U galeriji „Praksis“ u Torontu otvorena je izložba Miroslava Nešića pod nazivom „Transformacije – Nesic is back“.
Poznati slikar, priznat i u kanadskim umetničkim krugovima u kojima je svojim delima zastupljen već 30 godina otkada živi u najvećem kanadskom gradu, posle skoro 10 godina izlaže na samostalnoj izložbi.
– Jednostavno sam se ulenjio – objašnjava, ne priznajući pojam inspiracije. – Inspiracija ne postoji, postoji samo rad. Slikanje je posao, a kad uradite sliku ona sama nastavlja da živi. I to je sva filozofija. Negde do 35. godine svoga života slikarstvo sam smatrao mističnim pozivom, nečim posebnim. To vam je, zapravo, čisti biznis i to je realnost koju svi moramo da prihvatimo. Pa i u doba renesanse i baroka slikarstvo je bilo biznis. Nisu se stvarale slike i oslikavale crkve iz inspiracije već po narudžbi – kaže umetnik koji se u Kanadi potvrdio kao slikar figurativnog ekspresionizma velike snage i energije.
U potrazi za smislom života
U tuđinu je Nešić, po sopstvenim rečima, krenuo da vidi svet. U sudaru sa tim „svetom“ njegove slike, kao i on sam, doživele su brojne transformacije. Uvek je, međutim, ostajala univerzalna poruka u kojoj čovek u svoj tenziji između tehnološkog sveta i organske prirode mora naći svoje mesto u očuvanju svoje okoline i u potrazi za istinom i smislom ovozemaljskog života.
Nešićevi noviji radovi naginju ka apstrakciji ili kako sam kaže „pojednostavljenoj figuraciji“. U njegovim radovima vrlo često su prisutne socijalne teme odnosa društva prema pojedincu, kao i odnosa društva i jedinke prema prirodi. Svoj stav o životu izrazio je u triptihu pod nazivom „Autobiografija“, takođe izloženom u „Praksisu“, u koji su ukomponovani stihovi Miroslava Antića: „Ja ne volim što se može, ja sam to što se želi i strašno dugo sanja….. Ja nisam odgovor, ja sam pitanje.“
Kao već afirmisan slikar nadrealista čije su slike otkupljivali i muzeji, Nešić se otisnuo u svet 1974. godine.
– Želeo sam do odem u Nemačku. Osećao sam da sam u Jugoslaviji tada dosegao limit. Dalje nije išlo. Pošto odlazak u Nemačku nije uspeo, planirao sam bio da preko Kanade odem za NJujork.
Sudbina je htela drugačije. Stigao sam u Toronto uz pomoć kanadske ambasade u kojoj sam pokazao svoje radove i uz podršku kanadske vlade realizovao brojne projekte. Živim od svoje umetnosti i nikada nisam zažalio što ipak nisam stigao do NJujorka.
Miroslav Nešić je svoja dela izlagao je na više od 100 nacionalnih i internacionalnih izložbi. Sa grupom slikara iz Kanade osamdesetih godina prošlog veka prokrstario je bivšu Jugoslaviju. Gotovo da nema grada u bivšoj domovini u kojem nije izlagao.
– Zvali su me ’95. da izlažem u Beogradu. Moj narod je bio u ratu i meni tada nije bilo do izložbi.
Slikarski put započeo je još kao đak srednje tehničke škole u Kragujevcu. Crtao je i slikao za svoju dušu i kada se zaposlio u Vogošći u čuvenom „Pretisu“.
– Kao jako mlad, dogurao do pozicije poslovođe pogona koji je proizvodio municiju i rakete. Moji prijatelji Marija i Nikola Kršić su me nagovorili da svoje radove pokažem Bogdanu Kršiću, koji je tada bio docent beogradske Akademije likovnih umetnosti. Na njegovu preporuku prime me tamo, i tu sam studirao u klasi Mihajla Petrova. Diplomirao sam u Zagrebu kod Miljenka Starčića.
