Ima pogled zanesenjaka, skoro decaka, ali i coveka koji ima viziju, koji je potpuno uveren da ce ostvariti ono što je naumio. Slobodan Ilic, Srbin koji je utocište našao u Švajcarskoj, vlasnik je prvog privatnog voza u Jugoslaviji. Još od detinjstva, od najranijih secanja privlacili su ga vozovi. Zbog toga se verovatno bavio modelarstvom i sa nekom ustreptalošcu posmatrao ih je kako prolaze prugama u blizini Zajecera u kome je odrastao.
– Pradeda mi je radio na pruzi i kao decak koracao sam šinama koje je on postavio – kaže.
Od 1991. godine živi u zemlji vozova, Švajcarskoj, gde radi kao profesor u tehnološkoj školi. On je, cini se, jedan od onih koji bi trebalo da predvode obnovu naše zemlje, ali su poslovicni Švajcarci na vreme shvatili šta poseduju u rukama i bukvalno ga „zgrabili“.
Na ideju da kupi voz, Slobodan je došao potpuno slucajno posmatrajuci na stanici u Topcideru dizel motornu kompoziciju sa oznakama JŽ 811- 816 proizvedenu 1974. godine u budimpeštanskoj fabrici „Ganc Mavag“. To je bila ljubav na prvi pogled. Radilo se o luksuznom poslovnom vozu, elegantnom do svršenstva, kome je pretilo topljenje u livnici kao starom gvoždu. Prošao je sve pruge Srbije, ali najviše je krstario izmedu Beograda i Zajecara.
– Bio je parkiran ispred depoa, zajedno sa cuvenim Plavim vozom, u Košutnjaku. Pošto se od malena bavim modelarstvom, slikao sam ga da bih izmerio dimenzije za izradu modela – sa neskrivenom strašcu prica Slobodan. Cuo je da su Jugoslovenske železnice raspisale javnu licitaciju na kojoj se našla citava flota Gancovih vozova. Ukoliko se ne bi našao kupac, ove lepotice otišle bi u staro gvožde.
– Uspostavio sam kontakt sa ŽTP Beograd i apelovao da se barem jedna garnitura zadrži kao muzejski eksponat. Nisam mogao da se pomirim sa cinjenicom da ce najlepši, najkomforniji i najvoljeniji voz naših železnica završiti u starom gvoždu. Nisam video drugo rešenje: na licitaciju sam izašao sa ponudom od 50.000 švajcarskih franaka i kupio dve cetvorodelne garniture – kaže Ilic.
Voz je 10. avgusta ove godine iz Topcidera dopremljen u fabriku „Šinvoz“ u Zrenjaninu, gde ce se kompletno remontovati. Za godinu dana madarska lepotica ponovo ce biti uvedena u saobracaj, ali sada kao prvi privatni voz.
– Umesto u livnicu, „Gancov“ salonski voz dospece u salon lepote – ne skriva radost Ilic.
Trasa voza bice Beograd – Zajecar, a nosice ime „Intersiti legenda“. Najvecu podršku u realizaciji ovog plana, Slobodan Ilic imao je od Zorana Bundala, predsednika Društva prijatelja železnice u Beogradu. – Sa tom kompozicijom prešao sam više od 10.000 kilometara širom Jugoslavije – kaže Bundalo.
Životna prica Slobodana Ilica isto tako je vrlo interesantna. Roden je u Beogradu, odrastao u Zajecaru, a sada predaje u tehnickoj školi u Sent Galenu.
– Ucim mlade da vole vozove – sa osmehom kazuje Ilic. Kada se „Intersiti legenda“ nade na pruzi, organizovace se promotivna vožnja, a popularna grupa „Legende“ izvodice program.
O svom vozu kaže:
– Bice to visoko komforan poslovni voz sa udobnim sedištima. Imace ozvucenje, a osmeh ljubaznih stjuardesa docekivace putnike. Na internoj televiziji ce se uživo prenositi vožnja videna iz kabine mašinovode. Bice to najveci svetski univerzitet za obrazovanje „vozoljubitelja“. Moj cilj nije da se ovim projektom obogatim i steknem neki veliki imetak. Želja mi je da darujem našem narodu voz u kome ce putovati dostojanstveno kako to zaslužuje jedna evropska civilizacija. Želim da se ovaj voz vrati u zagrljaj Timocke krajine, kraja iz koga sam potekao.
To je ono što svaki naš covek koji je uspeo u svetu može uciniti za rodni kraj. Zato Slobodanov decacki osmeh budi nadu u neka nova zbivanja, koja priželjkujemo.
Glas Javnosti D. Apostolovski
