Milivoj Srebro, kao autor knjige „Pisanja i vapaj apatrida“ okupio je nedavno u Kulturnom centru Srbije brojne Parižane, prvenstveno zemljake, koji se od prvih koraka u rasejanju nalaze na približno sličnim mukama, često u nemogućnosti da govore slobodno, da ih saslušaju i razumeju.
Profesor Srebro, Beograđanin, uvek vezan za književnu reč (pisao je i u „Nin“-u), živi u Francuskoj od 1990. a radi na Univerzitetu u Bordou. Autor je dve knjige, a ova treća je celu deceniju čekala na zeleno svetlo za štampanje. Jer, Srbinu koji piše knjigu istine o ratnim događanjima – „ne treba verovati“. Predstavljanje ovog dela Milivoja Srebra vodio je izvršni direktor KC Živadin Mitrović, a u ulozi kritičara bio je poznati prevodilac Alen Kapon, koji je priznao da je Kiša poznavao i cenio, a da je Srebra poželeo da upozna čim je počeo da čita ovu njegovu knjigu.
– U ovoj knjizi osetio sam onu donkihotovsku borbu protiv vetrenjača – rekao je Alen Kapon. – često sam i sam bio zgranut nepoznavanjem situacije. Na primer, frapiralo me kad su posle „Oluje“ pisali da je „Krajina oslobođena“. Pitao sam francuske medije da li su iz svega toga konačno izvukli lekciju, niko mi nije odgovorio – istakao je Kapon.
– Ja o svojoj knjizi ne mogu suditi. Do nje sam „stigao“ dolaskom u Francusku pre rata, kao frankofil. Onda je izbio rat i upao sam u novu situaciju kao apatrid. Pokušavao sam da ta stanja opišem što realnije: tamo je rat pravi, ovde rat medijski. U početku sam mislio da ovdašnji intelektualci nisu bili dobro informisani, ali sam posle shvatio dijabolizaciju u kojoj je Milošević – Hitler, ceo srpski narod – nacisti i sl. Strašna hipokrizija! – zaključio je Srebro.
