The Guardian prenosi ispovest devojke, čiju su petnaestogodišnju rođaku iz Iraka ubili jer je odbila da se uda za svog rođaka.
„Muškarci iz mog plemena, odnosno šire porodice, bacili su moju rođaku Kautar Bašar al-Husajavi (15) u jamu i preko njenog tela nabacili malo zemlje. Nekoliko sati ranije ubili su je sa deset metaka, a potom joj seklirom rascepili glavu. Nakon toga, moja porodica se pridružila drugima koji su izašli na ulice da pesmom i igrom proslave njenu smrt.
Kautar je živela u Al-Nahravanu, oblasti na jugoistoku Bagdada. Izvučena je iz škole i sa samo 13 godina primorana da se uda za alkoholičara znatno starijeg od sebe.
Tokom naredne godine trpela je nasilje i zlostavljanje, da bi na kraju pobegla nazad svojoj porodici. Tamo su je najpre držali praktično u kućnom pritvoru i neprestano pritiskali da se vrati mužu koji ju je zlostavljao. Pretila je da će sebi oduzeti život, a krajem 2025. godine sud je zvanično odobrio njen razvod.
ROĐAK IZAŠAO IZ ZATVORA I ZATRAŽIO NJENU RUKU
Nedugo potom, njen rođak je izašao iz zatvora i zatražio njenu ruku od roditelja. Kautar je to odbila, jer su svi znali da je budući mladoženja umešan u trgovinu drogom i alkoholom. Porodica je ignorisala njeno protivljenje i dala saglasnost za brak, jer se, prema njihovom običaju, „muškarčeva reč ne može pogaziti zbog jedne devojke“. Njena majka i druge žene iz porodice nisu imale mogućnost da podrže njeno odbijanje.
Početkom maja, kako se približavao dan venčanja i ono što je Kautar doživljavala kao novi period silovanja i nasilja, odlučila je da pobegne od kuće. Nije joj bilo dozvoljeno da nastavi školovanje niti da nauči kako da zarađuje za život, pa je otišla sa samo odećom koju je imala na sebi i maramom na glavi.
KOMŠIJA JE OTEO I DRŽAO 3 DANA
Nakon bekstva, primetio ju je jedan komšija koji ju je oteo i držao tri dana. Kako je sama kasnije tvrdila, tokom tog perioda pretrpela je strašne stvari o kojima nije želela da govori. Iako je porodici objašnjavala da nije dobrovoljno pobegla s njim, pa čak i nakon što su snimci nadzornih kamera navodno potvrdili da je odvučena silom, porodica joj nije poverovala.
Njen otac, stric i verenik ispitivali su je o tome šta se dogodilo tokom ta tri dana, a zatim su je odveli na jedno otvoreno područje na periferiji Bagdada. Pokušavam da zamislim kako se osećala u tom automobilu, okružena trojicom muškaraca iz porodice koja je trebalo da joj bude utočište. Da li su joj rekli kakva je sudbina čeka? Kako su zvučale njene poslednje molbe? Da li je vrištala u nadi da će proraditi njihova savest? Ili se pitala kako njen otac može tako nešto da učini sopstvenoj ćerki?
MUŠKARCI IZ PLEMENA SLAVILI NJENO UBISTVO
Na društvenim mrežama videla sam njeno dečje lice sa fotografije nastale dok je još nosila školsku uniformu. Bila je to stara fotografija koja nije mogla da prikaže svu njenu lepotu. Ubrzo su počeli da kruže i snimci pripadnika plemena koji su radosno slavili njeno ubistvo. Nisam videla nikoga iz porodice da tuguje. Naprotiv, muškarci su slavili.
Kada sam čula vest, bila sam kod kuće, u sasvim običnom popodnevu. Tada je moj otac ušao i saopštio da je Kautar nestala i da je ubijena. Da sam ovu priču pročitala u objavi nepoznate osobe na Instagramu, verovatno joj ne bih poverovala. Kako neko može da nosi toliko okrutnosti u sebi i da je usmeri prema sopstvenom detetu? Ipak, to se dogodilo devojci koju sam poznavala i sa kojom sam nekada sedela i razgovarala.
Pokušala sam da ostanem smirena i mislila sam da će bar policija kazniti počinioce. Umesto toga, jedan policijski službenik je navodno tražio mito kako bi u zapisnik uneo da je devojka oteta, a ne ubijena. Muškarci su više puta premeštali Kautarino telo iz straha da će biti otkriveni. Telo izrešetano sa deset metaka, bez pogrebnog pokrova i ritualnog pranja, prebacivano je iz jedne rupe u drugu. Ako živi više nemaju ljudskosti, gde je onda poštovanje prema mrtvima?
„UBISTVO POSTALO LAKO ZA MUŠKARCE U IRAKU, NE PLAŠE SE DRŽAVE JER SVUDA VIDE KORUPCIJU“
Na kraju me je upravo to nateralo da progovorim. Ja i druge žene iz šire porodice – ne koordinisano, jer nismo mogle nikome da verujemo – počele smo da šaljemo njeno ime, fotografije i slike njenih ubica medijima i internet platformama, nadajući se pravdi za ovo dete i makar dostojanstvenoj sahrani. Plašila sam se da će njen slučaj biti zaboravljen kao stotine drugih priča u kojima žene i devojčice stradaju samo zato što pokušavaju da prežive.
Najviše me plaši to koliko je ubistvo postalo lako za muškarce u Iraku. Više se ne plaše ni zakona ni države, jer svuda vide korupciju. Svi su pokušavali da prikriju ono što se dogodilo. Navodno će jedan advokat preuzeti slučaj, telo će biti pronađeno, a njen brat će se prijaviti kao jedini izvršilac kako bi slučaj bio zatvoren kao „ubistvo iz časti“.
ZAKON PREDVIĐA OLAKŠAVAJUĆE OKOLNOSTI ZA ZLOČINE „IZ ČASTI“
Iako irački zakon ne koristi direktno izraz „ubistvo iz časti“, postoje zakonske odredbe koje predviđaju olakšavajuće okolnosti za zločine počinjene iz takvih motiva. Muškarac koji ubije suprugu ili blisku rođaku nakon što je zatekne u preljubi može biti kažnjen zatvorom do tri godine. U mnogim slučajevima takvi zločini se ne tretiraju kao unapred smišljena ubistva, već kao porodični incidenti koji su izmakli kontroli.
Novi irački zakoni, koji omogućavaju sklapanje braka sa decom starom svega devet godina, posebno me plaše. Dete koje se izvuče iz škole i prisili na rani brak postaje mnogo ranjivije i manje sposobno da se zaštiti ili usprotivi nasilju kojem je izloženo. Kautar još nije bila dovoljno odrasla da razume život, a svi oko nje su se prema njoj ponašali kao prema ženi koju treba kontrolisati, nadzirati i kažnjavati.“
