Pomalo iznenađenog što se novinari interesuju za njegova istraživanja jer „publicitet nije sastavni deo naučno-istraživačkog rada“, dr Vasilija Manovića pronašli smo u Otavi, na radnom mestu u „Kanmetu“ (CANMET), energetsko-tehnološkom centru koji je najpoznatija kanadska naučna ustanova i jedan od svetskih lidera za razvoj energetskih postrojenja. Dr Manović je sa još petoricom kolega dobio nagradu kanadskog ministarstva za prirodne resurse u okviru koga se nalazi i sektor za energetiku. Nagrada je dodeljena za značajan napredak u razvoju nove tehnologije za sagorevanje fosilnih goriva sa emisijom štetnih gasova koja je bliska nuli. Tehnologija je prvi put na svetu demonstrirana na postrojenju koje je osmislio i konstruisao naučni tim „Kanmeta“.
– Mislim da je nagrada značajna i samim tim što ju je dodelilo jedno kanadsko ministarstvo, ali ona za moje kolege i za mene pre svega ima značaj u smislu da je to veliki podstrek i to će mi dati motiv da još više radim i postižem još boljerezultate – ističe dr Manović, hemičar, doktorant sa hemijskog fakulteta u Beogradu.
• Već dve godine ste na postdoktorskom usavršavanju u Otavi. čime se bavite, s kim sarađujete?
Doprinos ekologiji
Manović i petorica njegovih kolega na čelu sa Benom Entonijem, jednim od vodećih kanadskih i svetskih eksperata za ekološki efikasno korišćenje fosilnih goriva nagrađeni su Nagradom sektora energetskih tehnologija i programa za projekat smanjenja emisije ugljen-dioksida.
Naučni tim „Kanmeta“ prvi je u svetu osmislio i konstruisao postrojenje pomoću koga je uspešno demonstrirana tehnologija sagorevanja fosilnih goriva pri čemu je emisija štetnih gasova bliska nuli. Razvojem ove tehnologije emisija ugljen-dioksida iz termoenergetskih postrojenja, koja čini polovinu celokupne emisije ovog gasa na planeti, biće znatno smanjena. Troškovi prečišćavanja štetnih gasova takođe će biti manji, a sve to trebalo bi da omogući i zemljama u razvoju da se efikasnije bore za globalno očuvanje životne sredine.
– Postdoktorsko usavršavanje praktično znači da radim na nekom već postojećem projektu. Pri tome stičem nova znanja i iskustava u radu sa kolegama kako iz Kanade, tako i iz drugih zemalja koji, takođe, dolaze na postdoktorsko usavršavanje. To je velika prednost jer se upoznajete sa ljudima koji drugačije razmišljaju, koji su prošli neki drugi sistem obrazovanja. Mislim da se kod nas u Srbiji ne posvećuje dovoljna pažnja tom aspektu usavršavanja i rada. Od drugih institucija sa kojima mi (mislim na moju grupu) ovde u „Kanmetu“ sarađujemo su univerziteti u Kanadi, i to pre svega Univerzitet u Otavi, Univerzitet Britanske Kolumbije i Univerzitet Toronto. Iz drugih zemalja to su Kembridž, Imperial College iz Velike Britanije, zatim nekoliko instituta i univerziteta u Španiji (u Saragosi, Ovijedu) i u Italiji (Napulj, Milano). Da pomenem samo neke, spisak je svakako duži. Postojala je saradnja i sa našim Institutom u Vinči i Univerzitetom u Beogradu, ali ona u poslednje vreme nije tako intenzivna i nadam se da će se to promeniti.
Sport uz nauku
• Šta Vas još zanima pored nauke, imate li neki hobi?
– Pored nauke najviše me interesuje sport. I kada bih sada mogao da biram, jedino što bih možda izabrao, a da to nije nauka, je sport. Još u detinjstvu moja najveća želja je bila da budem fudbaler. I ovde volim da pogledam NBA utakmice. A zbog nedostatka našeg evropskog fudbala, počeo sam da gledam i hokej.
• Možete li uporediti tretman prema naučnim istraživanjima kod nas u Srbiji i ovde u Kanadi? Gde se bolji uslovi i zašto, da li je samo novac u pitanju? Koliko čovek, zapravo, na ovakvim usavršavanjima može da nauči i da se usavrši?
– Uslovi za rad u Kanadi su svakako bolji jer izdvajaju više sredstava za nauku i istraživanja. Imaju bolju opremu i laboratorije. Nisam primetio da se, recimo, desi da zbog nedostatka opreme ili hemikalija neko ne može da radi i da na taj način izgubi vreme. Mislim da se to kod Kanađana ne može desiti iz prostog razloga što je kod njih znatno skuplji rad istraživača kada se poredi sa cenom opreme. Sa druge strane, kod nas je rad istraživača relativno jeftin u odnosu na cenu opreme, koja je uglavnom iz inostranstva, pa zaključak izvucite sami. Ali nemojte da pomislite da je ovde sada izobilje. Ovde ćete biti finansirani samo dok imate rezultate. Važna komponenta svakog istraživanja ovde mora da bude primenjivost rezultata. Mislim da novac nije uvek u pitanju, u šta sam se uverio radeći i kod nas, ali i ovde. Ukoliko se odlučite da radite u nauci, pre svega morate da imate entuzijazam i da budete spremni na činjenicu da to nije tako plaćeno kao kada bi ste radili, recimo, u industriji.
Navikavanje na Kanadu
• Da li ste imali prilike i koliko da se uključite u neke socijalne aktivnosti i da li Vam odgovara kanadski način života?
– Ovde je sasvim drugačiji stil života nego kod nas. Moram da priznam da se nisam posebno uklopio u njihov način života pre svega jer sam dosta radio. čak van posla nisam stekao ni nešto mnogo prijatelja tako da su i dalje moji prijatelji u Srbiji i s njima redovno kontaktiram imejlom ili, ponekad, telefonom. Malo mi je, recimo, neobično što ne možete ovde radnim danom da se čujete sa prijateljom i da se nađete na kafi. Društveni život je uglavnom rezervisan za vikende ili praznike. Moram da priznam da meni ovakav način života privatno ne odgovara, jednostavno – nisam se navikao, ali ne želim da kažem da je tu nešto loše i na neki način sve to kompenzujem jer sam zadovoljan na poslu. Takođe, nisam došao sa dovoljno dobrim znanjem engleskog jezika, a ovde nisam imao vremena da ga učim, tako da mi je i to jedan od problema. Jezik koji koristim je uglavnom stručni ipisani tako da mi ono što naučim radeći ne koristi mnogo u svakodnevnoj komunikaciji.
Koliko može čovek ovde da se usavrši? Odgovor je da može dosta, ali je važnije pitanje koliko to može da se primeni kod nas. Mislim da je to problem i da nije lako kod nas kasnije primeniti ono što se ovde nauči. Naši istraživači svakako treba da odlaze na usavršavanje, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga da pri povratku sa sobom ponesu i neke drugačije navike i ideje, jer mislim da je i to, pored novca, jako važno. Slažem se da novac jeste najvažniji u istraživanju, ali često kod nas nedostaje i bolja organizacija i sistem koji bi na uspešan način prepoznavao istraživače koji se stvarno bave naukom.
• Kakvi su Vaši planovi za budućnost kada završite ovo usavršavanje? Da li ćete se vratiti u Srbiju i da li će to zavisiti od eventualnih ponuda ovde?
– Voleo bih da se vratim u Srbiju, ali to zavisi od nekoliko stvari. Prvo, voleo bih da završimo započeti projekat i da ga, ako bude ikako moguće, dovedemo do faze kada će moći i da se primeni. Drugo, u Srbiji nisam bio dve godine i sa ove vremenske distance teško da mogu da procenim koliko bih mogao da se uklopim. Nadam se da su se tamo u međuvremenu popravili uslovi za rad i da će se to još i više poboljšati. I treće, moram pošteno da kažem da će sve zavisiti i od eventualne ponude da ovde ostanem. Ako dobijem neku povoljnu ponudu, nije isključeno da bih ostao, naročito ako imam u vidu da bih se vraćao u Srbiju na nešto neizvesno. Ipak, mogu reći da je moja želja da se vratim u Srbiju i da sva znanja i iskustva stečena ovde primenim u našoj sredini, ako to bude bilo moguće.
