Zanimljiv susret sa publikom, pod nazivom „Vaš čehov“, priređen je u subotu u salonu teatra „Šopen“ u čikagu. Organizatori su članovi pozorišta TUTA, čiji je umetnički direktor Željko đukić, a uz zanimljivu priču o putu čaja, uz originalni ruski čaj i sitne kolače, „služena“ su čehovljeva pisma, koja je kazivao Dena Val, glumac ovog pozorišta.
Glumac je nadahnuto kazivao pisma poznatog pisca nastala u periodu između njegove mladosti i poslednjih dana kratkog života. Napravio je pri tom više nego dobru selekciju kojom je uspeo da „oživi“ autora i predstavi ga kao čoveka sa izuzetnim smislom za humor, ljubavlju za životom, ali i onim malim ljudskim manama iz koji vrca vulgarnost, zanimljiv odnos prema ženama i braku, svakako interesantan odnos prema pisanju i prijateljima. Namera čitavog projekta bila je da se čehov predstavi u pravom svetlu, a ne u idealizovanom imidžu na kome je insistirala sovjetska vlast komunističkih godina.
I ovaj događaj, koji se uklapa u povratak klasicima pozorišta TUTA, oslikan je kroz zanimljivo popodne posvećeno ruskoj kulturi, a čehovljev „Ujka Vanja“, predstava koja je u čikagu proglašena najboljom prošlogodišnjom produkcijom, biće ponovo na sceni od 22. maja do 28. juna.
Donatorsko veče
U nedelju 7. juna u „Mars Galeriji“ u čikagu biće održano donatorsko veče, na kome će biti prikupljana sredstva za efikasniji rad ovog pozorišta.
– I to su važni događaji za naše pozorište, jer ćemo samo tako kvalitetno moći da radimo na sledećoj produkciji. To će u ovom slučaju biti mladi Breht, koji je stvarao u vremenu sličnom današnjem – ekonomska kriza, raspadanje ekonomskog sistema. Breht je za to pogodan pisac, pa ćemo se upitati zašto se dešavaju ekonomski kolapsi i kakve posledice taj proces ostavlja na ljudski duh. To je ponovo zanimljiv repertoarski izbor – kaže <đŽ>eljko đukić.
O povratku klasicima, koji je pozorištu TUTA doneo izuzetan uspeh, Željko đukić za „Vesti“ kaže:
– Prošle godine smo se prvi put bavili klasičnim dramskim tekstovima i to je očigledno bio pun pogodak. Radili smo Šekspira i čehova, znajući da i publika dobro poznaje te komade, ali smo ponudili našu viziju klasika i to je urodilo plodom. TUTA je u međuvremenu izrastao u značajno čikaško pozorište, ali, da se razumemo, to skoro uopšte nije olakšalo moju poziciju, umetničkog direktora. Jer, što je pozorište veće, snažnije, to su i zahtevi veći, tako da je moj posao sada možda još i teži nego na početku. Sada je u TUTI oko 15 stalnih članova, i trenutno su i potrebe i izazovi mnogo veći nego kada smo bili malo pozorište. Osim toga, pozorišni sistem je u Americi takav da si stalno prinuđen da se razvijaš, da radiš više, tražiš više sredstava. TUTA i dalje živi od pomoći različitih fondacija – umetničkih, državnih, privatnih, ali to više nije dovoljno, pa su nam potrebni i drugi izvori prihoda. Glumci odlaze i dolaze, imamo plaćenog upravnika pozorišta, ali i mnogo volontera i onih koji stvarno vole ovo pozorište.
