Doprinos jačanju srpskih studija

Na skromnoj svečanosti održanoj na Odseku za slovenske jezike i književnosti pri Univerzitetu u Torontu studentima su uručene odluke o stipendiranju za narednu školsku godinu. Za srpske studije stipendije su dobile dve studentkinje: Vera čomić (stipendista Srpske bratske pomoći) i Marina Stoeva (stipendista fondacije „Milan Surdučki“).
– Omogućavajući ovu stipendiju, Srpska bratska pomoć je svojom dobrotvornom akcijom osigurala nastavu i razvijanje srpskih studija u programu srpskog jezika, književnosti i kulturne istorije na najvećoj i međunarodno najuglednijoj ustanovi višeg obrazovanja u Kanadi, kao i na jednom od najvažnijih i najraznovrsnijih odseka za slavistiku u Severnoj Americi – istakao je profesor Ralf Bogart, šef katedre za srpske studije.
On je dodao da ove stipendije svedoče o opstanku i stvaralačkoj vitalnosti srpske zajednice u Torontu i Ontariju.

Dva naroda šefa katedre

Za istrajavanje srpskih studija na Odseku za slavistiku svakako je zaslužan šef katedre profesor Ralf Bogart. Ovaj Amerikanac, koji je srpski studirao kod oca poznatog biznismena Majkla đorđevića, odlično govori naš jezik i poznaje našu istoriju i srednjovekovnu kulturu toliko da bi se, kako se primećuje, i mnogi Srbi po rođenju zastideli vlastitog neznanja ili nezainteresovanosti.
Profesor Bogart je omiljen među svojim studentima koji ga smatraju za zanimljivog predavača. U toku ratova u bivšoj Jugoslaviji i, posebno za vreme bombardovanja SR Jugoslavije, imao je velikih problema zbog svog „prosrpskog“ uverenja, a na pitanje nekog iz srpske zajednice zašto se ne pridruži demonstrantima protiv NATO napada, on je odgovorio: „Kako da idem na demostracije kad moj narod bombarduje ‘moj narod'“.

Stipendije za srpske studije ne dodeljuju se isključivo studentima srpskog porekla. Donatore bi, kako je rekao, mnogo radovalo da se mladići i devojke koji nisu Srbi interesuju za srpsko nasleđe. Jedna od njih je upravo Marina Stoeva. Interesovanje za srpski jezik i kulturu i slavistiku uopšte, preneli su joj roditelji. Ovu Bugarku po ocu i Ruskinju po majci najviše zanima kultura, tradicija i običaji srpskog naroda.
Vera čomić je Novosađanka koja 12 godina živi u Kanadi. Od 16 kandidata za stipendiju Srpske bratske pomoći, ona je izabrana na osnovu izuzetnih akademskih rezultata u oblasti drame, folklora, srednjovekovne srpske literature i balkanske kratke priče. Student je četvrte godine svetske književnosti.
– Mene interesuju različite kulture, literatura, a počela sam sa istorijom. Ovo što studiram zaista volim i mislim da mi to i „leži“. Jako sam srećna zbog toga što sam dobila stipendiju, a planiram da studiram još jednu godinu pre upisa na postdiplomske studije. Volela bih nakraju svega da se vratim u Srbiju, ako bi to bilo moguće. Postoji dosta internacionalnih škola u Beogradu, mnogo je stranih predstavništava, mogla bih se baviti prevodom, zapravo koristiti oba jezika ravnopravno. Ali, videćemo.