DOBROTVORKA IZ DICINGENA NIJE ZABORAVILA PETRU VASILJEVIć IZ KAMPA ZA LICA BEZ STARANJA U KRAVICI KOD BRATUNCA

Naša čitateljka LJiljana Stanojević iz Dicingena nedavno je poslala 120 evra za tri štićenika Humanitarnog mosta. Deo donacije u simboličnom iznosu od 20 evra namenila je Petri Vasiljević, koja živi u kampu za izbeglice u Kravici kod Bratunca i kojoj su čitaoci „Vesti“ godinama slali novčanu pomoć, sve dok nije izgubila moć da sama izrazi želju šta da joj staraoci tim novcem kupe i razgale joj dušu.
Pisali smo tada da je život baku Petru šibao nemilice. Tako je bilo od kolevke pa do dana današnjeg, kada broji osamdeset i treće leto. Ono malo sirotinje skupljene u trošni kućerak nestalo je u ratu i pretvorilo se u pepeo. Ali, uz siromaštvo, kao kuga, ophrvala ju je i teška bolest koja ju je vezala za krevet. Na njena vrata nema ko da zakuca. Nema ni brata, ni sestru, ni decu. Vrata joj danas otvori samo bratunačko Srpsko dobrotvorno i kulturno-prosvetno društvo „Sveti Vasilije Veliki“. Zato smo ovaj novčani prilog uručili njima.

Nadživela staraoce

Sve donedavno brigu o usamljenoj i nepokretnoj starici vodio je bračni par Dolijanovića – Mara i đorđe, desetak godina mlađi od nje. Oni su koji su sa Petrom delili krov nad glavom i bili sagovornici novinarima „Vesti“. Ali, život nepredvidiv kakav jeste završen je za ovo dvoje staraca. Umrli su jedno za drugim. Petra Vasiljević ostala je i bez ovih ljudi s kojima se srodila. Sama se nije promenila od našeg poslednjeg susreta. Nepokretna je, ne govori, samo su oči na njenom izboranom licu žive, a u njima kao da se skupila sva bol i tuga ovog sveta.

– Kao što znate, baka Petra nema nigde nikog svog. Zbog ovakvih slučajeva kao što je ona osnovali smo ovo društvo. Ne čekamo da neko sa strane pomogne nekom našem, nego mi, koji živimo ovde, činimo dobro bližnjem svom – kaže protonamesnik Dušan Spasojević, predsednik SDKPD-a „Sveti Vasilije Veliki“ i nastavlja:
– Angažovali smo jednu vitalnu staricu iz kampa da brine o Petri Vasiljević , hrani je i presvlači. Zove se Toda. Bratunački privrednici i Centar za socijalni rad obezbedili su sredstva da Petru pošaljemo na banjsko lečenje jer ima strahovite bolove u levoj ruci koja joj je nepokretna i suši se.

Pre godinu dana ovaj bratunački protinamesnik pokrenuo je inicijativu za osnivanje SDKPD „Sveti Vasilije Veliki“ i pod njegovim okriljem okupio sve ugledne Bratunčane – od zanatlija, trgovaca, profesora i lekara, preko uspešnih privrednika, do lokalnih političara i opštinskog rukovodstva. Svi oni svakog meseca uplaćuju simboličan deo svojih primanja na račun Društva, a prikupljeni novac potom zajednički rasporede onima kojima je najpotrebniji.
– Primarni cilj našeg Društva nije skupljanje i deljenje pomoći, nego buđenje kod srpskog stanovništva naše opštine potrebu činjenja dobra prema bližnjem svome, što je uvek bilo svojstveno srpskom narodu. Naše Društvo nije osnovano samo da očuva plamen koji plamti, nego da ga razbukti u oganj koji će da ogreje one koji nemaju ni od koga pomoć. Jako je važno da znaju da nikada niko nije sam u nevolji i da nije ostavljen na milost i nemilost sudbini- veli ovaj izuzetno autoratativni protonamesnik.
NJegova inicijativa ne samo da je zaživela nego, kako s ponosnom ističe, na vrata mu sami pokucaju Bratunčani koji solidno žive i pitaju:“Oče, šta treba da uradimo, kome sad da pomognemo?“
Iako mala i siromašna opština, zahvaljujući dobrim ljudima, Bratunac je protekle godine pokazao da može da bude svetao primer drugima. Postao je mesto u kojem niko nije zaboravljen i u kojem su oni koji imaju brinu o onima koji nemaju.

(Visited 1 times, 1 visits today)