Ima razloga, posmatrano iz Amerike, da se entuzijazam srpskog naroda, koji se na velicanstveni nacin ispoljio 5. oktobra prošle godine, usmeri ka bržim promenama, reformama i napretku. Miloševicev režim je pao. Srbija i SRJ su izašle iz izolacionizma. Ne treba strepeti od americkog rata objavljenog terorizmu. Srbi su u Bosni i Hercegovini bili žrtve terorizma. Nece Amerika biti protiv Srba. Ako saopštimo istinu o nama, ako nas Amerikanci budu shvatili i razumeli, oni ce nas pomoci…
Sa druge strane, Srbija i SRJ se moraju osloboditi zabluda, iluzija, nacina mišljenja, ali i Titovog zakonodavstva i Miloševicevog režima. Reforme se moraju brže sprovoditi. Srbija je, a sa njome i njena dijaspora, izgubila citavu deceniju zbog Miloševica, koji je kupovao vreme i cekao bolje dana, a zemlja i narod su pod njegovom vlašcu propadali. Proteklu deceniju nisu samo „pojeli skakavci“, ona je oteta od srpske dece i od njihove buducnosti.
Neophodno je da se što pre stvore zakonski i drugi uslovi za dolazak stranih ulagaca u Srbiju, a pre svih Srba iz dijaspore. Reforme u Srbiji treba da idu brže nego u drugim istocnoevropskim zemljama jer postoji iskustvo i ne moraju da se prave greške koje su u tim zemljama cinjene, ali… Srbija mora da žuri jer je uzalud potrošila celu deceniju i zato što je dužna da svoje gradane izvede iz bede i da naciju usmeri ka razvoju i napretku. U tome ce zemlji matici pomoci Srbi iz dijaspore, kojih ima više od cetiri miliona i koji cine trecinu srpske nacije.
Ovo je za „Politiku“ rekao Majkl đordevic, jedan do osnivaca Kongresa srpskog ujedinjenja i biznismen u SAD.
Tocak koji škripi
• Šta je bio cilj 12. skupštine Kongresa srpskog ujedinjenja, koja je trebalo da se održi u Beogradu 20. septembra?
– To bi bila prva skupština KSU, jedne od najjacih organizacija Srba iz dijaspore koja bi se održala u zemlji matici. Na žalost, zbog teroristickih napada na Njujork i Vašington i poremecaja u vazdušnom saobracaju, vecina delegata nije mogla da dode u Beograd, pa je skupština odložena za prolece naredne godine. Osnovni cilj je bio da se predstavi projekat „Mostovi obnove i napretka“ – kaže gospodin Majkl đordevic.
• O kakvom projektu je rec?
– Godinu dana po osnivanju KSU u americkom gradu Feniksu sacinjen je „Feniks plan“ za uspostavljanje mostova saradnje dijaspore i matice i za stvaranje uslova za ulaganje kapitala kojim raspolažu Srbi u dijaspori u srpsku privredu. Na žalost, u protekloj deceniji, taj plan nije mogao da bude ostvaren. Sada je plan inoviran i u skladu sa novim okolnostima nazvan projekat „Mostovi obnove i napretka“.
• Konkretno, koji ce se „mostovi graditi“?
– U proteklih pola veka izmedu srpske dijaspore i maticne države nisu postojali mostovi saradnje, vec pre dubok jaz. Tito i Miloševic su, uglavnom, špijunirali dijasporu i delili je i pokušavali da iz nje izvuku neku paru. Vreme je da se uspostave istinski mostivi u domenu kulture, u opštim odnosima države matice i dijaspore, a pre svega na ekonomskom planu. U projektu je, u jedanćst tacaka, izloženo šta treba da se ucini da bi naši ljudi iz dijaspore ulagali svoj kapital u srpsku privredu.
• Reforme, koje se u Srbiji sprovode, na istom su „tragu“. Zbog cega je potrebna posebna inicijativa za to iz dijaspore?
– U Americi postoji izreka „Podmazuje se tocak koji škripi!“ Kad smo neki ljudi iz KSU i ja dolazili u Beograd, a i ovom prilikom, imali smo prilike da vidimo da nisu stvoreni uslovi za ulaganje kapitala ovde. Mi imamo sredstva, imamo dobru volju da ih uložimo u srpsku privredu, uz to smo Srbi, ali smo ustanovili da u ovoj zemlji pored uobicajenih rizika za ulaganje novca, ima i mnogo neizvesnosti. Ne zna se koja i kakva ce država biti ovde. Odnosi izmedu Srbije i Crne Gore nisu rešeni. U samoj Srbiji su nastale podele u DOS-u. Cemu one vode i u šta ce se izroditi? Na snazi su i stari i novi zakoni. Kriminal i korupcija nisu stavljeni pod kontrolu. Cinjenica je da nove vlasti pokazuju dobru volju i ulažu napore da ucine nešto, ali nešto škripi. Došli smo u dobroj nameri da „tocak reformi podmažemo“ da bi se brže okretao.
Etno biznis
• Vi ste pokušali da pokrenete neki posao u Srbiji. Niste uspeli. Zašto?
– U februaru sam hteo da otvorim filijalu moje banke u Srbiji. Za to, na žalost, nisu postojali uslovi. Od Narodne banke sam dobio objašnjenje na tri kucane strane. Ništa nisam razumeo. Tekst je bio konfuzan. To nije cudo jer u praksi se još primenjuju stari zakoni. A Titovi i Miloševicevi zakoni su namerno pravljeni da budu konfuzni da bi moglo da se lovi u mutnoj vodi… Nadam se da ce uskoro biti stvoreni uslovi za ostvarenje onoga što ja hocu i mogu, a što želi i vecina potencijalnih ulagaca iz dijaspore, a to je ulaganje u mala i srednja preduzeca. U velikoj Americi više od 80 odsto biznisa vode mala i srednja preduzeca. Što mala Srbija ne bi od toga pocela?
• Da li ekonomski odnosi izmedu dijaspore i matice mogu da se uspostave tako da budu korisni i jednoj i drugoj strani?
– Naravno da mogu i treba da budu takvi. Novac se kroz rad oploduje i od toga treba da imaju i ulagac i korisnik kapitala. No, iskustvo u svetu je pokazalo, a posebno u zemljama u tranziciji, da je za njih najpovoljniji bio takozvani etno biznis, odnosno ulaganje kapitala iz dijaspore. To zato što su pripadnici nacije u dijaspori patriote i što spremnije ulaze u rizik i ne ocekuju da ostvare u svojoj matici prekomeran profit. No, i ukupni odnosi izmedu dijaspore i matice treba da budu na obostranu korist.
• Na šta se konkretno tu misli?
– Iz dijaspore se opravdano zahteva da se našim zemljacima da dvojno državljanstvo i da dobiju pravo glasa. To podržavaju i ljudi iz dijaspore i velikom vecinom u zemlji. Ali, kad neko postane državljanin neke zemlje on onda stice i odredena prava. A kad dobije pravo glasa, na direktan i posredan nacin, upravlja zemljom. Na zapadu, onaj ko od države traži svoja prava i zaštitu toj državi placa porez. To bi trebalo da rade i ljudi iz dijaspore, koji dobiju državljanstvo matice i u njoj imaju pravo glasa.
• Verujete li Vi da se ovako nešto može ostvariti?
– Verujem u Srbe. Srpsko drvo života ima trule grane, naceto stablo, ali zdrave korene. Trule grane cemo poseci, izrašce nove mladice, a stablo cemo zaleciti… Kao gradanin SAD verujem u snagu i sposobnost Amerikanaca. Amerika ce, strpljivo i snažnim akcijama uspeti da rastera crne oblake terorizma, koji su se nadvili nad njom i nad svetom. Nadam se da ce uskoro i za Srbe zasjati sunce – kaže Majkl đordevic, poslovni covek i jedan od osnivaca Kongresa srpskog ujedinjenja.
Stana Ristic
——————————————————————————–
Lobiranje za srpsku stvar
Kongres srpskog ujedinjenja osnovan je 1990. godine da, izmedu ostalog, u SAD, u Senatu i Kongresu, lobira za srpsku stvar. To je cinjeno i sada se cini. Zvuci paradoksalno (a u demokratskim zemljama to nije) da KSU i srpska dijaspora treba kod srpskih vlasti da lobiraju da bi se naši problemi brže rešavali. To, po recima Majkla đordevica nece biti klasicno lobiranje, vec intenzivan kontakt izmedu dijaspore i matice. Nužno je da se on institucionalizuje. Sa strane dijaspore ce se organizovati Savet dijaspore ili koordinaciono telo za saradnju sa maticom, a Srbija treba da oformi odgovarajuce telo, koje nece po rangu biti ispod ministarstva.
——————————————————————————–
Od Haga može biti i koristi
Cinjenica je da haški tribunal u proteklom periodu nije bio naklonjen Srbima. Srbi iz dijaspore i oni iz matice smatraju da zlocinci moraju da se kazne. I politicari za svoje odluke treba da odgovaraju. No, kako kaže Majkl đordevic, ne sme se dozvoliti da se „u istu korpu“ strpaju zlocinci, Miloševic i politicari iz njegovog kruga i oni koji nisu krivi, pa da se, na kraju, optuži cela srpska nacija. Miloševic, ako nece, ne mora da se brani. Srbi moraju da brane istinu o sebi. I u Hagu i ne samo u Hagu. Odbrana nevinog može samo da mu koristi.
