Političku scenu u švajcarskoj Lozani uzdrmalo je priznanje radikalno levičarskog gradskog odbornika Lorisa Sokija iz pokreta ,,Ensemble à Gauche“ da je godinama koristio gradski prevoz bez karte. Izjava, data tokom rasprave o poskupljenju javnog prevoza, odmah je izazvala burne reakcije javnosti i otvorila pitanje dvostrukih standarda među političarima koji se javno pozivaju na solidarnost i društvenu odgovornost.
Kako prenose švajcarski mediji „24 heures“, „20 Minuten“ i „Le Matin“, Soki je tokom debate rekao da „svakodnevno vara sistem“, predstavljajući neplaćanje prevoza kao vid političkog otpora protiv visokih troškova života i komercijalizacije javnih usluga. Njegove pristalice pokušale su da ceo slučaj protumače kao čin „građanske neposlušnosti“, ali je veliki deo javnosti takvo objašnjenje dočekao sa negodovanjem.
Posebno je sporno to što je reč o političaru koji se zalaže za veće poreze, socijalnu pravdu i solidarnost, dok je istovremeno, prema sopstvenom priznanju, godinama izbegavao jednu od najosnovnijih građanskih obaveza. Kritičari ističu da javni prevoz funkcioniše upravo zahvaljujući novcu poreskih obveznika i urednom plaćanju karata običnih građana.
Na društvenim mrežama mnogi komentarišu da bi za isto ponašanje prosečan putnik dobio kaznu, dok se kod ideološki podobnih aktera takav postupak pokušava predstaviti kao „otpor sistemu“. Upravo zbog toga, slučaj iz Lozane prerastao je lokalnu raspravu o cenama karata i postao simbol šireg nepoverenja prema političkim elitama.
Evropska politička scena sve češće pokazuje neobičan fenomen – pojedini političari kršenje pravila pokušavaju da predstave kao moralni ili ideološki čin. Kada isto uradi građanin – to je prekršaj. Kada to učini politički podoban aktivista – deo javnosti i medija nastoji da sve upakuje u „otpor sistemu“. Upravo ta dvostruka merila najviše nagrizaju poverenje građana u institucije i one koji se zaklinju u opšte dobro.
Piše: Nina Stojanović
