SASTANAK „POBUNJENIH“ PAROHIJANA CRKVENE OPŠTINE MINHEN
NISMO MI SEKTAŠI
• Cilj nam je da zadržimo ovo što danas imamo, a uslov za to je da se „oslobodimo“ Vladike Konstantina, čulo se između ostalog na skupu kojem je prisustvovalo više od 240 vernika
Kako je pre sedam dana najavljeno, u nedelju je održan drugi sastanak parohijana Crkvene opštine Minhen i to u prostorijama Crkvenog centra i pored upozorenja sveštenika da se ne odobravaju nenajavljeni skupovi. U sali je bilo prisutno više od 240 parohijana, a sastanak je vodila dr Vera Mišković-Šprajcer zajedno sa Nikolom Živanovićem.
Dr Vera Mišković-Šprajcer zahvalila se prisutnim što su se usudili da dođu na sastanak jer su proglašeni sektašima i karijeristima. Podsetila je da u Spomenici, štampanoj povodom 50 godina Crkvene opštine Minhen, stoje imena onih koji su proglašeni nepoznatim ili neaktivnim članovima i koji nemaju veze sa SPC-om. Istakla je da je svoju kuću u Mačvi ustupila tamošnjem svešteniku koji u njoj živi i dodala da „minhenski sveštenici nisu jedini kojima se mi ispovedamo“.
Svako može da bira
Posle liturgije koju su služili protojereji Branislav čortanovački i Marinko Rajak i jerej Vidoslav Vujasin, prota čortanovački se u ime minhenskih sveštenika osvrnuo i na dešavanja u Crkvenoj opštini.
– Bez episkopa nema crkve, bez episkopa i te hijerarhije mi nismo crkva, mi smo obična sekta. Sva duhovna i upravna vlast u jednoj pravoslavnoj crkvi u rukama je episkopa, u rukama crkvene hijerarhije. Vernici su tu samo da pomognu u upravljanju i da svedoče o tome kako se upravlja. Tako kažu sveti kanoni vere pravoslavne. Ko, dakle, nije u molitvenom jedinstvu sa episkopom taj je van crkve, van pravoslavlja. Isto tako ko delom imovine crkvene upravlja bez pitanja i saglasnosti episkopa van crkve je, van pravoslavlja. Oni koji tako čine obična su sekta – istakao je čortanovački i upozorio vernike da je „na svakom od vas da bira između naše crkve i onih koji rade protiv nje“.
Ona je pročitala tekst saopštenja i zahtevima sa prvog skupa parohijana istakla da podršku dobijaju sa više strana, pa i iz crkvenih krugova iz Beograda, a na ponavljanje zahteva „da se vladika iseli, a prota Milunović vrati“ dobila je buran aplauz.
Posle nje govorio je Nikola Živanović, koji je rekao da je on taj „izvesni Nikola Živanović“, kako ga je Vladika nazvao u izjavi „Vestima“, i da je pre 15 godina vladici Konstantinu, kada je došao za episkopa srednjoevropskog, dobronamerno predložio da nauči nemački zbog komunikacije sa drugim crkvama i nemačkim vlastima.
– On nije naučio nemački, ali je dobio nemački pasoš misleći da će ga to sačuvati. Nisam ja pobunio narod, nego sam ustao protiv bruke u našoj crkvi koja je nastala zbog racije policije. Zašto to vladika Konstantin ne objasni narodu, zašto ne odgovori zbog čega Katolička i Evangelistička crkva prekidaju odnose sa SPC-om? Zbog toga trpimo svi mi, ali ne i vladika – ocenio je Živanović.
Zatim je govorila grupa od 12 prisutnih: Milanka Dragičević, Vojin Petrović, LJuban Bakić, Vera Pršić, Sidunka Masalević, Miodrag Kreculj, Mićo Kremenović, Milan Vučković, Miljojka Ostojić, Miodrag đukić, Stanoja Zlatanović i Miodrag Pantić.
– Nije ovde reč o ocu Slobodanu, nego nam je cilj da se zadrži ovo što danas imamo a uslov za to je da se oslobodimo vladike. Postavlja se za neke ljude pitanje – kome sada verovati, nama koji imamo dokumente i dokaze ili sveštenicima – upitala je Sidunka Masalević.
Zabrana neprijavljenih okupljanja
Na vidnom mestu u Centru bilo je postavljeno obaveštenje na kojem je pisalo:
„Održavanje neprijavljenih skupova u sali Crkvenog centra i crkvenoj porti bez odobrenja Crkvene uprave i nadležnog sveštenstva nije dozvoljeno“. Na obaveštenju je bio pečat “ Srpske pravoslavne eparhije srednjoevropske, čije je sedište u Himelstiru, Crkvena opština u Minhenu „.
Obaveštenje je ubrzo nestalo, a sastanak je održan bez ikakvih problema.
Miodrag Kreculj je kazao da je u hramu Sv. Jovana Vladimira od sveštenika čuo „demagoške floskule“ i da za njega nema dileme ko je ovde u pravu. On je istakao i da je prota Slobodan Milunović pomogao da se pronađe sponzor za košarkaški klub, ali i da nabavi aparat vredan 25.000 evra za Pančevo koje je stradalo u NATO bombardovanju.
– Svaki pošten čovek staće iza oca Slobodana, koji se ne može odvojiti od hrama, jer to jedno s drugim ide – završio je obraćanje Kreculj.
Mićo Kremenović, član Crkvene uprave, smatra da je prema proti Milunoviću učinjena nepravda i da je „žalosno od jednog popa čuti takve ružne reči o narodu“, što se odnosi na obraćanje protojereja Branislava čortanovačkog vernicima u hramu povodom aktuelnih događaja. On je istakao da je „sveštenicima najvažnije kako da napune džepove, kupuju kuće i vozila“, a za to vreme propada Crkveni centar na kojem šest godina nije ništa ozbiljnije urađeno.
– Zbog svega toga na nama je da sve to rešavamo – rekao je na kraju uz dopunu da je i pored pretnje da će članovi Crkvene uprave koji podrže ovu grupu parohijana biti izbačeni, rešio da otvoreno govori.
Za Milana Vučkovića je govor protojereja čortanovačkog u hramu jednostavno neshvatljiv.
– Pop nas je anatemisao. On je morao da razmisli šta govori, čak iako mu je neko drugi naredio da to čini. Oni na ovaj način dele narod. Jasno je da nema crkve bez vladike, ali ni vladike bez naroda – rekao je Vučković i upitao – zašto niko od sveštenika nije došao na ovaj skup da govori ili čuje druge?
Miljojka Ostojić je zatražila obraćajući se prisutnima „da vladika dođe i da se suoči sa nama, da vidi da mi nismo šaka jada, niti sekta nego ljudi, a ja sam ponosna Srpkinja“.
Posle svih diskusija, sastanak je dr Vera Mišković-Šprajcer zaključila rečima:
– Vidimo se opet iduće nedelje. Ovo je naša kuća i mi ne radimo ništa nečasno!
VLADIKA KONSTANTIN POSLE SKUPA GRUPE PAROHIJANA PORUčIO
VIDEćEMO SE NA SUDU!
– Ono što se trenutno dešava u minhenskoj parohiji unutrašnja je stvar Srpske pravoslavne crkve i ne bi trebalo da se tiče javnosti – bio je kategoričan vladika srednjoevropski Konstantin sa kojim smo juče razgovarali povodom novog protestnog skupa parohijana, održanog u nedelju u Minhenu.
– Parohijani mogu da traže i da se na lep način založe za svog sveštenika, ali način na koji to oni rade nespojiv je sa crkvenim redom i poretkom. Tako kako postupa ta grupica ljudi postupale su jedino obezbožene strukture u otadžbini u vreme komunističkog jednoumlja i njihovi emisari po nekadašnjim „jugoslovenskim“ klubovima u inostranstvu. Zato sa njima ne želim ni da razgovaram niti da raspravljam putem medija.
Vladika Konstantin ističe da je skup u crkvenom centru održan i pored izričite zabrane.
– Zar ti ljudi, a koliko znam dosta njih je već u godinama, pod stare dane da dožive da imaju posla sa policijom i zakonom, koje ćemo sigurno uključiti u ovaj problem ako se ovako nastavi – kaže Vladika Konstantin.
– Svi oni koji su proteklih dana i sedmica davali neodgovorne, lažne i neodmerene izjave biće pozvani na odgovornost i na sudu će morati da dokažu da je ono što su govorili istina. Meni je zaista žao što SPC-u i meni lično ne ostaje ništa drugo nego da zaštitu od tih napada potražimo od zakonodavnih i sudskih vlasti države u kojoj svi zajedno živimo – zaključuje vladika.
čelnik eparhije srednjoevropske smatra i da ova grupa „pobunjenih“ parohijana ne želi ništa dobro ni svešteniku Milunoviću i da je njegovo udaljavanje iz ove parohije deo njihovog perfidnog plana.
Zaista smatram paroha Milunovića, koji treba da preuzme dužnost u Osnabriku, žrtvom ove kampanje koja se provodi u Minhenu, te da ljudi koji stoje iza svega ovoga hoće da ga sklone zbog nekih neraščišćenih računa.
– Ja sam protojereja stavrofora Milunovića zbog potreba službe premestio u Osnabrik ne želeći time ni na koji način da umanjim njegove zasluge i doprinos razvoju parohije u kojoj je do sada živeo i radio – kaže vladika Konstantin.
Prozivke
Vladika se osvrnuo i na prozivke pojedinaca da je svejevremeno protu čilardžića iz Diseldorfa svojevrsnim psihičkim pritiskom „oterao u grob“.
– Na moj predlog je prota čilardžić dobio orden Svetog Save prvog reda. Kada sam stigao na ovu dužnost prota je već bio u penziji, ali mojom odlukom da ga postavim za arhijerejskog zamenika, dakle praktično drugog čoveka po hijerarhiji u eparhiji srednjoevropskoj, bio aktivan u crkvenom životu sve do smrti – ističe Vladika Konstantin.
