Мир Божји, Христос се роди!

  1. 01. 2019.

Најрадоснији хришћански празник, дан рођења Христовог, данас прослављају Српска православна црква и цркве које поштују јулијански календар. Патријарх српски Иринеј служиће свету архијерејску литургију у Крипти Храма Светог Саве на Врачару.

Патријарх Иринеј у Божићној посланици између осталог поручује верницима Српске православне цркве:

Све вас, децо наша духовна, позивамо на међусобно разумевање, љубав и праштање. Чувајмо се тешких и неопрезно изговорених речи, имајући на уму да друштвено окружење у коме живимо стварамо управо речима. Благе речи лече, груба реч повређује, а ране од речи често су грубље и од физичких рана. Због тога нас премудри Соломон учи да су смрт и живот у моћи језика. Уколико видимо да нам ближњи наноси неправду, поступимо по јеванђелском начелу, разговарајмо са њим чинећи све што је у нашој моћи да добијемо брата свога. Опраштајмо једни другима до седамдесет пута седам, а у судовима које доносимо према другима руководимо се истином коју треба да образлажемо благо, са поштовањем, добре савести.

Благодарећи Господу на овоме дану, у коме, по речима светог Романа Слаткопојца, „Дјева рађа Надсуштнога, а земља пећину нуди Неприступном; анђели и пастири заједно славе, а мудраци путују у друштву звезде; ради нас се као мало дете роди превечни Бог“, јављамо свету велику радост и све вас поздрављамо сверадосним божићним поздравом:

Мир Божји – Христос се роди!

Према јеванђељу, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда која се кретала од истока према западу зауставила изнад пећине крај Витлејема.

Као датум Христовог рођења, 25. децембар, уведен је у четвртом веку, у време цара Аркадија. Тај датум се и данас поштује, с тим што се он у јулијанском календару поклапа са грегоријанским 7. јануаром, па православне цркве које поштују јулијанско време тога дана славе празник рођења Исуса Христа.

На Божић хришћанске цркве славе долазак Спаситеља, који је дошао међу људе да им укаже на вредности вере у љубав, да их измири са Богом кога су се одрекли починивши први грех.

У пећини у Витлејему Марија је у сламу повила новорођеног Спаситеља и поклонила му се као Богу.

“У исто време, над земљом израелском појави се велика сјајна звезда која беше необична стога што се није кретала од истока ка западу већ се кретала према југу, а не беше на висини као све звезде већ у висини птичјег лета”, пише у јеванђељу.

Звезду су четрдесет дана пратила тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелкиор. Стигавши у Јерусалим, у витлејемској пећини, над којом се зауставила звезда, поклонили су се детету “као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља”.

Цар Ирод је, у страху за свој престо, наредио да се у Витлејему побију сва мушка деца до две године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус. Према јеванђељу, убијено је 14.000 деце, али је света породица пребегла у Мисир у Египту, где је живела до Иродове смрти.

Слављење у Србији

На Божић у кућу први долази положајник. Његова прва дужност је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому.

Божић је увек мрсни дан, коме је претходио четрдесетодневни божићни пост. На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача умешена од пшеничног брашна без квасца.

У чесницу се ставља златни или сребрни новчић. Чесница се за ручком ломи искључиво рукама, не сече се ножем. Онај ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години. Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница.

„Српска стварност“

Original Article

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.