(nedelja 29. april, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Dogovor vlasti i poljoprivrednika oko subvencija omogućuje da se
deblokiraju svi putni pravci u zemlji na kojima su nezadovoljni
zemljoradnici protestvovali blokadama saobraćaja. U celoj Srbiji za
poslednjih godinu i po dana registrovano svega 3.000 kupaca stanova. U
Srbiji ne postoji zakonska regulativa koja bi sprečila korišćenje
društvenih mreža u političke svrhe tokom izborne tišine. Iako je
zagarantovana na papiru, zdravstvena zaštita u praksi nije
najdostupnija: čeka se i duže od mesec dana, čak i na obične preglede.
Nedelja mode u Limi (Fashion Week in Lima): kolekcija – Grethel Gonzales
Dogovor sa farmerima
Delegacija nezadovoljnih zemljoradnika i predstavnici Ministarstva
poljoprivrede postigli su juče u Vladi Srbije dogovor o načinu isplate
subvencija za 2012. godinu. Ovaj dogovor omogućuje da se deblokiraju svi
putni pravci u Vojvodini i u delu centralne Srbije, preneo je Tanjug,
piše u Politici.
Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović rekao je da je
dogovoren kombinovani model subvencionisanja, tako da će paorima biti
isplaćivano 12.500 dinara po hektaru, uz odbijanje iznosa dobijenog na
osnovu regresiranog dizel goriva i avansa za prolećnu setvu. Prema
njegovim rečima, novac biti isplaćen do kraja septembra, a naglasio je
da će biti vršena stroga kontrola da li su zasejane površine kulturama
za koje su dobijene subvencije.
Delegacija nezadovoljnih zemljoradnika i predstavnici Ministarstva
poljoprivrede postigli su u subotu u Vladi Srbije dogovor o načinu
isplate subvencija za 2012. Godinu, objavljuju Novosti.
Ovaj dogovor omogućio je da se deblokraju svi putni pravci u
Vojvodini i delu centralne Srbije, na kojima su zemljoradnici
nezadovoljni načinom isplate podsticaja, od 25. aprila organizovali
proteste i onemogućili normalno odvijanje saobraćaja.
Ministarstvo postiglo dogovor sa poljoprivrednicima, kraj blokade, naslov je u Blicu.
Clovis – rodeo u Kaliforniji
Nema kupaca za stanove
Nekretnine se sve teže prodaju, na svoje vlasnike čekaju po godinu i
više. U celoj Srbiji za poslednjih godinu i po dana svega 3.000 kupaca,
objavljuju Novosti pod naslovom Na lageru 13.000 stanova. U Srbiji
trenutno ima oko 11.000 nezavršenih stanova, od kojih je svega nekoliko
procenata promenilo vlasnike u pretprodaji, procena je Privredne komore
Srbije. Takođe, prema podacima PKS, još oko 1.800 nekretnina je odavno
useljivo, ali kupaca – nema.
Politička propaganda na Internetu
U Srbiji ne postoji zakonska regulativa koja bi sprečila korišćenje
društvenih mreža u političke svrhe tokom izborne tišine, a ne postoji ni
način da se zabrani objavljivanje raznih informacija, kako na
najpopularnijim sajtovima, poput Tvitera i Fejsbuka, tako i na nešto
manje atraktivnim, kao što je Maj Spejs, smatraju Danasovi sagovornici
Dragan Varagić i Nikola Marković. Kako kažu, neki od brojnih problema su
nemogućnost nadgledanja svih sajtova, ali i zabrana rada inostranih
servisa. čak i ukoliko političke stranke budu savetovale da se poštuje
izborna tišina na društvenim mrežama, to je nemoguće sprovesti. Na
primer, objašnjava Varagić, Tviter koristi servis iz inostranstva, tako
da je nemoguće da naša zakonska regulativa zabrani njegovo korišćenje.
Zalaegerszeg – sveštenik Mađarske
Rimokatoličke crkve Zoltan Lendvai na otvaranju staze za skejtbord
(skateboard) 200 km jugozapadno od Budimpešte
Teško do lekara
Od kardiovaskularnih bolesti za godinu dana umrlo je čak 56.488
ljudi. Prosečan stanovnik Srbije ima sve izglede da živi čitavu deceniju
kraće od komšija u EU, piše u Novostima. Razlog nije loš genetski
kod, već dve objektivne okolonosti na koje se mo(glo)že uticati: nemar
prema sopstvenom zdravlju, i trom zdravstveni sistem koji slabo podstiče
preventivu, i ne može dovoljno brzo i kvalitetno da zauzda bolest
kada se ona pojavi. Iako je zagarantovana na papiru, zdravstvena zaštita
u praksi nije najdostupnija. čeka se, ponekad, i duže od mesec dana,
čak i na obične preglede. Trenutno svaki drugi odrasli stanovnik ima
neku hroničnu bolest. Najviše bolujemo i umiremo od bolesti srca i
krvnih sudova, malignih tumora, dijabetesa… I po tome se ne
razlikujemo od ostatka sveta, ali je kod nas, epidemija, izgleda,
izraženija.
Zdrava ishrana
Prema saznanjima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i udruženja
Nju ejdž (New age) medicine, karcinomi u više od 95 odsto slučajeva
nastaju zbog pogrešne ishrane. Osim što ljudi imaju navike koje nisu
zdrave – uzimanja kolača i slatkiša, tu su i aditivi koji su višestruko
prisutni u svim namirnicama, poput raznih emulgatora. Sada imate
proizvode i sa 30 odsto aditiva, a poražavajući je podatak da je u
prehrambenoj ishrani već 10.000 aditiva – kaže za Politiku dr Ana
Gifing, čiji program hrono ishrane, o čemu drži predavanja širom sveta,
naročito u Americi, iz temelja ruši veliki broj predrasuda, ne samo u
našem narodu.
Možda će zvučati šokantno, ali lubenica, musli, mleko, prženje u
teretani u večernjim časovima, samo su deo tih predrasuda. Ona kaže da
principi ishrane anti ejdžing medicine, koja se bavi usporavanjem
procesa starenja, jesu odavno i preporuke Svetske zdravstvene
organizacije, ali i da je potrebno jako mnogo rada na promeni svesti
ljudi.
Svi pod stresom
Istraživanja pokazuju da je kod nas čak 60 odsto zaposlenih tokom
rada neprekidno pod stresom, a 37 odsto povremeno, objavljuju Novosti.
Gomilanju napetosti pogoduju strah za radno mesto, zahtevi saradnika,
smanjivanje zarade…
– Stres je fizički i psihički odgovor na okolnosti rada, a toliko se
često javlja da je poprimio razmere epidemije – objašnjava doktorka
Marjana Trkulja, iz Instituta za medicinu rada Srbije. – On je uzročnik
mnogih oboljenja, povreda na radu i nesposobnosti, pa i dugotrajnih
bolovanja. Radnici u Srbiji najviše strahuju od gubitka radnog mesta,
što je posledica visoke stope nezaposlenosti. čak i oni koji ne dobiju
otkaz su pod stresom, jer preuzimaju obaveze otpuštenih, plaše se za
svoje mesto i dobijaju osećaj da su ugroženi. Zahvaljujući tome ljudi
prave mnoge ustupke i pristaju na razne neprihvatljive uslove – da im
poslodavac ne isplaćuje zaradu, da ih ne vrednuje ni profesionalno ni
ljudski, da im ne plaća prekovremeni rad… Posledice stresa su i
nesanica, neraspoloženje, gubitak motivacije za rad, visok krvni
pritisak, dijareja… Lečenje mnogo košta državu i zdravstveni sistem, a
doktorka napominje da se skoro niko ne trudi da se to spreči ili makar
ublaži.
– Ako smo u brizi, ako smo tužni, ogorčeni, rezignirani, neodlučni,
ojađeni, zbunjeni, sumnjičavi, nezadovoljni, mrzovoljni, besni, žalosni,
razočarani, ako smo u bilo kojoj emociji koja nas grebe, lupka, čupka,
onespokojava i čini nas nemirnim – mi smo pod stresom. Nema veze što se
njegove posledice odmah ne vide. Posle izvesnog vremena isklija u vidu
visokog krvnog pritiska, dijareje, čira na želucu, nesanice ili nekog
drugog disbalansa tela i uma.
Sankt Peterburg – sukob policije i
navijača Zenita iz Sankt Peterburga posle utakmicu ruske Premijer lige
protiv Dinama iz Moskve
Nestajanje Srba u BiH
Podatak da su od 2.014 službenika u Federaciji BiH samo 84 Srbi
govori da je srpski narod u ovom delu Bosne i Hercegovine konstitutivan
samo na papiru, objavljuje Politika. Ovo je bio povod za razgovor sa
delegatom Saveza nezavisnih socijaldemokrata u Domu naroda Parlamenta
Federacije BiH Slavišom Mihajlovićem.
Položaj Srba u Federaciji BiH najteži je u poslednjih 20 godina i
ako ne uspemo da animiramo relevantne institucije, bojim se da će Srbi
nestati sa područja ovog entiteta. Pokušavam u poslednje vreme da
podstaknem Republiku Srpsku da se uključi u rešavanje problema Srba u
FBiH jer se ne možemo osloniti na zvaničnu politiku u Federaciji BiH,
koja vodi perfidnu politiku nestanka Srba u ovom delu BiH, rekao je
Mihajlović.
Baloni uz granicu
Granična policija i Žandarmerija u obavljanju svojih poslova od
septembra prošle godine koriste tri dirižabla ili specijalno opremljena
osmatračka balona. Kako kažu u MUP-u Srbije, baloni su opremljeni
najmodernijom opremom za snimanje iz vazduha. Na visini i do čak 200
metara, baloni, pomoću helijuma, u vazduhu mogu da stoje i do 24 časa
tokom kojih neprekidno snimaju situaciju na terenu. Pored dnevnih i
termovizijskih kamera za snimanje u noćnim uslovima, dirižabli imaju
komunikacioni sistem za onlajn prenos video-signala i komandi između
zemaljskog kontrolnog centra i samog balona.
U graničnoj policiji kažu da su im baloni dragoceni u radu i da je
veliki broj akcija presecanja kanala krijumčarenja i ilegalnih prelazaka
granice otkriven zahvaljujući kamerama dirižabla, prenosi Politika.
Šta je kradeno u Azotari
Nakon hapšenja zbog privatizacije Azotare i ulaska UBPOK u tu fabriku
pojavili su se i neki papiri i ugovori koji do sada nisu postojali u
fabrici, tvrdi Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, firme koja
upravlja Azotarom, piše u Blicu. On kaže da je ta fabrika poslovala
transparentno i javno nakon privatizacije i da neće dozvoliti da se
stave u isti koš oni koji su upropastili fabriku i oni koji su doveli do
toga da ona ima budućnost. Postoji sumnja da su mnoga potraživanja od
Azotare fiktivna, a Bajatović očekuje da će se to i dokazati na sudu.
Nađena još jedna ukradena slika
Slika Edgara Degaa Ludvig Lepik i njegove ćerke iz 1871, ukradena
2008. zajedno sa slikom Pola Sezana Dečak u crvenom prsluku u Cirihu,
nađena je, saopšteno je juče u Švajcarskoj. Prema saznanjima Blica, ovu
sliku je pre četiri meseca u Beogradu otkupio detektiv jedne privatne
strane agencije, i to od grupe predvođene Ivanom Pekovićem, osumnjičenom
i za krađu i pokušaj prodaje Sezanove slike. Prema informacijama iz
Švajcarske, Degaova slika, procenjena na 10 miliona švajcarskih franaka,
vraćena je vlasniku – Fondaciji Birle. To je jedna od četiri slike koje
su 10. februara 2008. ukrala trojica srpskih državljana.
Beograd – utakmica 27. kola Jelen Superlige Crven zvezda – Jagodina (1:0)
Utopila se spasavajući drugaricu
Tragedija na Popovoj plaži, gde se u Timoku utopila devojčica,
javljaju Novosti. Iako je bila neplivač, Ana Kostić(14) je skočila da
pomogne svojoj imenjakinji Ani Lukić(13). U petak uveče, kada se
tragedija dogodila, u školi koju su njih dve pohađale, đački parlament
je organizovao zabavu, ali na nju dve Ane nisu otišle. Umesto toga
uputile su se na svoje omiljeno mesto. Naime, dve devojčice su na
popularnu zaječarsku plažu svakodnevno odlazile.
Utopila se devojčica u Timoku, drugu spasila policija, naslov je u
Blicu. Proverom identiteta utvrđeno je da se utopila maloletna K. A.
(13) iz Zaječara, a peživela je L. A. (14), takodje iz Zaječara,
saopštila je juče zaječarska policija, prenosi ovaj list.
