U Švajcarskoj je trenutno registrovano 70 sportskih, folklornih i opštih klubova građana, tri udruženja i dva saveza. Sportisti su najbrojniji, registrovana su 24 fudbalska kluba sa 45 ekipa, Kuglaški savez ima sedam ekipa, šahisti četiri, košarkaši tri, a i karatisti šest škola.
Najveći uspeh u istoriji dijaspore Švajcarske postigli su srpski šahisti kluba Sorab iz Bazela, koji su pre pet godina osvojili švajcarski Kup, a danas su članovi Prve nacionalne lige.
Sorab je osnovan pre dve decenije i sve vreme se finansira od sponzora, a najviše od šahovskog majstora, našeg biznismena Miroslava – Mire Desančića, koji je do sada izdvojio na desetine hiljada franaka. Klub ima budućnost samo ako se pronađu novi sponzori, koji će moći da finansiraju naše predstavnike u Prvoj ligi.
I seniorski sastav „Jugoslavije“ iz Ciriha prošle sezone se upisao u istoriju švajcarskog fudbala jer je osvojio prvo mesto u Kupu. „Jugoslavija“ je osnovana 1968. godine i danas broji 13 ekipa. Klub finansijskasredstva obezbeđuje od članarina, turnira, zabava, kojih je u poslednje vreme sve manje, kao i sponzora. Trenutno je klub fazi „preživljavanja“, a od svih naših fudbalskih timova imaju najsvetliju perspektivu, jer u sastavu imaju devet juniorskih pogona.
Sve više đaka
Dopunsku nastavu drži 26 nastavnika u više od 100 odeljenja sa 2.000 učenika, po čemu je Švajcarska među najbrojnijima u dijaspori. Još je rano govoriti o naglom povećanju broja đaka posle odluke Ministarstva prosvete Srbije da je škola besplatna, ali činjenica je da prvaka ima mnogo više.
Kod sportista treba još istaći šahovski klub „Srbija – Svetozar Gligorić“ iz Ciriha, člana Druge lige, i kuglaše koji u organizacionom smislu rade po švajcarskom modelu. NJih, međutim, muči to što niko od mladih ne stiže na kuglaške staze.
Od košarkaških klubova rade KK „Korać“, „Divac“ iz Ciriha i Sorab iz Bazela. „Korać“ je član prve lige, Sorab druge, a „Divac“ treće. Finansiraju se iz sopstvenih izvora, neguju juniorske ekipe, što je najbolja garancija i znak da će dugo trajati.
Valja napomenuti da su Srbi posle Italijana najorganizovanija sportska nacija, jer imaju registrovanih 1.200 sportista u raličitim švajcarskim savezima, a godišnje okupe na svojim manifestacijama više od 100.000 ljudi.
Da bi se odigrala jedna sezona u amaterskoj ligi Švajcarske potrebno je 15.000 franaka, što nije nimalo lako obezbediti, tvrdi Milić Milić, predsednik „Bratstva“ iz Solturna, koje je osnovano još davne 1974. godine. Oni su svoje finansijske probleme na neki način ublažili, jer dele prostorije sa KUD „Petar Kočić – Opanak“.
Nagomilani problemi
Već 12 godina u Švajcarskoj krovna organizacija koja bi trebalo da koordinira rad klubova i saveza je Srpski kulturni savez (SKS). NJihov entuzijazam je u poslednje vreme splasnuo, pa mnogi sve češće odustaju od članstva. Novi poverenici koje je izabralo Ministarstvo dijaspore nisu se još iskazali, ali se očekuje da će rešiti nagomilane probleme na relaciji matica-dijaspora.
Međutim, Milić navodi primer drugoligaša Jugosa iz Bazela i Slavije iz Lozane, kojima je za odigravanje jedne utakmice potrebno 700 franaka, što je u proseku 14.000 godišnje, a ostali troškovi su još i do 40.000. Opštine i savezi nemaju običaj da pomažu, najveći oslonac su sopstvene snage i roditelji mladih sportista, koji plaćaju iz sopstvenih džepova. Milić predlaže, gde god je moguće, udruživanje klubova, kao što su učinili KUD „Homolje“i FK „Vladimir Durković“ iz Gosaua.
– Našem društvu u Gosauu potrebno je više od 20.000 franaka samo za prostorije, a od opštine ili bilo koje druge švajcarske asocijacije još za ovih deset godina nismo dobili ni franak. Finansiramo se od članarine, zabave i sponzora – konstatuje Novica Pavlović, bivši predsednik KUD „Homolje“. – Međutim, posle integracije sa fudbalerima „Vladimira Durkovića“ svima je lakše, jer smo ujedinjeni jači i po pitanju finansija. Naša budućnost biće izvesna ako nastavimo da čuvamo svaki franak i redove folkloraša i fudbalera popunjavamo našom decom i svima koji žele sa nama da se druže – zaključuje Pavlović.
Skupe prostorije
Naše družine u Švajcarskoj imaju 40 klupskih prostorija, za koje godišnje izdvoje više od 600.000 franaka, a one se obično nalaze u industrijskim zonama, i to je jedno od pitanja koja bi trebalo da pokrenu predstavnici SKS-a, novi poverenici pred članovima EKA u Bernu.
Trenutno naš najbogatiji klub na računu ima 100.000 franaka, dva udruženja imaju po 40.000, a ostali do 10.000 franaka i sastavljaju kraj s krajem.
Svih 18 folklornih društava u Švajcarskoj imaju najsigurnije sponzore, a to su roditelji članova. Zanimljivo je da su sva društva na neki način rešila krov nad glavom, KUD „Kolo“ iz Nojšatela je izgradio sopstvenu, kuću u vrednosti od pola miliona franaka. Ako se uzme cena klupskih prostorija, koja je u proseku 20.000 franaka, i postavljanje novih koreografija sa nošnjama (u proseku 10.000 franaka), onda naši folkloraši moraju da računaju na minimum 40.000 franaka. A sredstva se najviše obezbeđuju od članarina i roditelja, koji su uvek spremni da izdvoje za svoju decu. Poslednje dve godine dosta je klubova u kantonima koji organizuju „mini-folklorijade“- do pet društava, gde su roditelji najsigurnija publika, ali i potrošači na zabavi.
U novije vreme integrisala su se samo društva KUD „Petar Kočić“ i „Opanak“ iz Soloturna, koji su udaljeni samo deset kilometara jedni od drugih.
Prestala su da rade društva „Sveti Sava“ iz Sent Galena, gde još deluje „Izvor“ i „Mladost“ iz Nojnhofa, a samo na pet kilometara je KUD „Kolo“ iz Badena. Deca su najmanje kriva što se ova društva nisu integrisala.
Treba naglasiti da je malo društava koja se mogu pohvaliti da su dobila pomoć od opština ili Komisije za strance iz Berna (EKA). Komplikovana administracija je jedan od razloga što mnoga društva i ne pokušavaju da traže pomoć.
