O sudbini mlade udovice Sanje Bartok (31), iz Gudurice kraj Vršca, prvi put pisali smo povodom plemenitog odziva HO „Nemanjići“ iz Tićina u Švajcarskoj, koji su 2015. ovoj nesrećnoj ženi i njenoj dečici obezbedili krov nad glavom, kućne aparate i ogrev.
Od tada do danas Sanji je stizala povremena podrška sa svih strana sveta, zbog čega njena deca nisu oskudevala i smrzavala se tokom zime. Ipak, samohranoj majci koja živi samo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka nije bilo nimalo lako da se snađe u teškoj svakodnevici. Istina, kako su godine odmicale, u njenom životu je, ipak, došlo do nekih značajnih promena, koje prvenstveno zbog sramote i osude okoline nije uspela da prevali preko usana.
Otvorila dušu
Nova muka i problemi naterali su i ovu ženu da otvori svoju dušu, ne samo novinarima „Vesti“ koji su je posećivali, već i donatorima iz dijaspore koji se nisu ustručavali da joj od srca pomognu.
– Još kada ste me prvi put posetili, znali ste da imam šestoro dece i bilo mi je neprijatno da se izjasnim po tom pitanju, jer dobro znam šta ljudi u varoši pričaju i nije lako izboriti se sa tim. Sada kad je i mali Lav, sedmo dete, stigao u ovaj skromni dom, to je i na meni da pojasnim ko je zapravo otac. To je isti čovek koji je od prvog dana od kada sam ostala bez supruga bio uz nas i trudio se da ne oskudevamo, tačnije suprugov rođeni brat, moj dever. Svakako nismo planirali da se ljubav između nas dvoje dogodi, ali dogodila se i krunisana je sa još dvoje dece. Dečica dobro znaju da je nekima stric-očuh, a najmlađem Vuku i Lavu tata i to nam ne predstavlja problem u funkcionisanju porodice – skinula je teret sa pleća mlada Sanja.
Ubrzo potom usledio je i poziv naših vernih čitalaca iz Ciriha i učesnika u brojnim akcijama Humanitarnog mosta, članova srpskog penzionerskog kluba, predvođenih Milomirom Ilićem, koji je tokom boravka u otadžbini, čim je saznao za Sanjine nevolje, odlučio da je poseti u ime Kluba i uruči pomoć.
Teški uslovi
Tom prilikom i sami su se uverili u kakvim uslovima žive i da su Sanjina deca zlatna.
– Iako je kuća useljiva, ona se po svemu sudeći polako raspada (urušava se tavanica i zidovi) od starosti, a i nemogućnosti za ozbiljnijom popravkom. Kroz vrata im fijuče promaja, nemaju mašinu za veš, nemaju ni kupatilo, pa se kupaju u koritu, u jednom takoreći špajzu – zaključak je 78-godišnjeg Milomira Ilića posle susreta sa Sanjom i njenim mališanima.
Ipak, dolaskom leta, pandemiji korona virusa koji ne jenjava, nedostatkom posla, Sanja i njeni mališani došli su ponovo do nezavidne situacije, a to je nedostatak osnovnih životnih sredstava.
– Znam da je situacija svuda teška, ali život teče dalje i borba je neprestana. Ne sanjam ni sada o kulama i gradovima i sve što želim je miran i skroman život. Da imamo najosnovnije i da dečica ne oskudevaju ni u čemu. Nažalost, to je u mestu gde živimo, jako teško postići. Muž koliko god radio privatno, kad i gde ima posla, ne može dovoljno da zaradi. I zato sam primorana da se za pomoć još jednom obratim dobrim ljudima, iako me je sramota. Moram zbog dece. Ona su naše najveće blago i čovek zbog njih mora da učini sve što je u njegovoj moći, pa makar to značilo i da moli na kolenima. U našem domu jedino ljubavi ne manjka, sve nam drugo nedostaje… – iskreno će Sanja.
Nova školska godina, nove brige
– Ono što me posebno brine, jeste septembar koji se bliži, a samim tim i početak nove školske godine kada deci treba obezbediti knjige i školski pribor za četvoro dece, koji ni malo nisu jeftini. Pored tog i garderoba nam fali, jer su sve prerasli. Kako im to obezbediti, ni sami ne znamo. Zato nam je, verujte svaki dar, pomoć i podrška dobrih ljudi od velikog značaja. Teško je moliti za pomoć, ali nemamo drugu opciju – navodi Sanja.
Kako pomoći?
Poštovani čitaoci, ko može i želi da pomogne mladoj Sanji da izađe na kraj sa problemima, mogu stupiti sa njom u kontakt na adresu: Gradnikova 21, 26335 Gudurica, Vršac ili putem telefona na broj: +381 64 543 31 27. Donaciju iz Srbije je moguće uplatiti na Sanjin račun, otvoren u Erste baci: 340-32025517-36. Naravno, kao i uvek, na usluzi je i Redakcija „Vesti“.
Чланак Moram zbog dece се појављује прво на Vesti online.
