„Neobično na ovoj knjizi je kada se ona okrene vidite naslov na nemačkom „Gladijatorske igre“, to znači da se u ovoj knjizi nalaze 3 drame na oba jezika, i sve verzije su moje. Takođe, ono što je još zanimljivo, ne samo dvojezičnost, nego što knjigu otvara veći esej, kao neka vrsta predgovora… prilično neobično, rekla bih da predgovor knjizi piše sama autorka, što je ovde slučaj. Želela sam da objasnim publici kako su ove drame nastale, da ukažem na to da su pisane iz Beča, iz te zapadne perspektive, ali sa poznavanjem naših prilika“, kaže autorka.
Katarina Vešović govori o današnjem vremenu.
„Uopšteno rečeno, to je knjiga o moralnoj i duhovnoj krizi našeg vremena. U njoj su teme poput prisluškivanja, špijunaže, medijske manipulacije, prodaja državne imovine, privatnom kapitalu i slično. To je dakle, istorijski kontekst u kome mi živimo, od pada gvozdene zavese, on je u pozadinih samih drama, a u prvom planu su likovi, meni su veoma važni karakteri i važno mi je da prikažem šta ta krizna vremena rade sa čovekom“, kaže autorka.
Katarina nam je govorila i o periodu kada je otišla u Beč.
„Otišla sam u oktobru 1991. godine, a povod za odlazak nije bila želja da živimo u inostranstvu, već sam dobila austrijsku stipendiju za naučno istraživanje i pošto sam htela da pišem studiju o austrijskom piscu Robertu Muzilu, to je bila idealna prilika. Stipendiju sam dobila na 9 meseci, sticajem raznih prilika ostala sam u Beču, evo 30 godina“, kaže Katarina.
Udata je za Austrijanca, rođenog Bečliju, i ima ćerku Katju. I Katarini i njenom suprugu uvek je bilo važno da njihova ćerka poznaje, kako očevu zemlju u kojoj i sama živi, tako i zemau iz koje dolazi njena majka. Posebno mesto u pogledu Katjinog vaspitanja zauzimalo je poznavanje srpskog jezika.
Takođe mi je bilo važno i osećala sam veliku odgovornost, budući da je moja profesija jezik, da Katja nauči dobro srpski jezik. To nije uvek nešto što se podrazumeva…Mnoga naša deca, a ima ih jako mnogo u Beču, veoma malo govore srpski“, kaže Katarina.
Naša sagovornica takođe intenzivno prati život u Beču, a posebno je vezana za pozorište.
„Beč je grad sa veoma razvijenim kulturnim životom…moja strast je pozorište, i ja već 30 godina redovno objavljujem pozorišnu kritiku kod nas, više od dve decenije u Vremenu, a poslednjih sedanm godina u kulturnom dodatku Politike, tako da sam sa pozorišnim i muzičkim životom vrlo dobro upoznata“, kaže Katarina.
U vezi sa otadžbinom i mogućnosti trajnog povratka u Srbiju, gospođa Vešović kaže:
„Ta moja veza, veoma je jaka, a s obzirom na to da mi je muž Austrijanac, a i ćerka, mi nameravamo u budućnosti da budemo povezani sa oba područja, jedan deo godine da živimo u Beču, deo u Beogradu“, iskrena je Katarina Vešović.
