Dosadašnja lobiranja Srbije u SAD okarakterisana su kao uhodanu šemu za prebacivanje novca u privatne džepove. Da li je i novi ugovor od milion dolara godišnje sklopljen sa firmom APS (Advanced Practical Solutions) diskreditovanog bivšeg advokata Milanom Petrovićem, samo uhodanu šemu da pare skliznu u džep ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, koji je za saradnju sa APS jedini zadužen.
Tekstovi Džejmsa Džatrasa i moje malenkosti na temu srpskog lobiranja u Americi, objavljeni prvih dana marta na sajtu Fondacije lorda Bajrona za balkanske studije (www.balkanstudies.org), izazvali su bujicu pitanja sa raznih strana o lobističkom dilu Vlade Srbije sa glavnim skupljačem para bivšeg guvernera Ilinija Roda Blagojevića, diskreditovanim bivšim advokatom Milanom Petrovićem, kao i njegovom firmom APS (Advanced Practical Solutions) iz čikaga. Beogradski dnevnik Borba je ovim povodom lobiranje beogradske vlade u SAD svojevremeno okarakterisao kao uhodanu šemu za prebacivanje u privatne džepove novca koji pripada građanima Srbije. Sve šta smo u međuvremenu saznali na ovu temu samo potvrđuje tačnost navedene tvrdnje: reč je o prvorazrednom skandalu, vrednom preko milion dolara godišnje, koji više ne može i ne sme da bude prećutkivan.
Ko je Milan Petrović? – Po saznanjima visokotiražnog čikago San-Tajmsa (10. april 2008.) Milan Petrović je bio glavni prikupljač para za tadašnjeg guvernera Roda Blagojevića. On je tokom godina prikupio skoro dva miliona dolara za smenjenog guvernera kome se sada sudi za korupciju i zloupotrebu položaja. Tokom suđenja jednom drugom Blagojevićevom prijatelju, Toniju Recku, specijalni agent FBI Vilijam Vilenborg je svedocio da je Petrović prikupio 1.963.485 dolara za Blagojevića, a Recko samo 1.437.350!
Naravno, takav se trud bogato nagrađuje. Prema pisanju čikago Tribjuna, kada je Balgojević došao na vlast 2003. lobiranje za zdravstvo u Ilinoju postalo je unosan biznis pun likova iz Blagojevićevog okruženja među kojima je bio Milan Petrović. časopis Ilinoj išus koji izdaje Centar za državnu politiku Univerziteta Ilinoja u Springfildu takođe je istraživao Petrovićevu ulogu u Blagojevićevom okruženju i ukazao na njegovo lobiranje za firme koje su profitirale od Blagojevićeve inicijative za državno sponzorisanje zdravstvenog osiguranja dece.
Kako je pisala beogradska Borba 13. avgusta 2009, Petrović je umešan u brojne afere, izgubio je dozvolu za bavljenje advokaturom u državi Indijani, a 2001. godine bio je u takvoj finansijskoj krizi da su on i njegova žena tražili zaštitu od bankrotstva. Po pisanju tog lista, velika nepoznanica u karijeri Milana Petrovića je posao koji je sklopio s međunarodnom gigantskom kompanijom CH2M Hill LLC:
CH2M Hill je naprasno odlučio 2004. da postane klijent APS, iako je Petrovićeva firma počela da radi samo godinu dana pre toga, kao početnička grupa lobista. Zašto je gigantska transportno-građevinska firma izabrala Petrovića za posrednika, mada je bio do guše u dugovima, ostalo je nepoznato do danas. Naime, 05. aprila 2001, Petrović je podneo zahtev za zaštitu od bankrotstva, a 23. maja iste godine, dobrovoljno je predao svoju dozvolu za bavljenje pravom u državi Indijana, jer je bio pod istragom disciplinske komisije vrhovnog suda Indijane. Petrović se tada pravdao da je znao za istragu koja se vodila protiv njega i priznao je da su „navedene činjenice slučaja tačne“, te da zbog toga „ne bi mogao uspešno da sprovede svoju odbranu“ ukoliko se podigne optužnica. Fakte tog slučaja je zapečatio sud u Indijani i oni nisu poznati javnosti. Petrović nikada nije optužen za bilo koje navode iz slučaja, a nije poznato zbog čega. čudnom slučajnošću, te iste 2001, on se pridružio timu tadašnjeg kongresmena Roda Blagojevića, kao konsultant. U to vreme, Blagojević se kandidovao za guvernera Ilinoisa… Blagojevićev „čovek za novac“ donirao je 20.000 dolara 2006. godine kampanji demokrate Bila Ričardsona, za reizbor guvernera Novog Meksika. To bi bilo u redu da nije otkriveno da je Petrović u isto vreme zastupao i firmu CDR Fajnenšal Prodakts, koja je bila pod korupcionaškom istragom državne porote Novog Meksika.
Kako je 24 aprila prošle godine izvestio Blumbergov informativni servis, Petrovićev klijent CDR bio je pod istragom federalnih vlasti zbog korupcije u Nju Meksiku. Guverner Ričardson, da se podsetimo, povukao je svoju kandidaturu za komercijalnog sekretara u Obaminom kabinetu kada se saznalo za ovu istragu.
se tiče ugovora sa firmom CH2M, nepoznanice zapravo i nema. Prema pisanju NWI.com portala (najveći medijski sajt severozapadne Indijane) od 21. decembra 2008, državna uprava za puteve Ilinoja platila je toj firmi preko dva miliona dolara za ugovor o studiji razvoja severozapadnog autoputa; ukupna zarada firme od ugovora sa državom Ilinoj iznosi oko 11 miliona dolara.
Na pozitivnoj strani, sa stanovišta njegovih finansijera, Petrović nipošto ne može da bude optužen za nacionalistička skretanja. Jedan od zaposlenih u njegovoj firmi, po imenu Šćipe (Shqipe) Osmani, navodi se u federalnoj listi donatora političkim kandidatima kao izvor priloga od $7.750 u 2004. i kao priložnik $2.300 kampanji Hilari Klinton u 2008. Ovo ukazuje da je Petrović dosledni pobornik multietničke tolerancije. Svaka mu čast…
Reakcije u Srbiji – Posebno je interesantno da je Vlada Srbije na ugovor sa Petrovićem stavila oznaku strogo poverljivo – što znači da on ne sme da se objavi u srpskim medijima – iako je taj isti ugovor svakome dostupan na sajtu američkog Ministarstva pravde. Nekome je u Beogradu stalo da se detalji oko ugovora sakriju od javnosti. On je usvojen tajnim zaključkom koji je u ime Vlade Srbije potpisala generalna sekretarka Tamara Stojčević, iako se o tome nikada nije diskutovalo ni na jednoj sednici Vlade: Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, rekao je tim povodom da „stvarno“ ne zna ništa o tome. Iz džepa osiromašenog naroda Srbije milion dolara je po kratkom postupku plaćeno Petroviću, krišom i u strogo konspirativnom duhu.
Kako nas je letos upoznala beogradska Borba, pod oznakom „Strogo poverljivo“ Vlada Srbije je 30. aprila prošle godine donela Zaključak (pod brojem 00-197/2009-001), kojim se prihvata angažovanje Advanced Practical Solutions LLC. Prvu tranšu od 85.000 dolara Tamara Stojčević uplatila je već 01. maja, samo dan po donošenju Zaključka, a novac je obezbeđen iz tekuće budžetske rezerve – odakle se, kako stoji u Zakonu o budžetskom sistemu, novac uzima za otklanjanje posledica poplava, suša, zemljotresa i drugih elementarnih nepogoda, kao i za vanredne događaje koji mogu da ugroze život i zdravlje ljudi i prouzrokuju štetu većih razmera:
Iako u Zaključku stoji da su za koordiniranje celokupnog posla ovlašćeni Kabinet predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, Ministarstvo spoljnih poslova i Generalni sekretarijat Vlade, za sprovođenje ugovora s konsultantskom kućom Milana Petrovića zadužen je lično Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova… Nekoliko ministara Vlade Srbije je u nezvaničnom razgovoru potvrdilo „Borbi“ da nikada nisu videli dokument prema kojem Srbija američkoj firmi za lobiranje plaća 85.000 dolara mesečno. Za sada javnost u Srbiji ostaje bez odgovora šta sadrže odredbe ugovora o lobiranju, za šta se lobira, odakle ideja da se takav posao poveri čoveku čijeg je bivšeg klijenta anatemisala administracija aktuelnog predsednika SAD Baraka Obame, zašto je odluka tajna, kao i zašto se troše pare iz tekuće budžetske rezerve kad je zemlja pred bankrotom. „Borba“ nije uspela da stupi u kontakt s Milanom Petrovićem, vlasnikom firme „Advanced Practical Solutions LLC“ iz čikaga, s obzirom da se na broj telefona isključivo javlja automatska sekretarica koja kaže da „gospodin Petrović nije u mogućnosti da preuzme poziv“.
Da slučaj bude još interesantniji, po pisanju ovog lista, tri dana pre nego što je Vlada Srbije donela tajni zaključak o angažovanju firme sumnjivog kredibiliteta APS, ugovor s njenim vlasnikom Milanom Petrovićem već je bio potpisan i overen u američkom ministarstvu pravde, pod brojem 5933.
Reakcije
Reagovanja srpskih političara i viđenih lica na javnoj sceni prošlog leta bila su burna celom širinom političkog spektra – od levice preko centra do desnice.
Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, smatra slučaj skandaloznim: „Neophodno je da nam Vlada objasni na osnovu čega je potpisan taj ugovor, odakle će se on finansirati i zašto je baš ova firma odabrana da lobira za Srbiju. Neverovatno je da vlast ćuti… Skandalozno je da se ne zna ništa konkretno. Prema njegovim rečima, suma koja se pominje u ugovoru je mala za ozbiljno lobiranje, što pokazuje da to nije ozbiljna firma i da od tog lobiranja neće biti ništa.
Velja Ilić, lider Nove Srbije, smatra da je još jedna afera od milion dolara „strašna priča“ u kojoj on vidi „veliko pranje novca“. „Lobiranje je Srbiji, svakako, potrebno, ali ne ovako sramno. Pare su opet nepotrebno potrošene u vreme kada Srbija grca i bori se da preživi a njeni građani ne znaju šta ih sutra čeka. Za to vreme naš ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izgleda kao neki dečkić koji eto tako putuje po svetu. Sve je to veliki skandal“, ocenio je Ilić.
Dragan Todorović, šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) u Skupštini Srbije, kaže da je ovaj ugovor, kao i svaki ugovor koji je ova Vlada Srbije potpisala, kriminalan, zato što je u svakom od njih najvažnije koji će ministar da uzme proviziju“. I za Todorovića je sporno na koji način je odabrana firma APS i da li firma Milana Petrovića može da obezbedi bilo kakvu korist.
Dragan Šormaz, republički poslanik Demokratske stranke Srbije, ocenio je da aktuelna srpska Vlada nije nikada pametno potrošila pare za dobro svojih građana: „Verujem da su to unapred bačene pare i zato bi državna revizija trebalo da proveri taj ugovor, kao i to iz kojih sredstava će se on realizovati. Vlada je mnogo puta dokazala da je nesposobna i da ne brine za dobrobit građana, a ovo je još jedan od takvih dokaza“, ocenio je Šormaz.
Vladan Batić, skupštinski poslanik Demohrišćanske stranke Srbije i bivši ministar pravde, kaže da je odabir lobističke firme veoma važan: „Ovako, s obzirom da je Milan Petrović imao dodirnih tačaka s Rodom Blagojevićem, teško je da će lobiranje biti uspešno“, ocenio je Batić.
Nenad Prokić, poslanik Liberalno demokratske partije, upozorio je da je stavljanje oznake tajnosti na ugovor o lobiranju sumnjiv potez Vlade Srbije: „Da bi bilo legitimno, moralo bi biti transparentno, da se zna za šta se lobira, koliko novca se odvaja u tu svrhu, kojoj firmi i kako je, konačno, to odlučeno… Sprovođenje lobiranja mora biti transparentno, podložno proveri, moraju postojati izveštaji, kao i završni račun. Trebalo bi proveriti ne baca li se ugovorom novac kroz prozor u rođačku firmu“.
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, iznenađen je što je Vlada Srbije sklopila ugovor s agencijom Milana Petrovića: „Nije problem što Srbija traži lobiste u drugim državama, ja podržavam ideju o lobiranju kako bi se našle zajedničke interesne tačke s Amerikom, ali s obzirom na to da je ta agencija kompromitovana, smatram da je Vlada napravila riskantan izbor“. On milion dolara na godišnjem nivou za lobiranje u SAD smatra smešnom cifrom, ali veruje da je „Vlada svakako mogla da napravi bolji izbor“. „Uvek sam šokiran kad vidim koga to Srbija bira za lobiranje“, zaključio je Janjić.
Učesnici u ovoj prljavoj raboti možda su se ponadali da se slegla prašina i da njihove mahinacije mogu proći neprimećeno od srpske javnosti u zemlji ili dijaspori. Prevarili su se. Ovaj slučaj neće nestati sa radarskih ekrana. Afera tek počinje. Klupko nije ni počelo da se razmotava. Kada bude razmotano, ne treba da nas iznenadi da bude posla za poreske uprave, istražne organe i tužilaštva, na obe strane Atlanskog okeana.
