U komadu pored Slobodana, supruge Mirjane, sina Marka i ćerke Marije, kao likovi pojavljuju se i Tito, Medlin Olbrajt, Vesli Klark, Džefri Najs…
Dokumentarni pozorišni komad „The Milosevics“ (Miloševići), sa članovima porodice Slobodana Miloševića kao glavnim akterima, biće ovog vikenda predstavljen publici u američkom gradu Sijetlu pošto je komad sa sličnim nazivom godinama izvođen u Evropi.
Glumci u predstavi će izgovarati rečenice koje su akteri zaista izgovarali a do kojih se došlo proučavanjem intervjua, transkripata sa suđenja pokojnom predsedniku Srbije pred Haškim tribunalom, kao i telefonskih razgovora članova, kako se ukazuje „disfunkcionalne“ porodice Milošević koje je tajno snimila hrvatska obaveštajna služba.
Komad je napisala i režirala Pati Majls Van Beuzekom (Pattie Miles) a u njemu se pored Miloševića, njegove supruge Mirjane, sina Marka i kćeri Marije kao likovi pojavljuju Tito, Medlin Olbrajt, Vesli Klark, Džefri Najs, haški sudija Patrik Robinson, Miloševićev pravni zastupnik Dragoslav Ognjanović, bivši predsednik SAO Krajine Milan Babić, kao i Dragan Vasiljković poznatiji kao Kapetan Dragan.
„Publika može da očekuje muzičku satiru i jedinstveni upliv u poslednje Miloševićevo uporište (pred sudom)“, navodi se u pozorišnom vodiču „Sijetl tietr igzaminer“ (Seattle Theater Examiner) koji ovu predstavu, u produkciji Paradajz tijetr skul (Paradise Theater School) najavljuje za 16. i 17. decembar.
Rediteljka Majls Van Beuzekom rekla je Igzemineru da su transkripti snimljenih razgovora porodice Milošević – u kojima se, pored ostalog spominje želja Marka Miloševića da smanji svoje uši – „prilično ludi, fascinantni, suludi i zabavni, i sve ostalo“.
Prema njenim rečima, i suđenje je bilo „poprilično ludo, jer je on (Milošević) insistirao na tome da sam sebe zastupa, a strategija mu je bila da razvlači (postupak) koliko god može kako bi mogao da tvrdi kako su zločini (za koje je optužen) inscenirani“. „Rezultat je zabavan, bizaran, sulud… Političke pozorišne predstave znaju da budu pripovedačke. Ja sam želela da uradim nešto drugačije“, rekla je Majls Van Beuzekom.
Predstava istog naziva, ali svedena na odnose u porodici Milošević, izvođena je od 2003. godine u Nemačkoj i Austriji, a u Berlinu je bila hit. U članku „Wait Till Your Father Gets Home“ (čekaj dok ti tata dođe kući), koji je 2005. godine objavio britanski Gardijan, navodi se da je i ta predstava bila inspirisana tajno snimljenim telefonskim razgovorima, čiji je transkript objavljen u zagrebačkom Globusu a potom i u svetskim medijima.
Zanimljivo je da se američki „Miloševići“ uopšte ne spominju u kontekstu istoimene predstave bečkog Toksik drims (Toxic Dreams), teatra – zato što Majls Van Beuzekom ne samo što izgovara rečenice koje su navedene u tekstu lista Gardijan („rezultat je zabavan, bizaran, sulud“) već i, s manjim varijacijama, rečenice s kojima je autor bečke predstave Josi Vanunu (Yosi Wanunu) opisao svoju predstavu: “ „Nalazim da političke pozorišne predstave znaju da budu pripovedačke. Želeli smo da uradimo nešto drugačije“.
