Najbolja vezba na pozornici

Naši studenti Parižani, a i drugi simpatizeri “bosanskog, hrvatskog, srpskog i srpsko-hrvatskog jezika”, kako se i zove katedra na Sorboni (a ako treba dodace se i “crnogorskog jezika”), rade sa puno marljivosti i još više entuzijazma, pa je pravo zadovoljstvo posetiti njihove casove jezika, gramatike, književnosti, istorije, istorije umetnosti, a pogotovo razigranog pozorišta.
– Naši studenti moraju da razumeju sve navedene jezike, da koriste latinicu i cirilicu, ekavicu, ijekavicu i slicno – predstavlja katedru koju vodi profesor Pol-Luj Toma.
Ova katedra slovenskog jezika na Sorboni postoji od 1971. godine.
– Kad sam ja na ovo mesto došao 1991. godine, bilo je malo studenata. Danas ih imamo 103 – ponosno istice prof. Toma.
Sorbona je jedini univerzitet u Francuskoj cije diplome su priznate i u celom svetu. Tu studij “naših jezika” traje cetiri godine, uz mogucnost postdiplomskog i doktorata.

Strucna ekipa

Katedru vodi prof. Pol-Luj Toma, a uz njega su: istoricar Saša Markovic i lektori iz svih jezicnih standarda: Sava Andelkovic i Mirjana Avramovic (za srpski), Zoran Bundik (hrvatski) i Tatjana Nikolic-Babic (bosanski), a pomažu im i honorarni saradnici cija je struka francuski, te predaju prevod.

A ko se u Parizu može upisati na studij bosanskog, hrvatskog, srpskog i srpsko-hrvatskog jezika? Svako (i to bez prijemnog) ko ima francusku maturu ili nešto što se priznaje kao ekvivalent. Znanje jezika se procenjuje od slucaja do slucaja, tako da ima studenata koji se upisuju direktno na drugu, trecu, a ponekad i cetvrtu godinu.
– Kod nas su i pravi pocetnici koji ne znaju nijednu rec ili su poreklom iz bivših jugoslovenskih krajeva, a govore veoma slabo. Imamo i one koji su na tom polju jaci nego u francuskom jeziku – kaže profesor Toma.
Na prvoj godini studija komponuju se grupe prema nivou znanja, a na višim godinama, po potrebi, uvode se i dodatni casovi. Oni koji su motivisani i ne gube ritam, do kraja studija mogu jezik izvanredno da nauce.
– Diplomski ispit je u okviru cetvrte godine, to su radovi na stotinak strana i uglavnom su veoma dobri – primecuje profesor Toma.

Nema granica

– Motivi za upis na ovaj studij su razni, a vecina bi da otkrije svoje korene. Ima ih koji kažu: “To je zemlja mog muža” ili “želim komunicirati sa srpskim narodom”, “Volim svu civilizaciju” i sl. Za upis i studij nema starosne granice. Ponekad imamo i penzionere. Nacionalne tenzije su se malo osetile za vreme rata, sada se svi druže, izlaze zajedno, ponekad plane i ljubav. I važno je: studij je besplatan! I usred Pariza! – nabraja Tatjana Nikolic-Babic.

O smerovima na studiju govori nam lektor Tatjana Babic:
– Primenjeni jezici podrazumevaju dva strana jezika: jedan od “naših jezika” i jedan od jezika koji se predaju na Sorboni (engleski, ruski, italijanski, nemacki…). Ta diploma je nešto jaca i stoga je upis u martu, a vec u februaru treba poslati gimnazijske ocene tri-cetiri prethodne godine. Sa ovom diplomom obavljena je adaptacija za ulaz u profesionalni život. Za ostale studente upis je od juna do oktobra. I prima se neogranicen broj studenata.
Jedna od veoma bitnih aktivnosti ove grupe jezika je pozorište, koje je obavezno za sve studente druge godine, a slovi kao najbolja spontana govorna vežba.
– Na scenu izlaze oni koji hoce i to je vecina. Studenti-glumci sami šiju kostime, prave kulise, oni su šminkeri, garderoberi… Razmišljamo i o pokretanju muzicke sekcije.


Adresa za prijave

Zainteresovani studenti se mogu javiti na adresu: Centre Universitaire Malesherbes, U.F.R. d etudes slaves, 108.bd Malesherbes, 75850 Paris, cedey 17. Tel. 01 43 18 41 64, faks 01 43 18 41 46. E-mail: www.paris4.sorbonne.fr.

A šta posle diplome? I tu su razradeni putevi. Prof. Toma objašnjava:
– Neki predaju u vojnim školama kao prevodioci, drugi idu na teren. Jedna naša studentkinja kao prevodilac radila je u Hagu. Imamo studente za elektronske medije, pa i novinare na RFI ili dopisnike za maticu, kao i one koji su zaposleni u turistickim agencijama.