Kompanija Aman iz Beograda preuzela je stopostotni udeo u vlasništvu preduzeća PTP DIS iz Krnjeva, čime je formiran najveći domaći trgovinski lanac na tržištu maloprodaje.
Ovom akvizicijom, koja se nadovezuje na prethodnih 9 uspešnih preuzimanja različitih trgovinskih sistema, nastala je grupacija sa više od 5.00 zaposlenih i godišnjim prometom koji premašuje 600 miliona evra.
Ekonomista Dragovan Milićević za Nedeljnik ocenjuje da stvaranje novog srpskog „teškaša“ ipak ne remeti pozicije vodećih učesnika u sektoru.
Strateški motivi spajanja Amana i DIS-a
Analizirajući motive ove transakcije, Milićević ukazuje na to da su, gledano po prometu i tržišnom učešću, to dva manja lanca koja ne utiču na postojeću podelu između „velike četvorke“ (Delez, Lidl, Mercator i (sada) DIS zajedno sa Amanom) i ostalih.
On dodaje da ovakve poslovne odluke nisu neočekivane u trenutnim okolnostima.
„Nije neuobičajeno da manji lanac preuzima veći obzirom na trenutnu tržišnu situaciju i sigurno da postoji dobar razlog zbog čega se vlasnik DIS-a odlučio za prodaju poslovnog sistema”, kaže nam Milićević.
Prema njegovom mišljenju, verovatno je cilj Amana da preko preuzimanja DIS-a dođe do povećanja tržišnog učešća, pre svega preko geografske komponente jer je procena da će na taj način jefitnije proširiti geografsku pokrivenost tržišta.
Ipak, svako spajanje velikih sistema sa sobom nosi rizike koji se odnose na usklađivanje poslovnih kultura i operativnih procesa.
Milićević upozorava da se uspeh ne može garantovati samim činom kupovine jer „kada se radi akvizicija tu nije zagarantovana pozitivna sinergija da je 2+2=5, i vrlo često važi pravilo negativne sinergije da su 2+2=3 upravo zbog različitih menadžment i poslovnih strategija pre akvizicije”.
U pogledu uticaja na svakodnevnu kupovinu, procenjuje se da neće biti značajnijih potresa, a Milićević zaključuje da „kada je reč o potrošačima, ne očekujem nikave velike promene, eventualno određene korekcije u asortimanu”.
prvi talas Transformacije tržišta: uspon delta m
Istorija ukrupnjavanja trgovine u Srbiji započela je ubrzo nakon 2000. godine, kada su privatizacijom obuhvaćena velika preduzeća iz socijalističkog perioda.
Ključni momenat predstavljao je uspon kompanije Delta (članice Delta Holdinga Miroslava Miškovića), koja je postepenim preuzimanjem Pekabete od 2002. godine, a naročito kupovinom C-marketa 2005. godine, postavila temelje za najjači domaći lanac tog vremena pod imenom Maxi.
Istovremeno, u Vojvodini se odvijalo jačanje lanca Rodić MB, koji je 2006. godine postao deo slovenačkog sistema Mercator.
Drugi talas: Dolazak stranih investitora
Druga značajna faza nastupila je 2011. godine, kada je belgijska Delhaize grupa kupila Delta Maxi, što je u tom trenutku bila najveća transakcija u sektoru trgovine na Balkanu.
Tri godine kasnije, tržište je ponovo redefinisano kada je hrvatski Agrokor preuzeo Mercator, čime su u Srbiji pod istu upravu došli brendovi Idea i Roda.
Paralelno sa ovim globalnim i regionalnim pomeranjima, Aman je gradio svoju mrežu preuzimajući lance kao što su Linija Vandini, SOS Marketi, Višnjica dućani i marketi Sreten Gudrić. Strategija je obuhvatila i akvizicije francuskog lanca Interex, Samald komerca iz Novog Pazara, Oriona iz Leskovca, Alfe iz Jagodine i Prehrane iz Sombora.
Aktuelno stanje na tabeli maloprodaje
U poslednjoj deceniji, tržište je ušlo u završnu fazu konsolidacije, podstaknuto dolaskom nemačkog Lidla 2018. godine i potrebom za optimizacijom troškova.
Drugi domaći igrači, poput Univerexporta, jačali su kroz preuzimanja lokalnih firmi (subotički lanac je preuzeo Lurdy i Trgopromet), dok je investicioni fond CEECAT Capital 2022. godine ušao u vlasničku strukturu zrenjaninskog lanca Gomex.
Preuzimanje DIS-a od strane Amana predstavlja finale ovog procesa, čime su preostali veliki domaći porodični sistemi integrisani u šire poslovne celine. Ovim činom srpska maloprodaja svedena je na nekoliko dominantnih aktera, čime se proces započet privatizacijom C-marketa praktično privodi kraju.
upozorenje MMF: potrebni su novi igrači u maloprodaji
Šef beogradske kancelarije MMF u Srbiji Lev Ratnovski je u intervjuu za Nedeljnik ukazao na činjenicu da cene mnogih prehrambenih proizvoda i drugih osnovnih potrepština za domaćinstvo u Srbiji ostaju strukturno visoke u odnosu na dohotke i u poređenju s mnogim uporedivim zemljama u EU i regionu.
Ključni faktor koji pojačava ovaj efekat, prema njegovim rečima, je ograničena konkurencija u veleprodaji i maloprodaji, što olakšava prelivanje viših troškova u više cene.
„Stoga, trajnije smirivanje cena zahteva jaču konkurenciju u veleprodaji i maloprodaji. Vlada je bila uspešna u privlačenju investicija u prerađivačku industriju u Srbiji, te nema razloga da se sličan proaktivan pristup ne bi mogao primeniti i na dovođenje novih maloprodajnih lanaca, a naročito diskontnih trgovaca na malo specijalizovanih za osnovne namirnice po niskim cenama. To bi podrazumevalo olakšavanje ulaska grinfild investicija kroz pojednostavljenje pristupa zemljištu i procedura za izdavanje dozvola, kao i provođenje novih učesnika na tržištu kroz ove procese, uključujući i njihove interakcije sa opštinama“, rekao je Ratnovski za Nedeljnik u martu, uoči Kopaonik biznis foruma.
