Špijunska posla
Da li se u pozadini objavljivanja novog spiska britanskih agenata, među njima i ovdašnjeg kadra, krije “balkanski obračun” dve najmoćnije zapadne obaveštajne službe?
Javni spiskovi tajnih agenata u službi Njenog veličanstva postali su zabava svetskih razmera. Cinkarenje svojih kolega preko Interneta započeo je pre šest i nešto godina (13. maja 1999, u vreme kada smo mi zagledali nebo da otkrijemo poznate leteće objekte) Ričard Tomlinson, otpušteni agent D/813317 čuvenog MI6.
Osvetu službi za koju je radio od 1991, spojenu, naravno, sa zadovoljstvom i verovatno još ponekim interesom, obavio je u formi objavljivanja liste sa 116 imena ljudi koje je upoznao kao svoje kolege dok je po svetu zarađivao špijunski hleb. S obzirom na to da se posle raspada Jugoslavije, pod lažnim imenom, službeno obreo na ovim prostorima (zadatak: diljem naše domovine regrutovati svežu krv za obaveštajnu službu imperijalnih tradicija), jasno da je podosta agenata, čije je maske skinuo, svoju karijeru gradilo baš ovde.
Među njima je Tomlinson naveo i Entonija Monktona (agenta od 1987), koji je, kao diplomata, službovao u tri bivše republike SFRJ, sve dok prošle godine u leto nije povučen sa mesta savetnika (treći po rangu) u ambasadi Velike Britanije u Beogradu i vraćen u London. Otprilike u isto vreme sa Balkana su izvučeni i, kako je pisala sarajevska “Slobodna Bosna”, Džulijan Brajtvejt, direktor za komunikacije u uredu Pedija Ešdauna, i Alister Somerlend, vodeći agent MI6 u BiH, a oficijelno šef sigurnosti u ambasadi Velike Britanije u Sarajevu. U Zagrebu je tih dana štampa za “delatnost koja izlazi iz okvira diplomatskog rada” optužila Gareta Langlija, prvog sekretara za politička pitanja u ambasadi. Bila je to “velika čistka” britanske obaveštajne elite na Balkanu.
Svedočenje iz prve ruke o metodama rada i načinu razmišljanja MI6 Ričard Tomlinson je objavio i u vidu knjige, a naravoučenije iz nje je pre svega jedno – MI6 obavlja ulogu prethodnika britanske politike. Zato je i jasno da prošlogodišnja smena kadrova nije bitno ugrozila aktivnosti ove službe na našim prostorima. Tim pre što su otišli samo njeni oficijelni, diplomatski istureni predstavnici, a rad u bazi nastavili su pravi tajni agenti, oni iz senke.
Krajem avgusta ove godine, za samo nedelju dana, objavljene su, na Internet sajtu crdžptome.org, dve nove liste “MI6 officers” – 21. dana prošlog meseca sa 74, a 27. – sa 121 imenom. Kad se uporede sve tri (dakle, i ona Tomlinsonova), pa eliminišu imena koja se ponavljaju, ostaje čist spisak sa 276 navodnih agenata MI6.
Navodnih ili pravih? To se još dugo neće znati, ali jedna je činjenica nesumnjiva – zvanični organi Velike Britanije nikada nisu demantovali sadržaj ovih lista, već su se, u sva tri slučaja, trudili da spreče njihovo publikovanje, ranije progoneći Tomlinsona, a danas nastojeći da pravnim putem zabrane sajt na kojem su se spiskovi pojavili. Što će ići malo teže, s obzirom na to da mu je “domovina” u SAD, a njegov kreator, izvesni Džon Jang, poznat po neumornom trudu da otkrije “najveće državne tajne Velike Britanije”, ne pokazuje ni najmanju želju da obustavi svoju delatnost.
Povodom avgustovskog spiska britanski Forin ofis samo je saopštio da je njegovo objavljivanje “izuzetno neodgovorno” jer dovodi u opasnost imenovane osobe, a Jang je odvratio da “neimenovanje istih stavlja mnogo više života u opasnost zbog njihovih opakih tajnih operacija i intriga”.
Na najnovijoj listi našao se i Džeremi Džon Djuran Ešdaun, poznatiji pod imenom Pedi, visoki predstavnik u BiH, dugogodišnji oficir Kraljevske mornarice, koji je 1972. prešao u britansko Ministarstvo spoljnih poslova, koje ga je odmah rasporedilo u svoju diplomatsku misiju pri UN u Ženevi (ovaj grad je, inače, poznato evropsko špijunsko čvorište).
Na spisku je i čarls Kroford, bivši britanski ambasador u Beogradu (danas sa službom u Poljskoj), a kao sadašnji “predstavnik” MI6 u Beogradu na sajtu crdžptome.org označen je Džon Metju O’Kalagan, na internet listi diplomatskih predstavnika Velike Britanije naveden kao savetnik u ambasadi u Beogradu (na toj funkciji bio je i Monkton). Ovaj 39-godišnjak došao je u Beograd, piše još na Internetu, prošle godine iz Stokholma, gde je radio samo godinu dana. Pre toga dugo je službovao u Moskvi.
Sarajevski nedeljnik “Slobodna Bosna”, u tekstu “Američko ogoljavanje britanskih špijuna”, nudi svoju verziju pozadine najnovijeg pretvaranja, publikovanjem njihovih imena, tajnih u javne radnike moćne službe – sve je režirala CIA. Razlog: spuštanje na zemlju razigranog britanskog konkurenta na Balkanu.
Podsećanja radi, baš ovaj list je prošle godine, dakle pre nego što se Ešdaun našao na “špijunskoj listi”, pisao o stalnoj intenzivnoj komunikaciji Ešdauna, Monktona, Somerlenda i Brajtvejta, zatim da je Monkton svoje izveštaje slao i direktno u Sarajevo, Ešdaunu na ruke, da su Somerlend i Brajtvejt gotovo svake nedelje dolazili u Beograd, a “sam Ešdaun je prilikom poseta Beogradu imao višesatne brifinge sa Monktonom”… “Slobodna Bosna” je zaključila: “Nije nikakva tajna da je nakon imenovanja Ešdauna za visokog predstavnika, BiH pretvorena u britanski obaveštajni protektorat i svojevrsnu bazu za delovanje britanskih agenata prema susednim zemljama…”
Iako ovako vođen “balkanski obračun” dve najmoćnije zapadne službe deluje malo verovatno, jer i pored sve surevnjivosti one blisko sarađuju, gotovo deleći poslove, ima i elemenata koji idu u prilog tezi razvijenoj u Sarajevu da je, zbog opasnosti od terorizma, došlo do “novog prodora CIA na Balkan”. Uostalom, upravo je (i samo), krajem juna, glavni grad BiH, na proputovanju ka Tirani, posetio šef Centralne obaveštajne agencije Porter Gos. Boravio je tamo nekoliko sati i sreo se sa Almirom Džuvom, direktorom Obaveštajno-sigurnosne agencije BiH. Tvrdi se da je tema razgovora bila (mlitava) borba protiv islamskog ekstremizma u ovoj republici, a Gos je, nezvanično se saznalo, o tome imao i oštar dijalog sa Pedijem Ešdaunom. Zamerio mu je da malo pažnje poklanja ovoj pretnji po svetsku bezbednost, pa nije odgovorio ni na zahtev CIA da im se dostave operativni podaci o preko 900 mudžahedina koji se nalaze u BiH.
Što valjda nikome, pa ni Gosu, ne bi trebalo da bude čudno ako se zna koliko energije Ešdaun troši da potkreše krila Srbima, Hrvatima i porodici Karadžić, zbog čega mu za mudžahedine ne ostaje ni vremena ni volje. Zato, valjda, CIA i mora sama da uzme stvar u svoje ruke…
Ovu tezu u julu je razvio i opozicioni grčki list “Avrijani”: “(U toku je) prodor CIA na Balkan uz izgovor o iskorenjivanju jezgara Al kaide”. A provladin “Elefteros tipos” je tih dana, posle terorističkog napada na London, pisao da “tajne službe Engleske i Francuske istražuju terorističku vezu Kosovo-London”, dok je atinski radio “Skaj” objavio, ne navodeći izvor informacije, da je grupa britanskih stručnjaka za terorizam stigla u Beograd neposredno posle napada u Londonu tražeći podatke o poreklu korišćenog eksploziva.
Ako je borba za dominaciju obaveštajnih agencija na Balkanu zaista ponovo počela, uskoro možemo očekivati “nove, dopunjene liste” radnika britanske službe po svetu, iz pera odbačenih, ozlojeđenih, osveti sklonih agenata (uz eventualnu podršku, naravno, novih mentora). Ono što se, međutim, nikada neće saznati jesu imena “domaćih saradnika”, ljudi iz vlasti, medija i ekonomije vrbovanih na terenu. Za ovdašnju javnost to bi svakako bio mnogo zanimljiviji spisak.
Izbegavati letnje romanse
Za razliku od srpskog poimanja “sumnjivih lica”, u Velikoj Britaniji je posao obaveštajca visoko cenjen i uvažavan kao častan. Podmladak elitnih porodica regrutuje se u MI6 ili, ređe, u MI5. Profesori najprestižnijih univerziteta kao svoju patriotsku obavezu i dan-danas smatraju “usmeravanje” najboljih studenata ka radu u tajnim službama. Obradu počinju neutralnim pitanjima tipa “Da li biste voleli da uradite nešto korisno za svoju domovinu?”, a završavaju direktnim “Da li biste se priključili MI6?”
Još jedna razlika u odnosu na Srbiju: dok smo mi trenutno u fazi “pustimo strane špijune da rade, kakve tajne, uostalom, uopšte više imamo”, u Velikoj Britaniji se i dalje pedantno gradi bezbednosna kultura. Tako se na zvaničnom sajtu MI5 (kontraobaveštajna služba) sredinom juna ove godine pojavilo upozorenje da je Velika Britanija među glavnim “predmetima pažnje” stranih obaveštajnih službi, pre svega ruske i kineske, pa se građanstvu savetuje oprez: “O svim svojim podozrenjima vezanim za određena lica ili za sumnju da im se čita pošta, prisluškuje telefon ili da ih neko prati, britanski državljani treba odmah da izveste organe bezbednosti zemlje.”
MI5 još je upozorio da strani agenti koriste široku lepezu metoda vrbovanja – od seksualnih nameštaljki do srdačne gostoprimljivosti. Britanskim državljanima se savetuje da nikome ne daju bilo kakve lične podatke i da “izbegavaju kompromitujuće ponašanje”, makar i u vidu naizgled bezazlene letnje romanse, koja kasnije može da posluži za ucenu. Oprez treba iskazati, savetuje MI5, i prema preterano ljubaznom osoblju hotela i pričljivim taksistima.
Pa se posle čudimo što su Englezi tako hladni i nepristupačni!
