Sudice im srpski narod merom svoje zrtve; svojom suzom, patnjom i dubokom zivom ranom za hiljadama nevino postradalih srpskih NOVOMUCENIKA-
Plavsic i Babic naneli su veliku stetu Srpskom narodu ravnu zlocinu!
Svojim ponasanjem „pokajanjem“verifikovali su masovna zlodela a koja su se TRI puta ponovila samo u jednom veku.
Mracni NAGON i ISTOVETAN PORIV ucinili su zlocine na kucnom pragu Srbinovom.
Dok su se vojska i deo stanovnistva, izmrcvareni epidemijom tifusa povlacili kroz jedini uzan a paklen prolaz – preko sneznih albanskih planina, hrvatske trupe u sastavu austrougarske vojske pocinile su gnusne zlocine nad ostatkom civilnog stanovnistva.
Ubilacki nagon prema srpskom narodu zbio se u ogromnoj razmeri za vreme II Sv. rata.
Potpomognut i opravdan od Nemackog fasizma hrvatski genocid prevazisao je „mentora“. Postoje dokazi (zabelezeni kamerom) da su cak i SS trupe stitile srbske zbegove od Ustaskog zlocina Kanibalskog tipa.
90.tih godina pritajena mrznja Kaina opet je buknula, suknula adskim plamenom!
Svedoci smo da se genocidni nagon ne menja vec zilavo odoleva vremenu i dobu, da oni koji su rodjeni posle gurnutog u zaborav Jasenovca, su dostojni naslednici svojih roditelja.
Onih, koji su stvorili mucilista; Jasenovac, Gradisku, Jadovno, pogrome po gradovima, hajke na nejac po selima, klanice, decja gubilista, groblja u kraskim jamama koje su napunjene zrtvama.
Tragika zatecenosti Srpskog naroda kao nespremnog da brani svoj bioloski opstanak priblizila se i poslednjem, tragicnom od zabluda raspletu!
Dva egoisticna, nezrela i kukavna bica koja su se greskom nametnula Srpskom narodu, u teskom vremenu opstanka i kusnje, spasavaju SEBE!
Misle da spasavaju dok zaranjaju u kal! Veruju samo u zemaljsko carstvo Svedoci smo kao savremenici dogadjaja, da takvo verovanje pretvara ljude u gmazove.
Plavsic i Babic su imali DVE prilike da pokazu da su ljudi, stavise da su bili usudom izabrani!
-Kada su postali vodje svog naroda.
-Kada su dobili mogucnost da pred medjunarodnim Sudom u Hagu govore i saopste najsiroj javnosti o ogromnoj razmeri srpske patnje, visokoj cifri stradanja i o stravicnom nacinu sprovedenih odmazdi.
U PRVOJ situaciji vreme je pokazalo da nisu bili od Boga izabrani.Jer da su bili ne bi svoj narod predali u ropstvo i u progone.
U DRUGOJ nisu vodili bitku za svoj narod ISTINOM, bliza im je bila opsena LAZI njoj su se priklonili, za malo zemne olaksice pred zemnim sudijom.
NE POVEROVASE; NI PLAVSIC NI BABIC da SUDIJA tek dolazi i da ce suditi i zivima i mrtvima.
I ne videse ova dva duhovno oslepela stvora SUD SVOGA ZRTVENOG NARODA; umorenog i zivog nedoklanog cija patnja i suza i krv sto kapa, mera je presude za NJIH.
