Novi vidici delovanja Srba u rasejanju

Od 27. aprila do 6. maja u Sedertelju kod Stokholma odrzan je Djurdjevdanski
sabor. Saborom je tamosenje Srpsko drustvo, zajedno sa parohijom Svetog
Georgija Velikomucenika, proslavilo parohijsku slavu – Djurdjevdan.
Djurdjevdanske svecanosti nece biti zapamcen samo po Svetoj liturgiji koju
je sluzio jeromonah Timotej.

Pamtice se po prvom Sajmu knjiga na kojem se pojavilo vise izdavaca iz
Otadzbine, ustanovljenju Srpske biblioteke u Srpskom drustvu, izlozbom
Srpska stampa u rasejanju, razgovorima za okruglim stolom gde je paznja
posvecena zivotu Srba u rasejanju kao i njihovim vezama sa Otadzbinom i
Otadzbinskim zemljama.

Srpska stampa u rasejanju

Koliko se zna u Sedertelju je prvi put priredjena izlozba srpske stampe iz
rasejanja. Na izlozbi srpske reci koja se stampa na novinskom papiru izvan
Otadzbine pojavilo se cetrnćst novina i casopisa: cetiri lista iz Svedske:
, ²Glas Srba², novina Srpskog saveza u Svedskoj, ²Dijaspora²/²Diaspora²,
dvojezicni svedsko-srpski casopis za klulturu ²Nas list² glasilo
Svesrpsko-jugoslovenskog saveza u Svedskoj i ²Koreni², list Glasa srpskog
naroda, zatim, ²Glas kanadskih Srba², ²Kisobran!, ²Vidovdan² i ²Srbija²
(Kanada), ²Srpski glasnik² i ²Novosti² (Australija), ²Cetnicke novine²,
²Sloboda² i ²Knjizevni vesnik² (SAD), ²Telegraf² (Nemacka). Srbi sirom
planete, u oko stotinu drzava sveta izdaju tridesetak novina i casopisa.
Imali su tu srecu da budu i ostanu povezani pisanom recju svog jezika. Neki
od izlozenih primeraka novina stari su skoro koliko i Politika, najstariji
zivi srpski dnevni list u Otadzbini. Na izlozbi u Sedertelju posetioci su
mogli ispuniti i anketni listic o izgledu i sadrzaju novog lista na srpskom
jeziku koji tek treba ka krene iz Nemacke medju u rasejane Srbe pod imenom
Dvogled. Culo se i to kako bi bilo i lepo i korisno obezbediti stalnu
postavku srpske stampe iz rasejanja, ukljucujuci i listove koji su se
ugasili.
Uz izlozbu cetrnćst naslovnih stranica srpskih glasila iz rasejanja, sa
osnovnim podacima o njima, bio je i stand svedskog preduzeca Scandia Seller
koje vec trideset godina uvozi iz Jugoslavije i u Skandinaviji distribuira
stampu na srpskom jeziku. Jedan od vlasnika ovog preduzeca Antonos Krasa
poreklom sa Kipra izrazio je spremnost da u Skandinaviji distribuira i
srpsku stampu iz rasejanja, ukoliko to njihovi izdavaci zele.

Knjige iz Otadzbine

U srpskoj kuci, nevelikoj prostoriji, priredjena je izlozba knjiga koje su
za ovu priliku stigle iz Otadzbine. Organizator je to nazvao Sajamom knjiga.
Pojavilo se vise izdavaca iz Otadzbine:
Srpska knjizevna zadruga, Vukova zaduzbina, Graficki atelje ²Dereta²,
²Pesici & sinovi², ²Itaka², ²Narodna knjiga², ²Partenon², ²Buklend², DMP
-dizajn, marketing, publikacije, ²Rad², ²Srboljublje² i ²Osisani jez².
Ljubitelji knjige imali su prilike da saznaju sta se objavljuje u Otadzbini
i da se susretnu sa delima svojih omiljenih pisaca Milorada Pavica,
Antonija Isakovica, Svetislava Basare, Radovana Belog Markovica, ali i
Sitnicarnicom Kod srecne ruke Gorana Petrovica koja je progrlasena za roman
godine. Nasla su se na Sajmu dela i drugih pisca a posetioci Sabora mogli
su i da porazgovaraju sa piscima – gostima iz Otadzbine -Vesnom Aleksic i
Draganom Lakicevicem.
Sajam knjiga pokazao se kao izvanredna mogucnost da roditelji dece ali i
ucitelji srpskog jezika dodju do neophodne literature za unapredjenje i
razvijanje jezika i same nastave na srpskom jeziku. Sajam je, uz to, pravo
mesto gde svedski bibliotekari mogu dobiti neophodnu informaciju o
produkciji knjiga pa i mogucnost kupovine za biblioteke koje imaju odelenja
na jezicima useljenika pa i na srpskom jeziku. Od knjiga koje su se
pojavile na Sajmu u Sedertelju obrazovan je pocetni fond knjiga za Srpsku
biblioteku.

Srpski putevi i stranputice

U Sedertelju se razgovaralo za okruglim stolom na temu: „Srbi sada i ovde –
putevi i stranputice“. U zanimljivoj raspravi pokrenut je niz vaznih tema
koje tiste Srbe u rasejanju. Bilo je reci o ocuvanju srpskog jezika,
udzbenicima na maternjem jeziku, nacionalnom imenu, podelama u srpskoj
zajednici, uslovima opstanka srpskog identiteta u Svedskoj i u srpskoj
dijaspori uopste. Ucestvovalo je vise javnih, kulturnih, naucnih radnika i
privrednika srpskog porekla iz Svedske. U trocasovnoj raspravi najvise
paznje privuklo je izlaganje americkog novinara srpskog porekla Srdje
Trifkovica, koji je ,takodje, bio gost Djurdjevdanskog sabora. Govoreci o
uslovima opstanka srpskog identiteta Srdja Trifkovic je ukazao na
neophodnost vracanja izvorima identiteta. ²Sve dok se ne vratimo izvorima
svog identiteta- naglasio je Trifkovic – nastavicemo da umiremo:
demografski, ekonomski i duhovno. Samo ako se vrati svojim korenima, srpski
narod ce obezbediti svoj opstanak. U toj bici misleci Srbi ne smeju da
ostanu pasivni posmatraci. Bez obzira na stranacka opredeljenja, na
generacijske, zavicajne, obrazovne i sve druge razlike, oni treba da se
angazuju sada kad smo na izlasku iz sunovrata², zakljucio je Trifkovic.
Slobodanka Spendrup, koja predaje srpski jezik u Geteborgu, uz napomenu da
je nastava maternjeg jezika bila znatno bolja pre petnćstak godina, smatra
da je neophodna bolja organizacija srpske zajednice. Nikola Janjic,
predsednik Srpskog saveza u Svedskoj govorio je o razjedinjenoj srpskoj
zajednici u ovoj zemlji, naglasavajuci slikovito da svako drzi kljuc od
jedne sobe, a niko od celog stana.
U Svedskoj je, slozili su se ucesnici u raspravi, nedovoljno knjiga i
literature na srpskom jeziku i Otadzbina bi morala da pritekne u pomoc.
Sve u svemu u trocasovnoj raspravi na temu „Srbi sada i ovde – putevi i
stranputice“, postavljeno je neobicno mnogo pitanja. Nije se, medjutim, cuo
ni jedan odgovor. Bilo je iskrenih pa i emotivnih razmisljanja kako izaci iz
sunovrata. Pri tome spominjan je oslonac na kulturno blago koje je vekovima
bastinio srpski narod u Otadzbinskim zemljama. Ukazano je i na neophodnost
delovanja vodecih nacionalnih a posebno kulturnih institucija iz Otadzbine
medju Srbima razvejanim po belom svetu.
Organizator, tamosnje Srpsko drustvo koje je nedavno kupilo i lepo uredilo
Srpsku kucu, obecao je da ce razgovori o ovom vaznom pitanju biti
nastavljeni i da ce pokusati animirati i druge drustvene subjekte i
pojedince u Svedskoj ali i u Otadzbini u rasvetljavanju puteva srpske
dijaspore i trazenju puteva za izvesniju buducnost.

(Visited 1 times, 1 visits today)