Nedavno je Mica Drašković iz Bremena odradila poslednji radni dan u dugom nizu godina koje je provela u Nemačkoj. U zasluženu penziju otišla je s punih 60 godina života.
– Iskoristila sam zakonsku mogućnost da nešto ranije odem u mirovinu, mada ću punu penziju ostvariti 2009. godine, a tada ću imati 40 godina radnog staža. Mislim da je bilo dosta rada. Radujem se penzionerskom životu jer mogu bez žurbe da započnem dan. Moj suprug Voja je već više godina u penziji i ovako nam je lepše – kaže naša sagovornica objašnjavajući blagodeti penzionerskog života.
Mica Drašković je rođena 1946. u Medaku, kod Gospića. Rodni kraj napustila je kao desetogodišnja devojčica kad je postala član porodice starijeg brat koji se nastanio u Prigrevici, u Vojvodini, gde je provela ranu mladost. U Medaku nikada više nije bila. Reka života je donela čak na sever Nemačke.
– I danas se dobro sećam tog putovanja. Šest autobusa puni mladih ljudi, koje je angažovala konfekcijska firma „Serius“ iz Vilijemshafena, vozili su nas do Minhena. Posle smo nastavikli vozom, a 22. maja 1969. sam stigla u Vilijemshafen. Imala sam ugovor na godinu dana i završen krojački kurs, koji je organizovala i platila firma „Serius“ kao pripremu za dolazak na rad u Nemačku. Put nam je bio plaćen i smeštaj organizovan – priča Mica svoju gastarbajtersku biografiju.
– Posle četiri godine prešla sam u firmu „Normende“, a od 1980. sam radila u bolnici „Sankt Jirgen“ u Bremenu na poslovima održavanja higijene. Prošle godine sam proslavila 25 godina rada u bolnici, a ove godine sam već penzionerka. Sve je uvek bilo kako treba. Poslovima sam bila zadovoljna i naikad nisam dobila otkaz. Radeći sam brzo naučila nemački jer sam imala predznanja iz škole.
Slika: Mica Drašković
Jedina dilema
Samo jedna dilema i dalje muči novopečenmu penzionerku.
– Teško je odlučiti gde provesti penzionerske dane. Bremen poznajem kao da sam se u njemu rodila. I volim ga. Kuća nam je u Nikšiću, a moja dva sina nisu ni u jednom od ova dva grada – jada se Mica koja još ne zna kako da se izbori sa ovim dilemom.
