Nemačko državljanstvo godišnje uspeva da dobije u proseku oko 100.000 stranaca. Zakonom koji važi od 2000. godine, njima je olakšan put do nemačkog pasoša, ali će od ponedeljka 1. septembra ipak morati da „preskaču“ novu prepreku u vidu testova. To od njih zahteva obaveza podnošenja potvrde o poznavanju pravnog i društvenog uređenja i načina života u Nemačkoj.
Testovi kreću, a sa njima i kursevi za pripremu kandidata koji će biti održavani uglavnom u brojnim ispostavama obrazovne ustanove koja se zove „Folkshohšule“ (neka vrsta radničkog univerziteta). Tamo će kratak pripremni kurs od 16 školskih časova koštati 38 evra, a onaj duži od 60 časova stajaće 141 evro. Izlazak na ispit država će naplaćivati 25 evra. U Berlinu kažu da su prve ispite zakazali za 21. i 22. septembar.
Zakonodavac je do najsitnijih detalja propisao kako će izgledati testiranje budućih vlasnika nemačkih pasoša i pripremio odgovarajuća pitanja. Katalog sa 300 mogućih pitanja uradili su stručnjaci sa berlinskog univerziteta Humbolt, a svaka pokrajina je spremila po 10 pitanja koja se tiču lokalne sredine. Iz tog „bubnja“ se izvlače 33 pitanja za test i kandidati moraju da odgovore tačno najmanje na 17 (u propisanom roku od 60 minuta) kako bi prošla ovaj ispit. Olakšica je što su uz pitanja ponuđena i četiri moguća odgovora tako da se ispit zapravo svodi samo na izbor onog tačnog.
Nemci napuštaju otadžbinu
Dok bi stranci u Nemačku, Nemci se sve više iseljavaju. Samo u prva dva meseca ove godine je 26.400 Nemaca spakovalo stvari i emigriralo u neku drugu zemlju (najpopularnije su one najdalje – SAD, Kanada, Australija i Novi Zeland, ali i susedna Švajcarska). Prošle godine je zabeležen rekord jer je 161.000 nemačkih državljana okrenulo leđa otadžbini i potražilo negde u svetu bolje uslove za život i napredovanje u karijeri.
Od testiranja su izuzeti stranci mlađi od 16 godina, oni koji imaju diplomu o završenoj školi u Nemačkoj, stari, ali i teško bolesne i hendikepirane osobe.
U Nemačkoj je donedavno vođena žestoka javna rasprava o postavljenim pitanjima i datim odgovorima, pa je socijaldemokratski političar Sebastijan Edati u svom pismu ministru unutrašnjih poslova Volfgangu Šojbleu naveo čak 71 primer loših pitanja i pogrešnih ili nejasnih odgovora. Ipak, već sročena pitanja i odgovori ostaju.
Prema podacima nemačkih vlasti, najviše stranaca je dobilo novo državljanstvo već u prvoj godini važenja novog zakona. Te 2000. godine je čak 188.688 došljaka „prešlo“ u Nemce. Narednih godina je interesovanje opadalo, pa je lane samo 113.030 njih posegnulo za nemačkim pasošem.
Na listi naturalizovanih Nemaca i dalje prednjače Turci (kao najmnogobrojnija nacionalna grupacija) koji su se lane izborili za svaki četvrti dodeljeni pasoš, a odmah iza njih su migranti iz Srbije (9,3 odsto). Iza ove dve grupacije zaostaju Poljaci (4,8 odsto), Ukrajinci (3,9 odsto) i Kurdi iz Iraka (3,6 odsto).
Turci su u prvom naletu činili gotovo polovinu primljenih u nemačko državljanstvo, ali su naglo izgubili volju posle afere sa oduzimanjem desetina hiljada tek dobijenih pasoša pošto je otkriveno da su mnogi ponovo posegnuli za turskim i hteli da imaju nedozvoljeno – dvojno državljanstvo.
