KOKOŠKU VIDELO 1.500 GLEDALACA

I gorka, i tužna, i smešna predstava „Kokoška“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta (priča o provincijskim glumcima, njihovim životima i pozorištu) Nikolaja Koljade u režiji Jagoša Markovića, koju je u Torontu na tri izvedbe videlo 1.500 gledalaca, ostaće upamćena i po izvrsnim glumcima. Anita Mančić u ulozi Ale je ta koja naprosto „nosi“ predstavu, sjajna Seka Sablić kao Dijana, koju je publika pozdravila burnim aplauzom, odlični Voja Brajović kao reditelj Fjodor, te Goran Šušljik i Tanja Pjevac zaslužili su dugotrajni aplauz na kraju svake izvedbe.

Vojislav Brajović je kao ministar kulture održao sastanak u Generalnom konzulatu Srbije u Torontu sa kulturnim radnicima i poslenicima iz naše dijaspore. Naglasio je da Srbija nikada neće prihvatiti da je Kosovo van njene teritorije, da se planira izgradnja pozorišta u severnom delu Kosovske Mitrovice, da je prioritet ministarstva decentralizacija u kulturi. Prisutne je obavestio da je krajem februara počela nacionalna koncertna sezona u okviru koje će se održati 200 koncerata u 50 gradova.

Na gostovanje JDP u Torontu, kako se saznalo, krenula je i šefica kabineta ministra Brajovića, iako ministar nije imao susrete sa kanadskim zvaničnicma. Takođe da je put svim učesnicima, a na gostovanju su pored glumaca bili i upravnik JDP Branko Cvejić, „tonci“, scenografi i inspicijenti, platilo Ministarstvo za dijasporu Srbije. Kako piše na letku kojim se najavljivala „Kokoška“, namera ministarstva je da se preko kulture ostvari što čvršća veza sa dijasporom.

Ministar Brajović je ovo gostovanje nazvao „kulturnom misijom“, mada se čini da upotreba reči misija u ovom kontekstu i nije baš sasvim odgovarajuća. Postavlja se pitanje – ako je ministarstvo za dijasporu umetnicima i ostalim članovima ekipe platilo avionske karte, a ulaznica za predstavu je koštala 35 dolara, kako je ta suma novca raspodeljena, kad se odbiju svi troškovi. Dakle, stvari treba nazivati pravim imenom: postoji obrazovana pozorišna publika u Torontu, između 1.000 i 2.000 ljudi koji vole teatar i cene velikane našeg glumišta i mlade, nadolazeće snage, koja dolazi na predstave gostujućih ansambala. Neko to, naravno, mora da organizuje, i to je sasvim u redu. Ali to je gostovanje, nije nikakva misija, nije ni kulturna razmena sa Kanadom. Zbog jezičke barijere, Kanađani ne poznaju naš pozorišni izraz, tako da dobra tradicija našeg pozorišta ostaje samo u krugu naših ljudi.