Austrija, Nemačka, Italija, Portugalija i Španija zahtevaju da se dodatna korporativna dobit, ostvarena tokom sukoba na Bliskom istoku, pravedno raspodeli.
Tih 5 država žele da Brisel uvede porez na ekstraprofit energetskim kompanijama koje ubiru plodove rata u Iranu.
U pismu koje je u petak poslato evropskom komesaru za klimu, nultu emisiju i zeleni rast Vopkeu Hukstri, a u koje je uvid imao Politico, ministri finansija i ekonomije ovih pet zemalja zatražili su od Evropske komisije da osmisli porez na neočekivanu dobit na nivou cele EU.
Cilj je da se osigura „pravedna raspodela tereta“ koji donosi nagli skok cena goriva.
INICIJATIVA „PETORKE“: Plan za ratni porez
- • Ko traži: Austrija, Nemačka, Italija, Portugalija i Španija.
- • Cilj: Porez na neočekivanu dobit (windfall tax) zbog energetske krize.
- • Prethodni bilans: Model iz 2022. prikupio je blizu 18 milijardi evra od fosilnih goriva.
- • Razlog: Blokada Ormuza podigla je cene, donoseći enormne profite kompanijama poput TotalEnergies i BP.
Prikupljeni novac bio bi preusmeren ka najugroženijim domaćinstvima i energetski intenzivnoj industriji.
Po ugledu na mere iz 2022. godine
„Oni koji profitiraju od posledica rata moraju dati svoj doprinos u ublažavanju tereta koji podnosi šira javnost“, navodi se u pismu koje su zajednički potpisali austrijski ministar finansija Markus Marterbauer, nemački ministar finansija Lars Klingbajl, italijanski ministar ekonomije i finansija Đankarlo Đorđeti, portugalski ministar finansija Žoakim Miranda Sarmento i španski ministar ekonomije Karlos Kuerpo.
U pismu ministri tvrde da bi Brisel trebalo da postupi isto kao i nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Tada je odobreno uvođenje privremenog „doprinosa solidarnosti“ energetskim kompanijama kako bi se ublažili direktni ekonomski efekti skoka cena energije na državne budžete, krajnje kupce i preduzeća.
efekti „doprinosa solidarnosti“
Mera iz 2022. godine predviđala obavezni porez od najmanje 33% na ekstraprofit naftnih i gasnih giganata koji je za više od 20% premašio njihov prosek u prethodne četiri godine.
Evropska komisija je u tom trenutku ambiciozno projektovala da bi ovi vanredni prihodi, zajedno sa ograničenjem zarada proizvođača struje iz jeftinijih izvora (poput obnovljivih i nuklearnih), mogli da prikupe oko 140 milijardi evra širom Unije.
Iako su se konačni iznosi razlikovali zbog specifičnosti nacionalnih tržišta i pada cena gasa krajem 2023. godine, kasniji izveštaji Komisije potvrdili su da je samo od doprinosa u sektoru fosilnih goriva inkasirano blizu 18 milijardi evra.
Taj novac je preusmeren ka najugroženijim domaćinstvima i energetski intenzivnim industrijama – što je model koji 5 država danas vidi kao „jedini pravedan“ izlaz iz trenutne situacije izazvane krizom u Iranu.
Enormni dobici naftnih giganata
Naftne i gasne kompanije ostvaruju ogromne profite zahvaljujući krizi u snabdevanju izazvanoj sukobom na Bliskom istoku i zatvaranjem Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20% nafte i prirodnog gasa potrebnih globalnoj ekonomiji.
Izveštaji pokazuju da je francuski gigant TotalEnergies ostvario profit od milijardu dolara nakon kupovine desetina tereta bliskoistočne sirove nafte tokom prvih dana rata.
Proizvođači sa Severnog mora, poput kompanija BP i Equinor, takođe su zabeležili skok cena svojih akcija usled naglog rasta cene sirove nafte tipa „Brent“.
Ministri su u pismu naveli da, u cilju očuvanja poverenja potrošača, članice EU moraju pokazati da su „jedinstvene i sposobne da preduzmu akciju“.
Politička podrška i sledeći koraci
Tokom proteklih mesec dana, italijanska premijerka Đorđa Meloni i nemački ministar Klingbajl više puta su pozivali EU da preduzme mere protiv kompanija koje profitiraju od energetske krize.
Nakon prošlonedeljnog sastanka ministara finansija EU, nekoliko zvaničnika izjavilo je za Politico da je komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis signalizirao spremnost da razmotri uvođenje ovog poreza.
Na konferenciji za novinare nakon sastanka, komesar je priznao da su se razmere, ozbiljnost i uticaj rata intenzivirali i da je potreban „koherentan set političkih mera“ za rešavanje problema rasta cena.
U pismu se navodi da je Komisija, koja je pod sve većim pritiskom da reši ekonomske posledice rata, već obećala da će brzo razmotriti njihov zahtev.
Ukoliko Brisel na kraju izađe sa predlogom, konačnu reč će dati vlade država članica EU. Porezi na ekstraprofit usvojeni 2022. godine, inače, nisu zahtevali jednoglasnu podršku, već su usvojeni uz saglasnost kvalifikovane većine.
