Humanost

Na pragu zime, kad su se najmanje nadali i kad se na Pešteru obično ništa ne gradi, jer svi brinu kako će izaći na kraj sa snežnim nanosima i sibirskim mrazevima, Svetlana i Darko Jelić, roditelji šestoro dece (na putu i sedmo) iz zabitog sela Janturine u opštini Sjenica, dobiće ovih dana struju i novu kuću. Da sijalica konačno zasija i u domu Jelića, u zabiti na samoj granici Srbije i Crne Gore, pobrinula se Elektroprivreda Srbije koja je konačno uslišila Svetlanine i Darkove molbe, ali i apele drugih dobrih ljudi iz ovog kraja (i brojnih čitalaca „Vesti“) da država pomogne ovoj siromašnoj porodici kako Mićo, Miloš, Marko, Marjan, Marija i Marijana, više ne bi rasli u mraku i domaće zadatke pisali uz svetlo petrolejke i sveće. – Struja je već stigla do našeg imanja, a pošto nam EPS gradi i kuću, odlučeno je da sada svetlo ne dovodimo do ranča na samoj granici dve države, već samo do nove kuće, koju nam, takođe, gradi država Srbija. Kad se uselimo u novu kuću, kad deca budu u toplom i..

Do polaska u Tursku na preglede i operaciju koja bi malenog Stefana Gončina iz Rume, obolelog od retke bolesti – tuberozne skleroze, spasla mnogih muka ostalo je još desetak dana. Zakazani termin je 1. decembar, a već 11. ovaj mališan će napuniti dve godine. Koliko će tačno iznositi cena njegovog lečenja, još je pod znakom pitanja, ipak, neverovatna podrška dobrih ljudi ne jenjava, pa je tako porodica Gončin uspela da prikupi inicijalnu sumu od preko 120.000 evra. To smo saznali kada smo porodici Gončin, uručili novi prilog dobrotvorke B. G. iz Adelejda u vrednosti od 200 dolara. – Do polaska u Tursku čeka nas još nekoliko pregleda. Uzbuđenje raste, kao i strepnja, šta će nam sve lekari tamo reći nakon prvih pregleda. Akcije i dalje traju, bilo je mnogo kulturnih, muzičkih i sportskih događaja, a posebno su intenzivirani tokom ove nedelje. Naši Rumljani su veoma aktivni po tom pitanju. Dosta mladih iz osnovnih i srednjih škola se uključilo u organizovanje raznih turnira, predstava, ka..

Da Srbi u rasejanju ne zaboravljaju maticu i narod u otadžbini, za 27 godina postojanja „Vesti“ ispisali smo na hiljade novinskih stranica, kojima smo zabeležili mnoga dobročinstva. Izuzetka nema ni danas, jer već i nadolazeće generacije, tačnije oni koji su rođeni i odgajeni „tamo daleko“, nisu zaboravili svoje korene i poželeli su na neki način da pomognu i uzvrate. Među mladim i uspešnim ljudima, okupljenim oko Fondacije Ana i Vlade Divac, koju su upravo to poželeli su: Petar Marković, Marija Tomić, Božidar Jovićević, Andrea Pavlović, Mark Jovanović, Marta Stijepović, Igor Mladenović, George Petković, Aleksandra Denda, Nikola Ostojić, Gordana Jelić, Ognjen Antanasković, Katarina Radivojević, Stevan Lee Mraović, Ivana Nikolić, Srdjan Vuković i Miloš Čitaković, svi iz Njujorka. Vođeni željom da mladima u Srbiji pruže šansu da nastave uspešno školovanje, ove subote (23. novembra) organizuju prvu godišnju srpsku filantropsku gala svečanost u elegantnom okruženju njujorškog Tribeca 360..

Teško je bilo proteklih dana stići na planinu Jelicu sa čijih se vrhova kao na dlanu vidi Čačak, ali i gotovo celo Dragačevo, i doći do porodice Milana Čubrića, koji sa porodicom živi na samom vrhu, na kome su njegovi preci sagradili vajat u kojem su se rađale generacije Čubrića. U to se među prvima uverio Milorad – Mile Jurković iz Rakovca, kraj Beočina, u Srbiji, a i svetu, poznat kao Stolar Mile, čovek koji je svima vratio veru u ljude i dobročinstvo. Naravno, u posetu ovoj šestočnaoj porodici nije došao praznih ruku. – Obišli smo porodicu Milana Čubrića i uz pomoć ljudi dobrog srca obezbeđena je hrana, sanitarije, slatkiši i sve što im je potrebno da malo preguraju zimu. Sa nama je učestvovala i grupa iz Mašinske-saobraćajne škole iz Čačka, koji su spremili zimnicu, ali i ostale potrebe za celu porodicu. Gospodinu Slavku, taksisti iz Čačka, koji nas je vodio kod Milana i njegove porodice takođe natovaren zimnicom i ostalim potrebama za kuću veliko hvala na dobroti. Veliki problem..

U pravom trenutku, dok je vreme još lepo i dok sneg nije prekrio Goliju, Rogoznu i Peštersku visoravan, naš anonimni čitalac iz Bad Homburga u Nemačkoj pobrinuo se da nekoliko usamljenih i bolesnih staraca iz ovog dela Srbije sa manje problema i straha, a više optimizma dočeka zimu. Donacijom od 500 evra ovaj dobrotvor pomogao je starici Stani Minić iz zabitog Dragočeva na Rogozni, baki Kati Bašić iz Svilanova na Goliji, Kimeti Grišević iz Belih Voda kod Novog Pazara, Fehi Ćosović iz sela Braćak na Pešteru i teško bolesnom (šlogiranom) starcu Dušimiru Vuksanoviću iz zaseoka Pačevina u podnožju Golije. Svi oni dobili su po 100 evra i svima će, pošto žive sami i nemaju nikakvih prihoda, donacija iz Bad Homburga biti od velikog značaja – da lakše prežive zimu koja je na pragu. Istina, najteže je bilo donaciju „dobaciti“ do bake Stane Minić, jer je i kad nema snega i obilnijih kiša, njeno Dragočevo na vrhu Rogozne i „na kraju sveta“. Zatekli smo je samu pored šporeta, još na nogama i za ..

Ima nekih reči koje bole, ima nekih priča koje slamaju srce, teraju na razmišljanje, ne daju vam da je izbijete iz glave… Jedna od njih je zasigurno i priča Sofije Nakić (16) iz Žitkovca kraj Aleksinca, obolele od sarkoma vezivnog tkiva, koja je 15. novembra, u atinskoj bolnici, zauvek sklopila oči. Posle dve duge godine borbe, hrabra Sofija nije izdržala i pored svih napora grčkih lekara, da ozdravi. „Dragi prijatelji, naša Sofija je izdahnula. Sačekala je svog tatu da dođe da je poljubi još jednom i otišla na neko bolje mesto. I pored svih napora grčkih lekara, njeno izmučeno telo nije izdržalo. Hvala vam svima što ste bili uz Sofiju do poslednjeg minuta njenog života. Hvala vam svima što ste se na sve moguće načine trudili da joj pomognete. Nažalost, bilo je kasno. Iskreno saučešće porodici i molimo vas sve za razumevanje kada su oni u pitanju. Mirno spavaj Sofi i odmori se mila – zaslužila si…“ – napisala je Maja Kostović, administrator na fejsbuk profilu „Sa Sofijom do pobede“. ..

Na adresu Stefana Pendića (15), učenika prvog razreda Srednje kožarsko-tekstilne škole u Novom Pazaru i đaka pešaka iz zabitog sela Đonlije na Goliji, stigle su još dve radosti iz daleke Australije. Najpre, stipendija od 120 australijskih dolara koju Stefanu svakog meseca, već nekoliko godina, šalje dobrotor O. V. iz Sidneja, a potom i 200 australijskih dolara koje mu je poslala naša čitateljka Mara Grba iz Melburna. Kako smo već pisali, Stefan još svakodnevno putuje na relaciji Đonlije – Šaronje – Novi Pazar i na časove zasad stiže redovno jer je, kako ističe njegova majka Rada, vreme neuobičajeno lepo za ovo doba godine. – Za sada Stefan lako prepešači deonicu do Šaronja, gde je završio osnovnu školu, a potom se autobusom ili kombijem prebacuje do Novog Pazara. Od kuće odlazi ujutru, a vraća se kasno posle podne, često i po mrklom mraku. Čim počnu jesenje kiše i snegovi biće problema. Ne zbog pešačenja, jer se on na to navikao i pešačio je kad je bio manji i slabiji (od petog do os..

Kako vremena za čekanje više nije bilo, to se i hrabra Sofija Nakić (16) iz Žitkovca kod Aleksinca, obolela od sarkoma vezivnog tkiva u sinusnoj šupljini i na mekom nepcu, zahvaljujući podršci velikog broja ljudi iz Srbije i dijaspore, ali i pomoći srpske estradne umetnice i zvezde, obrela u grčkoj prestonici kako bi nastavila lečenje. Prve vesti iz Atine s nama je podelio otac Bojan, koji je uložio silne napore da bi njegova ćerka imala šansu da ozdravi. – U Atinu smo stigli 6. novembra. Sofija je bolje nego u Srbiji. Ovde se bolje brinu o njoj, neguju je i hrane. Situacija je napeta, budući da je skener pokazao da se sarkom jednim delom podvukao pod mozak i jako pritiska. Desna strana tela gotovo da ne funkcioniše zbog toga. Nisu se do sada sreli s ovakvim slučajem, a tek ne veruju u kako zapuštenom stanju su je držali u Srbiji i kako je uopšte još živa. Uradiće i magnet da bi napravili što bolju strategiju. Moraju, u međuvremenu, da joj saniraju ranu na stomaku koju su joj ovde nap..

Navršile su se tri godine otkako je starica Borka Dražević iz Gornjeg Milanovca, o kojoj u rodnom gradu nije imao ko da brine, prebačena u Novi Pazar, u ovdašnji Gerontološki centar. Kada je polazila u grad na Raški i Jošanici baka Borka je bila veoma nervozna i uplašena, jer je dolazila u novo, neizvesno i nepoznato. U drugačiju sredinu, tek izgrađeni i otvoreni Dom za stare i među nove ljude. Plakala je, kaže, danima, a odmah potom se i ozbiljno razbolela. Mislila je da neće preživeti, pa se nekoliko puta opraštala sa osobljem Doma i svojim „cimerkama“. Na sreću, uz božju pomoć i negu svih zaposlenih u ovoj ustanovi uspela je da se oporavi i da u novoj sredini izgura tri godine. – Svi su ovde divni i brinu o meni, i smeštaj je odličan. Mada sam vezana za krevet i ne mogu da hodam, povremeno me, kad je vreme lepše, na kolicima izvedu u dvorište, ponekad nakratko i uz pomoć mojih negovateljica stanem na noge – priča baka Borka. Naglašava da je retko ko posećuje i da donacije dobija sa..

Da teška sudbina polupokretne Danijele Babić (27) iz Zmajeva, kraj Novog Sada, dobije možda sasvim drugačiji epilog, posebno u budućnosti, pobrinuli su se brojni sugrađani koji su zdušno priskočili u pomoć ne bi li nakon tragedije ponovo „zakoračila“ u svet puna nade u srećniju budućnost. Pored njih, veliku podršku su joj pružili i naši humani zemljaci koji su posredstvom Humanitarnog mosta „Vesti“, takođe, saznali za njene nevolje. O poslednjem takvom dobročinstvu, pristiglom iz Frankfurta, obavestila nas je upravo Danijela, poželevši da se svim svojim dobročiniteljima i javno zahvali. Hvala svima na ljubavi i podršci – Još jednom želim da uputim reči hvale „Vestima“ i redakciji na pomoći, kao i to što revnosno prate moj oporavak. Moram da istaknem i do neba se ponovo zahvalim i Tanji Trebec iz Frankfurta, koja je ponovo uplatila 200 evra na račun fondacije Budi human, pročitavši tekst koji je objavljen u „Vestima“ i tako po ko zna koji put potpomogla moj oporavak. Uplatu je izvršila..