših i najsadržajnijih gostovanja u poslednjih nekoliko godina.
Na ukupno osam nastupa, predstavila sam se programom SVETSKI MUZIčKI BISERI, na 8 jezika i uz klavirsku pratnju pijaniste Nikole Rackova.
Bilo je tu operskih arija, filmske muzike, srpskih solo pesama, grčkog sirtakija, specijalne muzike sa Islanda, francuske šansone, ali u bisevima i srpske starogradske pesme, pa sve do čuvene Bajagine Moji su drugovi… – što je nezvanična himna dijaspore.
Moj najvažniji koncert bio je 28. septembra na Milenijumskoj sceni, prestižnog Kenedi centra u Vašingtonu, koji se po rangu meri sa slavnim njujorškim Karnegi holom. Dočekala me je prepuna dvorana, a koliko ljudi koliko je sedelo u dvorani toliko ih je još i stajalo sve vreme koncerta.
Ispratili su nas ovacijama.
Stojeći!
Zatim sam imala solisticki koncert u Klivlendu, u organizaciji Srpskog Narodnog Univerziteta Vuk Karadžić. Dva nastupa u Njujorku i dva u čikagu su bili naš doprinos humanitarnoj organizaciji LIFELINE princeze Katarine Karađorđević.
Posle veličanstvenog recitala u čikagu u koncertnoj sali prestiznog NORTVESTERN univerziteta sa 700 mesta, dobijam neočekivani poziv da učestvujem na 100-godisnjici proslave srpske crkve Ssveti đorđe u Šervilu, u državi Indijana.
U poslednjem trenutku menjam povratne karte i ostajem još pet dana.
Proslavi su prisustvovali i princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević, kao i predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik.
Ali, ovo moje gostovanje je, i inače, bilo prepuno neočekivanih, fantastičnih obrta i susreta koji će, kao najlepši darovi, zauvek ostati u mojim sećanjima. Pored koncerta, i umetnički fascinantnih trenutaka, stigla sam i da posetim Srpski park u Klivlendu koji je apsolutno savršen; da prisustvujem dirljivoj liturgiji u srpskoj crkvi Sv. Sava u Klivlendu koju je čudesno vodio otac Živojin; da prošetam 5. avenijom u Njujorku, obiđem Karnegi hol, odslušam predstavu Ana Bolena u Metropoliten operi, koju sam i sama pevala u Beogradu i da se upoznam sa trenutno najvećom svetskom operskom zvezdom Anom Netrebko.
Svog saradnika, Nikolu Rackova pozvala sam da, uz večeru, u indijskom restoranu u Njujorku, proslavimo 20-u godišnjicu uspešne saradnje koja je i započela baš u ovom gradu.
Nastupila sam i za najbogatije ljude čikaga u njihovom klubu zatvorenog tipa gde je godišnja članarina 55.000 dolara, i bila presrećna što se te večeri sakupio veliki novac donacije za onkološku bolnicu.
Smejala sam se non-stop kad su me njihove supruge, redom, pitale gde sam kupila tašnu koju sam imala te večeri!
I to One, koje mogu sve da kupe!!!
Uspela sam i da budem i na ručku u čuvenoj DŽON HENKOK zgradi u restoranu na 95 spratu sa pogledom na jezero Mičigen (koje je šire od Jadranskog mora) od koga vam zastaje dah.
Bila sam pozvana da prisustvujem sjajnom koncertu Gorana Bregovića u čikagu, koji je on imao 3 dana pre mog koncerta u istom gradu!
Posetila sam i najpoznatiji bluz klubu u čikagu BUDDY GUY, gde sam tako ludo igrala sa mojim domaćinom, doktorom Pavlovićem, da su ljudi mislili da smo deo programa!
Dobila sam mnogo poklona! Nećete verovati, uglavnom od žena (a i po nekog muškarca), čak i stihove pesme napisane za mene…
Sa lakoćom sam dobijala popuste u radnjama, osmehe, ljubaznost i najlepše reči!!
I mogla bih ovako da Vam govorim i pišem danima – šta mi se sve lepo dešavalo.
Samo lepo i magično!
Dobila sam mnogo ljubavi i pažnje, imala nezaboravne trenutke tišine na koncertima – kada zavlada tajac koji zaustavi vreme i kada mi se čini da niko u sali ne dise.
Srela sam se sa predivnim ljudima i ponovo shvatila da svet ne može nikad da propadne dok je njih!!!
Bez njih ne bi moglo…
Hvala Ministarstvu kulture Republike Srbije, ambasadoru iz Vašingtona Vladimiru Popoviću i celoj njegovoj ekipi, Mirjani Zivković, konzulu u Njujorku, princu Aleksandru Karađorđeviću i princezi Katarini…Ljudima iz LIFELINE-a, našem ambasadoru pri Ujedinjenim nacijama Teodoru Starčeviću, bračnom paru Simić-Glavaski koji vode kulturni zivot u Klivlendu, predusretljivom konzulu američke ambasade u Beogradu, divnim, dragim ljudima iz svih ovih gradova koji su me ugostili i, naravno, publici koja mi je skandiranjem poručila ono što je jedan posetilac iz čikaga lepo srocio:ZAPALILI STE čIKAGO – MORATE DOćI PONOVO!
