PAVICEVIC VOJISLAV, poslovni covek. R: u Valjevu, Srbija, Jugoslavija. DOS: otisnuo se daleko od rodnog Valjeva i zaustavio na pacifickoj obali Juznoamerickog kontinenta; vrednim radom stekao je pocetna sredstva, sa kojima je otpoceo sopstveni posao, koji je neprestano razvijao; usao je u veliku proizvodnju higijenskih preparata, i na tom polju ostvario svoju poslovnu afirmaciju; vlasnik je firme Sinabon i najveci proizvodjac sapuna u Cileu; poznat i kao Gospodin Gigi. A: zivi u Cileu.
PAVKOVIC ALEKSANDAR SASA, profesor univerziteta. R: 19. 05. 1950, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Ante; Emilija, dev. Mihajlovic. OB: diplomirao i magistrirao na Jejl Univerzitetu u SAD 1972; magistrirao filozofiju na Oksfordskom univerzitetu u Engleskoj 1974; doktorirao na Beogradskom univerzitetu, 1983. ZA: asistent i docent na Beogradskom univerzitetu, 1976-85; saradnik-istrazivac na Univerzitetu u Melburnu, Australija, 1985-87; predavac i vanredni profesor na Mekvori univerzitetu u Sidneju, Australija od 1987. do danas. DOS: autor knjiga Razlozi za sumnju, Beograd, 1988; Slobodan Jovanovic: Nesentimentalan pristup politici, NJujork, 1993. (prevedena u Beogradu pod naslovom Politicka teorija Slobodana Jovanovica, 1996.); Rasparcavanje Jugoslavije, London, 1997; urednik knjige Svest i saznanje, Beograd, 1983; Nacionalizam i postkomunizam, London, 1995; Srbi i njihove vodje u dvadesetom veku, London, 1997. IM: 1985, r. ekonomski. DO: da. D: australijsko. J: srpski, engleski. K: Gori Morava. PE: Boze pravde. H: klasicna muzika. A: School of History, Philosophy and Politics, Macljuarie University NSNJ 2109, Australia; faks: 02/850-70-54.
PAVLICIC DRAGISA, finansijski strucnjak u penziji i aktivista u dijaspori. Radio i kao sudski tumac za portugalski i srpskohrvatski jezik; razvijao odnose medjusobnog povezivanja nasih ljudi u zemlji iseljenistva, kao i sa zemljom iz koje su dosli; saradjuje svojim napisima o nasoj zemlji i zbivanjima u vezi sa njom u brazilskoj stampi i na druge nacine ucestvuje u drustvenim i ostalim aktivnostima nasih ljudi u brazilskoj sredini. Odlikovan je 1991. Ordenom jugoslovenske zvezde za zasluge u negovanju veza jugoslovenskih iseljenika sa domovinom i doprinos jacanju patriotizma. PR: n. crnogorska. A: zivi u Sao Paolu, Brazil.
PAVLOVIC VLAJKO, humanitarni aktivist, pise pesme; objavio zbirku pesama Dizeldorfske elegije; zastupljen u zborniku poezije nasih ljudi u inostranstvu Vecita pesma. A: zivi u Glaneggu, Austrija.
PAVLOVIC DEAR LJILJANA, akademski slikar. R: 30. 05. 1947, Topola, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirala 1970. na Akademiji za primenjene umetnosti, Beograd; zavrsila 1973. poslediplomske studije na Chelsea College of Arts, London; zivi i radi u Parizu i Detroitu. DOS: slika i izlaze – grupno od 1969, a samostalno od 1970; samostalno je izlagala 1970/73/76. u Beogradu, 1970. u Somboru, 1972. u Londonu, 1974. u San Francisku, 1977. u Los Andjelesu, 1982/83/85. u Parizu, 1986. u Kraljevu, 1990. u Detroitu; grupno izlaze u mnogim gradovima nase zemlje i u inostranstvu – u V. Britaniji, Americi, Francuskoj, Spaniji i dr; ucestvovala na izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu, 1990. u Beogradu. A: Faarmington Hills Marvin St. 29215 Michigan 48331, USA.
PAVLOVIC zIVOJIN, lekar i aktivist u srpskoj dijaspori. Aktivan u raznim vidovima prikupljanja i pruzanja pomoci; posebno aktivan u Srpskom akademskom klubu; sopstvenim sredstvima je finansirao nastavak rada Katedre za srpski jezik i knjizevnost na Cikaskom univerzitetu i time omogucio njen opstanak. A: Mr. Pavlovic, M. D. 1045 N. Euclid, Oak Park, IL. 60302, USA.
PAVLOVIC KOSTA, poslovni covek. R: Novi Sad, Srbija, Jugoslavija. Dosao u Australiju 1971. i sopstvenik je agencije Kompas; pomaze kako nasim ljudima koji pristizu u tu zemlju, tako i onima u zavicaju; jedan je od nasih poslovnih ljudi koji pokusavaju da prenesu deo sopstvenih poslova u stari kraj i pomognu ekonomski razvoj; zivi u Melburnu. A: Kosta Pavlovic, direktor Aus tours and Travel, 251 Church Street, Richmond, Vic. 3121, Australia.
PAVLOVIC-MEKARTI MARIJA, akademski slikar. R: Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: studirala 1954-58. na Akademiji za likovnu umetnost, Beograd; studirala 1959-65. na Corcoran School of Art i od 1960-64. na Yory Vasington univerzitetu, SAD. DOS: slika prirodu, pejzaze; grupno izlaze od 1961, samostalno izlagala u Vasingtonu, Islamabadu, Aleksandriji, Briselu; ucestvovala na izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu, 1990. u Beogradu i na znatnom broju drugih kolektivnih izlozbi. A: Marija Pavlovic Mc Carty 6431 NJestern Ave., N.NJ. NJashington DC 20015 USA; tel: 202-363-5211.
PAVLOVIC MILAN, istoricar. R: 20. 11. 1972, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Miroslav; Borka, dev. Malavrazic. OB: diplomirao istoriju 1995. na Jejl univerzitetu, NJu Heven, SAD; student na Fordham Pravnom univerzitetu, NJujork (ocekuje diplomiranje i doktorat prava ’99.). ZA: leta 1991/92/93. politicki savetnik kod clana Kongresa SAD, Helen Delic Bentli; pripravnik u Advokatskoj firmi Hughes Hubbard & Reed LLP, NJujork; saradnik firme Deloitte & Touche Yugoslavia, 1997, Beograd. DOS: saosnivac Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), Beograd, 1997; saosnivac i predsednik Jejl Pravoslavno-kulturnog udruzenja, NJu Heven, 1992-95; dobitnik Yale Richter stipendije radi akademskog istrazivanja u manastiru Hilandara 1994; dobitnik Fordham stipendije radi akademskog istrazivanja lokalnih izbora u Srbiji ’96. – leto 1997. IM: 1990, r. studije. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. neopredeljen. J: srpski, engleski, spanski. SL: Sv. Arhandjeo. K: Promene, D. Cosica. PE: Pocetak bune protiv dahija. H: voznja barkom u Herceg Novom. DO: da. A: Internet: Pavlovic Yale. edu.
PAVLOVIC MISA, aktivista dijaspore. Aktivan, sa suprugom Mirom, u Savezu jugoslovenskih klubova. Angazovao se u organizovanju mirnih demonstracija u glavnom gradu Danske zbog medijskog rata protiv srpskog naroda; radio na prihvatanju srpskih izbeglica i njihovom smestaju; ucestvovao u prikupljanju humanitarne pomoci za ugrozeno stanovnistvo srpske Krajine i Republike Srpske. A: zivi u Danskoj.
PAVLOVIC NATASA, glumica. R: 1968, Popova kod Bijeljine, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina – Republika Srpska). OB: pored redovnog skolovanja, pohadjala casove glume, baleta, igranja, muzike, gimnastike; zavrsila je srednju skolu i studije engleskog jezika i knjizevnosti na Drzavnom univerzitetuu Los Andjelesu; pohadjala i privatnu glumacku skolu Mikija Runija. ZA: filmska glumica. DOS: ostvarila oko 50 filmskih i televizijskih uloga; igrala u filmovima velikih holivudskih kuca – Spijunska igra i Gospodin i gospodja Smit za NJarner Bros, filmove Pilot i Yeni za Paramunt, Ozbiljna pravila za Volta Diznija i dr; imala veliki broj uloga u serijskim filmovima i TV serijama – u serijskom filmu Sin Pinka Pantera za MGM, u Paramunt-ovoj seriji Krila i u TV serijama Cudnovati pasulj za NJarner Bros, a zatim u TV serijama Magnum, Majk Hamer, Nocni jahac i dr. A: zivi u Santa Moniki, Kalifornija, SAD.
PAVLOVIC SLOBODAN MIKE, poslovni covek i humanitarni aktivist. R: 08. 08. 1938, Popovi kod Bijeljine, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina – Republika Srpska). OM: Mika; Jovanka, dev. Bogutovic. FA: s. Mira, dev. Krkljus, poslovna zena i humanitarni radnik. OB: diplomirao 1970. na North NJest University, Cikago. ZA: vodi sopstveni posao – vlasnik firme za trgovinu nekretninama Healckest Com, Cikago. DOS: uspesan poslovni covek i donator – graditelj mosta na Drini, Pavlovica cuprija, kod Badovinaca, koji povezuje delove Semberije u Bosni i podrinjskog kraja Srbije; finansirao je podizanje spomenika knezu Ivi od Semberije, koji je bio iz istog sela Popovi, Republika Srpska; sagradio u selu Popovi i crkvu Hristovog Vaskrsenja; graditelj i spomenika Filipu Visnjicu u Bijeljini, Republika Srpska; dostavljao znacajnu humanitarnu pomoc ugrozenima u ratom zahvacenim podrucjima i izbeglicama; planira podizanje i dr. privrednih i infrastrukturnih objekata u tom kraju, uz Drinu, kao i odgovarajucih socijalno-humanitarnih kapaciteta, pa i jednog specificnog urbano-industrijskog centra; za stvarno stanje na ovim podrucjima tokom rata i posle njega, zainteresovao i jedan broj Amerikanaca, izmedju ostalog, i kao moguce investitore sredstava. NA: nosilac je Ordena Svetog Save prvog reda, koji mu je dodelila Srpska pravoslavna crkva. Im: 1965, r. politicki. D: jugoslovensko i americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski. SL: Miholjdan. K: Na Drini cuprija, I. Andrica. PE: Drino, vodo… H: sakupljanje knjiga. DO: da. A: 50222 Nort Clark Street, Chicago, IL 60660, USA.
PAVLOVIC-STAMENIC JASMINA, novinar. R: 23. 03. 1951, Zemun, Srbija, Jugoslavija. OM: Borivoje, advokat; Ruzica, dev. Bogdanovic, babica. FA: s. Milan Stamenic; cerka Andrea (1984). OB: maturirala gimnaziju i diplomirala 1979. na Pravnom fakultetu, Beograd. ZA: novinar od 1967, urednik od 1980; komentator Spoljno-politicke redakcije TV Beograd; izvestac TV Beograda iz inostranstva, sad iz Moskve; zapazene su reportaze i intervjui iz Spanije, Portugala, Kube, S. Koreje, Rusije; intervjui sa F. Gonzalesom, M. Soaresom, A. Kunjalom, F. Kastrom, A. Suvkinom i dr. PR: n. srpska. J: srpski, ruski, engleski, italijanski, spanski. A: zivi u Moskvi, Rusija i Jugoslaviji – 11000 Beograd, N. Gogolja 88.
PAJEVIC MILIJA, pisac, prevodilac i naucni saradnik u penziji. R: 27. 10. 1934, Borac, Jugoslavija. OB: Mileta; Natalija, dev. Bacarevic. FA: s. Almut Pajevic, dev. Kriger, nastavnica engleskog jezika; d. Aleksandar (1966), novinar, Marko (1967), doktorant, Nikolaj (1974), student. OB: osnovnu skolu zavrsio 1944/45. u s. Borac; maturirao 1953. u gimnaziji u Jagodini; diplomirao i magistrirao 1966. na Ekonomskom fakultetu, Kil, SR Nemacka. ZA: 1958-95. radio na Univerzitetu u Kilu kao lektor za srpskohrvatski jezik; od 1958. stalni sudski tumac Oblasnog suda u Kilu i Libeku; 1967-95. naucni saradnik u Institutu za svetsku privredu. DOS: autor, sa Ditrih Frenckeom, Recnika strucnih ekonomskih izraza, Srpskohrvatsko-nemacki, 1965. i Recnika pravnih strucnih izraza, Srpskohrvatsko-nemacki, 1967; preveo na nemacki Pravni polozaj stranaca u Jugoslaviji od Kresimira Sajka, 1976; Usta puna zemlje od Branimira Scepanovica, 1983; autor, sa Frauke Sifkes, sest bibliografija o ekonomskim reformama u Istocnoj Evropi – Promene socijalisticke ekonomije: literatura na nemackom i engleskom jeziku iz 1990. i ekonomskoj tranziciji u Istocnoj Evropi, Kil, 1991; Istocna Evropa na putu ka trzisnoj privredi, Kil, 1992; GUS/CIS i republike bivseg SSSR, 1992; Jermenija do Belorusije – reforme u krizi, Kil, 1993; Cehoslovacka – drzava cija je reforma na raskrscu, Kil, 1992; Poljska – dug put u trzisnu ekonomiju, 1993; autor je vise desetina studija publikovanih u strucnim nemackim casopisima; clan Udruzenja srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu. IM: 1956, r. politicki. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. demokratska. J: srpski, nemacki, ruski; sluzi se jos sa vise jezika. SL: Sv. Jovan. K: Znakovi pored puta, I. Andrica. PE: Tamo daleko…. DO: da. A: zivi u Nemackoj.
PAJIC MERI, predsednik Srpske kulturne zajednice Pensilvanije i urednik srpske radio-emisije Pitsburg. Amerikanka srpskog porekla. Organizovala prikupljanja humanitarne pomoci i dostavljanja ugrozenima na podrucjima neposrednih sukoba; licno je dostavila pomoc u vrednosti od 40 mil. $, uglavnom lekova i hirurskog materijala u Banjaluku 1995, u jeku ofanzive protiv Srba, koju su prikupili dr Timotije Kavic i drugi u Americi; uredjuje jednoipocasovnu emisiju nedeljno za srpske slusaoce, koja se posle izbijanja ratnih sukoba od muzicko-zabavne pretvorila u politicko-informativnu, odn. u vesti o dogadjajima u zavicaju; aktivista Kongresa srpskog ujedinjenja. A: zivi u Pitstburgu, SAD.
PAJIC PREDRAG, visi bibliotekar. R: 09. 07. 1933, Banjaluka, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina – Republika Srpska). OM: Bogdan, Kristina, dev. Janjetovic. FA: s. Meri, dev. Jupenlaz, analiticar; d. Danijel-Bogdan (1959), dipl. trener, Ana-Kristina (1962), magistar nauka, anesteziolog, Tamara (1967), dipl. radio-tv zurnalist. OB: zavrsio 1951. uciteljsku skolu, Banjaluka; diplomirao 1960. na Teoloskom institutu Sv. Sergeja, Pariz; 1966. na americkom Univerzitetu – ruske i istocnoslovenske studije; 1968. magistar politickih nauka. ZA: 1950-53. novinar, Banjalucki Glas (sada Glas srpski), Banjaluka; 1953-55. bibliotekar, Narodna biblioteka, Banjaluka; 1955-57. novinar-dopisnik, United Press International, Zagreb; 1961-62. naucni saradnik, Yorytaunski univerzitet, Vasington; 1962-68. pratilac i tumac u Ministarstvu spoljnih poslova SAD. DOS: saradjivao u srpskoj i jugoslovenskoj izbeglickoj stampi; aktivan u politickim organizacijama emigracije i Srpske pravoslavne crkve u dijaspori; clan Koordinacionog komiteta Demokratskih susreta u Londonu; generalni direktor Demokratske Internacionale u Vasingtonu; clan izvrsnog odbora, i predsednik tokom 1994-96. Crkveno-skolske opstine Sv. Luke u Vasingtonu. IM: 1957, r. politicki. D: americko. PR: n. jugoslovenska, v. pravoslavna, p. clan Demokratske stranke. J: srpskohrvatski, engleski, ruski. SL: Sv. Nikola. A (poslovna): The Library of Congress, European Division, 101 Independence Ave., S. E., NJashington, D. C. 20540-4831; (kucna) – 3041 Sedgnjick Street, Apt. 501, NJashington, D. C. 20008, USA.
PANIC BOzIDAR, inzenjer elektrotehnike. R: 10. 12. 1941, Belobreska, Rumunija. OM: Radojko; Kaja. FA: s. Danica, dev. Kolunyin; d. Nenad (1972), Radoje (1982), ucenik. OB: diplomirao 1965. na Fakultetu elektrotehnike, Polit. instituta Trajan Vuja, Temisvar. ZA: radio kao inzenjer od 1974-98. u Institutu za projektovanje vagona, Arad. DOS: istaknut projektantski ekspert – projektovao elektrotehnicke instalacije za putnicke vagone, Rumunske zeleznice i za inostranstvo; bavi se prikupljanjem istorijske gradje srpskog naroda i publikovanjem tematike iz istorije srpskog naroda, zajedno sa grupom autora objavio knjigu Aradska tvrdjava – logor austrougarski za istrebljenje Srba 1914-18, izdavac Savez Srba u Rumuniji 1994. D: rumunsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. SL: Sv. Arhangel Mihailo. K: Seobe, M. Crnjanskog. PE: Jecam zela… H: istorija pomoriskih Srba. A: Institutul de ecretare si proectari vagoane Arad, Stt. A. Viaicu 29-43; tel: 44-057-235-020/133, 2900 Arad, Romania.
PANIC MILAN, poslovni covek i politicar. R: 20. 12. 1929, Beograd, Jugoslavija. OM: Spasoje; Zorka, dev. Krunic. FA: s. Seli, dev. Vin; d. Milan, (cerke) Don i Vivijan; pastorci Yejn, Mark i Patrisa. OB: diplomirao hemiju na Beogradskom univerzitetu 1955; magistrirao u Hajdelbergu, Nemacka 1956, i na Univerzitetu u Juznoj Kaliforniji, SAD 1959. ZA: u SAD radio kao metalurg u Kaiser Steel Corporation 1956-57; hemicar u Cyclo-Chemical Corporation 1957-58; asistent-istrazivac u Hemijskom odseku Univerziteta u Juznoj Kaliforniji 1958-59. i u Biochemical Research 1959-61; predsednik kompanije, predsednik Upravnog odbora i generalni direktor International Chemical and Nuclear Corporation – ICN Pharmaceuticals od 1960; prvi predsednik Vlade SRJ 1992-93. DOS: uspesan poslovni covek, osnivac velike, medjunarodne korporacije, koja 1991. sa beogradskom Galenikom osniva ICN Galenika, kao privatizovano preduzece u Jugoslaviji; clan Americkog nuklearnog udruzenja i clan Upravnog odbora za interdisciplinarna naucna istrazivanja (ISRF); pridruzeni clan Kalifornijskog instituta za tehnologiju, Svajcarskog hemijskog drustva i Medjunarodnog udruzenja za hemoterapiju; angazovao se u politickom zivotu SRJ – bio prvi predsednik Savezne vlade i kandidat za predsednika republike na izborima u Srbiji 1992. NA: Medalja casti Ostrva Elis u znak priznanja doseljeniku koji je znacajno doprineo americkom nacinu zivota (od 1963. americki drzavljanin). H: tenis i biciklizam. A: 1015 Arden Road, Pasadena CA 91106, SAD.
PANIC MILENKO, profesor. Ekonomosta po struci i ekspert u toj oblasti. Profesor je na Instituto Tecnologico de Monterrey, Kampus Meksiko. A: Peter Norte No. 116 dept. 4, Col. Navarte 03020 Mexico, D. F.
PANIC RADE, lekar i pisac. R: 09. 10. 1928, Koprivnici, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Nikola; Marica, dev. Lovric. FA: s. Danica, dev. Stanojevic, socijalni radnik; d. Rada, veterinar. OB: od 1943. ucestvovao u ratu na strani partizana, demobilisan 1946, a 1949. iskljucen iz KPJ; ucio gimnaziju u Slavonskom Brodu, a maturirao 1951, posle povratka sa Golog otoka; diplomirao 1960. na Medicinskom fakultetu u Sarajevu. ZA: radio kao lekar u Libiji i Zambiji, a potom u Harareu, Zimbabve, od 1981. DOS: poceo da pise od 1956; napisao desetak radio drama koje su bile emitovane preko radio Sarajeva; BiBiSi je u Londonu 1990-91. emitovala radio dramu Ne bacaj zubalo u rijeku i dve price; objavio 1997. roman Titovi Havaji na srpskom u izdanju Slobodana Masica, Beograd. IM: 1966, r. politicki. DO: da. D: Zimbabve i jugoslovensko; PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. neopredeljen. J: srpski, engleski. SL: Sv. Lazar. K: Cizmasi, Dragoslava Mihajlovica. H: golf, briy. A: zivi u Zimbabveu.
PANTIC ALEKSANDAR, arhitekta i poslovni covek. R: Novi Pazar, Srbija, Jugoslavija. FA: s. Danka. OB: diplomirao arhitekturu i projektovanje. ZA: sopstvenik projektantske firme Land space Company; bavi se poslovima projektovanja; angazovan u drustvenom zivotu Srba u Kaliforniji; aktivan clan Kongresa srpskog ujedinjenja. A: zivi u Eskondidu, Kalifornija, SAD.
PANTIC TOMISLAV, poslovni covek. R: Novi Pazar, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirani geodeta i projektant; bavi se poslovima projektovanja, veleposednik sa privatnom avio kompanijom. A: zivi u Kaliforniji, SAD.
PAPIC KOSTA, elektro inzenjer, aktivista dijaspore. R: 19. 05. 1929, Novi Sad, Srbija, Jugoslavija. OM: Milos; Leposava, dev. Jovicic. FA: s. Sofija, dev Topalski, uciteljica; d. Milos, ekonomista; Marija Forsajt, dev. Papic, doktor zubarstva; Maja Radjenovic, dev. Papic, ekonomista. OB: diplomirao 1954. na Elektrotehnickom fakultetu, Beograd. ZA: 1954-58. projektant u Projektnom birou, Novi Sad; 1959-76. Projekt enginier u B. F. Goodrich, Akron, SAD; 1970-98. predsednik i vlasnik Beogradska basta, Barbeton, Ohajo, SAD. DOS: projektovao sa kolegama fabriku guma u Koblencu, Nemacka, koja je 1977-78. prebacena u Tigar, Pirot; bio je 1977-79. predsednik Srpskog pevackog saveza za Ameriku; clan je Upravnog odbora Internacionalnog instituta za pomoc izbeglicama; predsednik Odbora Istocnoamericke eparhije za gradnju hrama Svetog Save i clan gradjevinskog odbora u Beogradu; clan odbora u vreme osnivanja Hilandarskog projekta pri Drzavnom univerzitetu u Kolumbusu, Ohajo, i ucesnik dr. aktivnosti. NA: odlikovan 1971. Gramatom Srpske pravoslavne crkve u Americi i 1979. Gramatom Backe eparhije; odlikovan je 1992. Ordenom Svetog Save I stepena od strane Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve. IM: 1958. D: americko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, nemacki, sluzi se ruskim i francuskim. SL: Sv. Georgije. PE: Ostajte ovdje, A. Santica. H: sah, skijanje. DO: da. A: 765 Dahlia Circle, Barberton, Ohio, 44203, USA.
PAPULIN PAVLE, profesor – lektor srpskog jezika. R: 25. 11. 1938, Srbobran, Jugoslavija. OM: DJoka; Milanka, dev. Sijacic. FA: s. Andjelija, dev. Drazic, sluzbenik; d. Jelena (1970). OB: diplomirao 1966. jugoslovensku knjizevnost na Filozofskom fakultetu, Novi Sad. ZA: 1972-81. bio direktor gimnazije, Srbobran; 1968-71, 1981-85. i 1989-93. bio lektor na Slavistickoj katedri, Pecuj, Madjarska; od 1993. do danas, lektor srpskog jezika na Slavistickoj katedri, Univerzitet Atila Jozef, Segedin, Madjarska. DOS: pored pedagoskog rada, autor mnogih tekstova i prikaza poznatijih knjizevnih dela; ucesnik velikog broja literarnih skupova i dr. kulturnih manifestacija na kojima je drzao referate u kojima su prikazivana i analizirana knjizevna ostvarenja. IM: 1968. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, madjarski, ruski. SL: DJurdjic. K: Prokleta avlija, I. Andrica. PE: Tamo daleko… H: muzika i sport. DO: da. A: zivi u Segedinu, Madjarska i Jugoslaviji – Srbobran, Milosa Crnjanskog 2.
PASKALJEVIC GORAN, filmski reziser. R: 22. 04. 1947, Beograd, Jugoslavija. OM: Vladimir, novinar, knjizevnik; Olivera, dev. Pavlovic, profesor. FA: d. Vladimir (1974), student, Petar (1992). OB: maturirao 1966, Beograd; diplomirao 1972. na Filmskoj akademiji, Prag. ZA: slobodni umetnik. bio predsednik Saveza udruzenja filmskih radnika Jugoslavije. DOS: rezirao dugometrazne igrane filmove Cuvar plaze u zimskom periodu, Poseban tretman, Pas koji je voleo vozove, Andjeo cuvar, Vreme cuda, Tango Argentino, Suton, Tudja Amerika, Zemaljski dani teku, Varljivo leto ’68 i Bure baruta; rezirao veliki broj kratkih igranih filmova (Legenda o lapotu, Potomak i dr.); vise od 30 dokumentarnih i igranih TV programa; ucestvovao na Kanskom, Berlinskom, Venecijanskom i drugim filmskim festivalima. NA: Zlatna arena za reziju, 1976. i 1980. u Puli; nagrada CIDALK i Nagrada kritike na Berlinskom festivalu; Gran Pri na Festivalu u Avelinu; Oktobarska nagrada grada Beograda; orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom; nominacija za Zlatni globus Holivuda; nagrada internacionalnog zirija kritike FRIPESCI za Bure baruta, najbolji film na 55. venecijanskom festivalu 1998. PR: n. jugoslovensko-srpska. J: srpski, engleski, francuski, ceski, sluzi se italijanskim. A: zivi u Parizu, Francuska i u Jugoslaviji – 11000 Beograd, Takovska 22.
PASPALJ zARKO, profesionalni sportist – kosarkas. R: 27. 03. 1966, Pljevlja, Crna Gora, Jugoslavija. ZA: clan kosarkaskih klubova Buducnost i Partizan u Jugoslaviji i profesionalni igrac u inostranim klubovima – San Antonio Spars, Olimpijakos, Panatenaikos, Panionios, Aris; drzavni reprezentativac. DOS: igra na poziciji krila; odigrao u reprezentaciji 90 utakmica i osvojio zlatnu medalju na Prvenstvu sveta 1990, srebrne medalje na Olimpijskim igrama 1988. i 1996, zlatne medalje na evropskim prvenstvima 1989, 1991. i 1995. i bronzanu medalju 1987; u Partizanu je osvajao prvenstvo drzave 1987, Kup Jugoslavije i Kup Radivoja Koraca 1989; u Olimpijakosu je osvajao prvenstvo Grcke, 1993. i 1994, a u Arisu Kup Grcke, 1998; imenovan avg. ’98. za ambasadora dobre volje SR Jugoslavije. A: zivi u Grckoj.
PASU MIODRAG – videti pod LAZAROV.
PASIC R. NIKOLA, advokat, pravno-politicki istrazivac i pisac. R: 26. 11. 1918, Pariz, Francuska. OM: Rade Nikole Pasica; Katarina, dev. Zotos. FA: ima i unucad. OB: osnovnu skolu i gimnaziju zavrsio u Beogradu; koley Sv. Antonije, Istborn, V. Britanija; Licej Satobrijan, Brisel; studirao prava na Oksfordu i na Pravnom fakultetu, Beograd. ZA: 1943. uhapsen od Gestapoa i bio u logoru Banjica, iz kojeg je pobegao i radio u stanici Vrhovne komande Demokratske Jugoslavije englesku emisiju za inostranstvo; Beograd je napustio u jesen 1944. i presao u Italiju, zatim u Svajcarsku, pa u Francusku; u V. Britaniji radio kao advokat; odlazi u Kanadu 1956, gde nastavlja advokaturu, kasnije radi u drzavnoj sluzbi; sredinom 80-ih penzionisan; DOS: bavi se istrazivanjima proslosti Srba i aktuelnim politickim i ustavnopravnim problemima srpskog naroda; posebno istrazuje ratne prilike u Jugoslaviji i rad obavestajnih sluzbi; bavi se problematikom genocida i istrazivanjem broja zrtava rata; izucava pravne aspekte raspada bivse Jugoslavije; narocito se interesuje sudbinom Srba u Bosni i Hercegovini i drugih Srba van Srbije; autor je i koautor vise knjiga o ovoj problematici, kao i velikog broja clanaka i drugih publikacija; biran je 1981. za prvog predsednika Srpske nacionalne akademije, Kanada, uzastopno 10 godina, do 1991; clan je Severno-Americkog drustva za srpske studije; aktivan u drugim oblastima drustvenog i kulturnog zivota Srba u Severnoj Americi. D: kanadsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, francuski, engleski. A: zivi u Torontu, Kanada.
PEIC SAVA, kustos. R: 13. 11. 1938, Subotica, Jugoslavija. OM: Marko; Anka. OB: osmoljetku i gimnaziju zavrsio 1958, Novi Sad; Prvi stepen Filozofskog fakulteta 1961, Novi Sad; Open University, Miltton Keynes, V. Britanija. ZA: radio 1970-80. u biblioteci Skole za slovenske i istocnoevropske studije Londonskog univerziteta kao strucnjak za Balkan; od 1987. kustos, upravnik Kolekcije istocne i juzne Evrope u Britanskoj biblioteci, London; od 1980. predavac srpskog jezika u Kensington and Chelsea College-u, London. DOS: jedan od vrhunskih strucnjaka u bibliotekarstvu u V. Britaniji, kustos u Britanskoj biblioteci; od pocetka svog rada u Engleskoj, radi na formiranju jugoslovenske kolekcije, tako da se njegova delatnost u Britanskoj biblioteci pretvorila u skupljanje materijala sa naseg podrucja i promovisanje nase kulture; bio organizator i autor zapazene izlozbe Vuk Karayic, Hriscanstvo u istocnoj Evropi, Istocno pitanje i Gledston, Kosovska bitka, Biblioteke u ratu na teritoriji bivse Jugoslavije, koje su bile propracene predavanjima u Britanskom muzeju; autor knjige Srpska srednjevekovna kultura, objavljene u Londonu, promovisana 1998. u Beogradu; drzao predavanja u V. Britaniji, Bugarskoj, Albaniji, Makedoniji, Sloveniji i Americi; za vreme sankcija organizovao, sa Vesnom Petkovic, izlozbu Serbian Chronology u Londonu (posle nekoliko dana engleske vlasti su je zatvorile) i izlozbu Fruskogorski manastiri u Noriku; sakuplja knjige za pomoc bibliotekama u Srbiji; zapoceo, u saradnji sa muzejima i nadleznim organima Srbije, znacajan projekat za predstavljanje srpske kulture u svetu, izlozbu Srpska srednjevekovna umetnost, koja je trebalo da se odrzi u V. Britaniji, 1995, ali je zbog okolnosti nastalih u Jugoslaviji obustavljen; autor velikog broja napisa u strucnim i dr. glasilima o nasoj kulturi i o ratnim razaranjima u toj sferi; angazovan u pomaganju da se obnove unistena kulturna dobra; bavi se slikarstvom i izmedju 1970. i ’80. izlagao u londonskim galerijama; aktivan u jugoslovenskom klubu. IM: 1967. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, ruski, bugarski, makedonski, engleski. SL: Sv. Jovan. K: Seoba Srba. PE: Tamo daleko… H: slikanje. DO: da. A: zivi u Londonu, V. Britanija.
PEJOVIC SVETOZAR, profesor univerziteta. R: 1931, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirao na Pravnom fakultetu, Beograd; doktorirao ekonomiju na Yorytaunskom univerzitetu, Vasington, SAD. ZA: redovni profesor ekonomije Dalaskog univerziteta, SAD; bio vanredni profesor Teksaskog univerziteta, redovan profesor Ohajskog univerziteta, dekan Graduate School of Management Dalaskog univerziteta i v.d. rektora tog univerziteta. DOS: autor vise knjiga i veceg broja publikovanih studija i dr. strucnih radova; objavio The Market Planned Economy of Yugoslavia (Trziste jugoslovenske planske ekonomije), 1966; The Role of Technical Schools in Improving the Skills and Earning; Capacity of Rural Manponjer (Uloga tehnickih skola u poboljsanju kvalifikovanosti i zarade; Mogucnosti seoske radne snage), 1966; The Economics of Property Rights (Ekonomija svojinskih prava) u saradnji sa E. Furubotnom, 1974, Individual Liberty (Licna sloboda), sa D. Klingmanom, 1975, Governmental Policies and the Free Market (Politika drzave i slobodno trziste), 1977; The Codetermination Movement in the NJest (Kodeterminisani pokreti na Zapadu), 1978; Foundamentals of Economics (Osnovi ekonomije), 1979; Life in the Soviet Union (zivot u Sovjetskom savezu), 1979; Social security system in Yugoslavia (Sistem socijalnog osiguranja u Jugoslaviji), 1979; Labor participation in the management of Business Firms (Radnicko ucesce u upravljanju poslovnih firmi), 1980. i dr; objavio veliki broj studija i clanaka u naucnim i strucnim publikacijama; clan Udruzenja srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu. A: zivi u Dalasu, Teksas, SAD.
PEPA MARINKO MAJKL, profesor muzike i kompozitor. Bio je jedan od organizatora prvog srpskog orkestra u Torontu i igrac u narodnom ansamblu Strazilovo. Cinio vidne napore u unapredjivanju kanadske muzike, kao profesor muzike i pedagog, kompozitor i organizator muzickog rada – osnivanje muzickog drustva Les Amis, sa kojim pruza serije koncerata kamerne muzike. U svojim kompozicijama ima elemenata iz srpskog muzickog nasledja. Za obelezavanje 750-godisnjice smrti Svetog Save priredio je muziku, koja je izvodjena u Torontu, Montrealu i Vindzoru. A: zivi u Kanadi.
PERIC DEJAN, profesionalni sportista-rukometas. R: 22. 09. 1970, Pancevo, Srbija, Jugoslavija. DOS: drzavni reprenzentativac, golman, odigrao vise od 100 utakmica; bronzana medalja na Evropskom prvenstvu 1996. u Spaniji; poceo da igra u Crvenoj zvezdi, potom igra u Spaniji, a sada je golman u Pivovarni (Lasko, Slovenija). A: zivi u Sloveniji i Jugoslaviji.
PERUNICIC NENAD, profesionalni sportista-rukometas. R: 01. 05. 1971, Pljevlja, Crna Gora, Jugoslavija. DOS: drzavni reprezentativac, odigrao vise od 70 utakmica, levi bek; bronzana medalja na Evropskom prvenstvu 1996. u Spaniji; Kup sampiona sa Elgorijagom (Bidasoa, Spanija); poceo da igra u Pljevljima, potom u Jugovicu iz Kaca i Crvenoj zvezdi; karijeru nastavio u Spaniji i Nemackoj; sada igra u Kilu, Nemacka. A: zivi u Nemackoj i Jugoslaviji.
PETKOVIC VESNA, organizator kulturnih dogadjaja i odnosa sa javnoscu. R: 04. 05. 1954, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: DJordje Jankovic; Olga, dev. Vukosavljevic. FA: s. Lazar Petkovic, poslovni covek; d. Sofija (1988). OB: diplomirala na Odseku biologije Prirodno-Matematickog fakulteta; poslediplomske studije za zastitu covekove sredine. ZA: 1984-90. direktor kompanije Celtred Ltd, London; 1990-97. direktor i vlasnik Galerije Pro Art, London; 1994-98. osnivac Srpskog drustva i njegov predsednik 1996-97. DOS: organizovala vise od 100 izlozbi, najveci broj o Srbiji i srpskoj kulturi i umetnosti – Srpska hronika, Izlozba ikona, Sto zlatnih godina Beograda 1840-1940, izlozbe slikara, vajara, knjiga o Jugoslaviji i Srbiji, Hilandar – prozor u proslost; veliki broj koncerata – Radmile Smiljanic, Gudaci Sv. DJordja, Stefan Milenkovic (povodom 50 god. UNICEF-a), Deana Patakovic, Dubravka Nesovic, DJurdjija Cvetic i dr; izlozbe knjiga i bazare knjiga za vreme sankcija; jedan od osnivaca zenskog komiteta za decu zrtve rata (NJCCVNJ), London, 1994, dobrotvorne zenske organizacije za pomoc deci u Srbiji; osnivac i izvrsni direktor 1994. i predsednik 1996-97. Srpskog drustva – prve etnicke zajednice Srba u Londonu, koja je registrovana i njen predstavnik u lokalnoj zajednici i Ujedinjenom Kraljevstvu; objavila veci broj intervjua TV, radiju, i nasim i engleskim novinama; u Pro Art Publishing izdala dve knjige – Sonje Batinic-Besford Kako uloviti Talasona i dr. Raska Radovica U svetlu demona zla, prve knjige Srba iz inostranstva objavljene u Srbiji za vreme sankcija; clan British Southern Slav Society (BSSS), UNICEF (Komitet za specijalne dogadjaje) i Refugge Conncil (za pomoc izbeglicama iz Jugoslavije); organizovala veliki broj dobrotvornih priredbi i dogadjaja za Pro Art, Srpsku pravoslavnu crkvu, BSSS, UNICEF, NJCCVNJ i druge organizacije; bavi se istrazivanjem drugih kultura (Indije, Juzne Amerike, Kube, Juzne Afrike itd.). IM: 1980. D: britansko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, francuski, ruski. SL: Sv. Luka. K: Istorija Beograda i Sudbina i komentari. PE: Sto se bore misli moje. H: kuvanje. A: The Serbian Society, Percy Barton House 33-35 Danjes Road, London SNJ6 7DT, U. K.
PETKOVIC DEJAN, profesionalni sportist – fudbaler. R: 1972, Beograd, Srbija, Jugoslavija. FA: s. Violeta; d. Ana (1997). ZA: karijeru zapoceo u Fudbalskom klubu Radnicki iz Nisa, igrao u Fudbalskom klubu Crvena zvezda iz Beograda; zatim otisao u inostranstvo i kao profesionalac igrao u Realu iz Madrida, Spanija; sada igra u brazilskom fudbalskom klubu Vitorija de Baija; u Zvezdi je bio popularan kao Rambo, brz, dribler i suter. A: zivi u Salvadoru, Baija, Brazil.
PETKOVIC DJURO – videti pod MALJKOVIC.
PETKOVIC RADENOVIC STOJANKA, profesor stranih jezika i pesnik. R: 03. 10. 1941, Nis, Srbija, Jugoslavija. OM: Dragutin Stankovic; Zorka, dev. Dinic. FA: s. Branislav Petkovic, poslovni covek u spoljnoj trgovini; d. Vojin Radenovic (1966), apsolvent Filoloskog fakulteta, Nadezda Petkovic (1977), student III godine Biznis fakulteta Univerziteta Jork, Toronto. OB: maturirala 1960. u gimnaziji Stevan Sremac, Nis; diplomirala 1965. na Filoloskom fakultetu, Beograd, na Grupi za engleski i nemacki jezik i knjizevnost; magistrirala 1979. sociologiju rada na Fakultetu politickih nauka, Beograd. ZA: tokom 1967-87. savetnik direktora Saveznog biroa za zaposljavanje pri Saveznom minis
