Ovih dana je u Berlinu nagovešteno da ce oko 3.000 Roma iz tog grada morati da se pakuju. Prošle jeseni su nemacki pokrajinski ministri unutrašnjih poslova na svojoj redovnoj jesenjoj konferenciji doneli odluku o obaveznom vracanju u zavicaj svih Roma koji nisu regulisali svoj boravak. Ta odluka je tada privremeno odložena za prolece i pocetak ove akcije pomeren za 1. april.
NJihov povratak u Srbiju ništa više ne može zaustaviti, smatraju vlasti za strance. Senator za unutrašnje poslove Erhart Kerting je, doduše, unekoliko ublažio „oštricu“ odluke Stalne konferencije ministara dajuci nalog svojim potcinjenima da postupaju pažljivo i „proveravaju svaki slucaj“. Posebno bi trebalo da poštuju porodice s školskom decom i ukoliko ima zakonskih uslova za to osiguraju tim ljudima produženje boravka.
U berlinskom zatvoru Kepenik lokalne vlasti smeštaju kandidate za izgon iz Nemacke. O jednome od njih, 31-godišnjem Romu iz Srbije Zoranu P. juce je pisaoi lokalni list „Tagescajtung“. Sudeci prema najavi vlasti, on bi morao danas da se nade medu putnicima za Beograd.
Kandidati za proterivanje tvrde da ih u Srbiji ceka progon i netrpeljivost. Svi ti argumenti, medutim, nisu pokolebali Nemce i odvratili ih od namere da se reše velikog broja Roma koji ilegalno borave u njihovoj zemlji. Posle potpisivanja medudržavnog sporazuma izmedu ondašnje SRJ i Nemacke, prošle godine je „stavljena tacka“ i na nade Roma da ce ostati. Ni brojne i masovne demonstracije po nemackim gradovima, upad u berlinsko sedište njima inace veoma naklonjene Partije demokratskog socijalizma i slicne akcije nisu odvratili vlasti za strance od sprovodenja politicke odluke o obaveznom rastanku sa Romima „bez papira“.
Uzaludni pokušaji
Svi pokušaji Zorana P. da ostane u Berlinu uz suprugu Tanju i trogodišnju cerku Feritu nisu urodili plodom. Advokat je grcevito branio tog coveka i njegovo pravo da bude uz porodicu, ali su im vlasti za strance odgovorile da „ukoliko to žele, mogu svi opet da žive zajedno – u Nišu“, piše „Tagescajtung“.
