Udruženje Banjalučana u Švajcarskoj organizovalo je u Ebikonu, nadomak Lucerna, kulturno-zabavni program pod nazivom Banjalučko veče u okviru koga je predavanje o istoriji glavnog grada Republike Srpske održao profesor Zoran Pejašinović, doktor istorije i stalni profesor Banjalučke gimnazije, a Gradsko pozorište Jazavac je odigralo satirično-komičnu predstavu “Celo telo tu me boli”. Posle toga je uz muziku i večeru nastavljeno druženje Banjalučana i njihovih gostiju iz Švajcarske i Republike Srpske.
Ovom događaju prisustvovali su gradski menadžer Bojan Kresojević i Aleksandra Simić, ovlašćeni potpisnik Odeljenja za privredu i lokalni ekonomski razvoj,
– Želim da vam zahvalim što okupljate naš narod i čuvate našu kulturu i tradiciju. Grad Banjaluka vam je na raspolaganju, tu smo da podržimo svaku aktivnost izvan naše matice – poručio je Kresojević prisutnima.
Dogovorena saradnja: Stojan Vukelić i Bojan Kresojević
On je dodao da je ova poseta potvrda opredeljenosti grada da u kontinuit..
Božica Boba Nedeljković, dobro poznata čitaocima “Vesti”, organizovala je svoj prvi solistički koncert u Arbonu na radost vernih slušalaca. Srpska umetnica iz Švajcarske spojila je muziku i humanost, jer će novac prikupljen ovom prilikom biti uručen mladima bez roditeljskog staranja iz Centra Zvezda u Beogradu. Božica je pevala evergrin, vlaške i srpske pesme, ali i numere na španskom i rumunskom jeziku. Ceo koncert bio je koncipiran da publiku podseti na polazak iz domovine, emocije koje su poneli, reke koje su ostavili i kojima žele da se vrate.
Bogat program
– Posle dve decenije bavljenja našom kulturnom i folklornom tradicijom u istočnoj Švajcarskoj, nakon što sam postala solista PGP-RTS-a, posle više gostovanja na multinacionalnim koncertima širom Švajcarske, usudila sam se da održim svoj prvi samostalni koncert. Njega sam obogatila i oplemenila duhovitim dosetkama dvoje glumaca, Katarine Perović Bošnjaković, pesnikinje iz Ciriha i Saše Radivojevića, glumca pozorišta Dragomir Dobr..
Udruženje srpskih pisaca Švajcarske je održalo promociju svog jubilarnog, 18. zbornika “Zaveštanja”, jedinog u srpskom rasejanju koji se štampa na ćiriličnom pismu.
Tom svečanom činu koji je obeležio punoletstvo zbornika uz članove USPŠ i brojnih kolega iz drugih literarnih udruženja u Švajcarskoj i Evropi, prisustvovali su i Živorad Petrović, vicekonzul Srbije u Cirihu, Jasmina Ninkov, Sara Ivković Marić i Violeta Đorđević iz Biblioteke grada Beograda i gosti ljubitelji lepe pisane reči. Snežana Petrović, potpredsednica USPŠ, najavila je program u kom su učestvovali guslar Siniša Ikanović iz Štutgarta i kao muzička podrška, stari pratilac USPŠ Dejan Zorić sa gitarom. Poetesa Jelena Kostić je dala posebnu notu proslavi napravivši tortu u vidu zbornika.
Stigao iz Štutgarta: Siniša Ikanović
Sava Ilić, predsednik Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, otvorio je program i pozdravio sve prisutne.
– Zbornik “Zaveštanja” ima vrlo bitan značaj i vrednost za naš nacionalni identitet u Švajcars..
Predstavu “Velika seoba arhivatora” pre beogradske premijere u MTS dvorani 6. i 7. oktobra, premijerno je mogla da pogleda publika u Cirihu, u sali Folkshaus. Sala je bila mala da primi sve one koji su želeli da pogledaju nove avanture Čvarkova, Torbice i Boškića, koji su u ovom komadu silom prilika iz svog prirodnog okruženja (kancelarije) izmešteni u istureno odeljenje u magacin u Šuljmu, selu na Fruškoj gori.
Miroslava Lazarević iz Ciriha na predstavu je došla sa drugaricom iz Lugana.
– Utisci su sjajni. Fantastična predstava kao i svaki put. Ovo je već treći put da dolazimo da ih gledam. Nijednom u Cirihu ih nisam propustila. Predstava je drugačija, takva da su mogli da prate i klinci, za razliku od prošle gde je bilo internih fazona, koje smo gledali na TV. Bilo je dosta mladih u publici, koji su mogli da prate predstavu jer su teme bile univerzalne, sjajne. Iz minuta u minut ti drži pažnju. Nije bilo nijednog trenutka da je manje interesantno. Scenografija je bila sjajna. Jako l..
Leskovački kulturni centar organizovao je muzičko-poetsko veče troje članova Udruženja srpskih pisaca Švajcarske. Stihove su govorili Žaklina Marković Mitić koja je rodom iz Leskovca, Snežana Milanović iz Crljenca kod Požarevca i Milisav Đurić iz Koprivne kod Modriče u Republici Srpskoj.
– Ono što treba istaći da članovi Udruženja srpskih pisaca Švajcarske uglavnom štampaju svoja na ćirilici. Oni, iako žive van domovine nastoje da ne gube kontakt sa sopstvenom kulturom. Članovi Udruženja srpskih pisaca Švajcarske čine sve što je u njihovoj moći da ćirilično pismo egzistira i van okvira otadžbine kao simbol nacionalnog identiteta – rekla je Ana H. Ranđelović, profesor srpskog jezika i književnosti.
Milisav Đurić, bivši predsednik USPŠ kaže da je književno veče bilo besprekorno.
Veliko interesovanje: Sala je bila puna
– Bio je ovo dobro osmišljen događaj i ostaje za pamćenje kao uspešno veče koje je obeležio spoj emocija nas autora i divne publike koja je sa velikom pažnjom upijala naš..
Srbi u švajcarskom kantonu Tićino su proslavili slavu Crkvene opštine, a najviđeniji među brojnim gostima bio je vladika Andrej, episkop austrijsko-švajcarski, Italije i Malte. On je poručio verujućem narodu ovog kantona da je ponosan na njih što daleko od otadžbine istim žarom čuvaju veru, kulturu i običaje i ne zaboravljaju svoj pravoslavni identitet.
Episkop Andrej je ovo poručio posle svečane, arhijerejske liturgije u hramu Jovana Krstitelja u Belinconi, povodom Sabora Srba svetitelja – slave Crkvene opštine SPC za kanton Tićino. Podsetio je da u ovom delu Švajcarske žive već četiri generacije Srba, ali da su svi ostali odani svojoj veri, jeziku i običajima i da delima pokazuju svoju ljubav prema otadžbini.
Svečana trpeza: Predstavnici više udruženja sa vladikom i sveštenicima
Vladika je služio liturgiju uz sasluženje jereja Đorđa Lukića, jereja Marko Kneževića i protođakona Ivana Tolića. Liturgiju je ulepšao mešoviti hor pod dirigentskom palicom Olivere Barac. Po završetku službe..
Radio Mladost iz Araua koji program na srpskom jeziku emituje već 25 godina, posle letnje pauze nastavlja redovan rad.
– Počinjemo redovno emitovanje naših emisija, za koje se trudimo da budu informativne, zanimljive i sadržajne – navodi za “Vesti” Anđelka Krasojević, urednik Radija Mladost.
Ona dodaje da su dobili i novog člana redakcije, Milijanu Božić, pesnikinju, tekstopisca i predsednicu Udruženja muzičkih stvaralaca Zlatna nota.
– Počastvovana sam što ću biti deo ove vredne ekipe i radija koji se sluša u celom svetu. Mi smo inače dugogodišnji saradnici, tako da sam sa zadovoljstvom prihvatila ponudu da budem deo redakcije Radija Mladost – ističe Milijana Božić.
Koncepcija emisija je pre svega namenjena slušaocima u dijaspori, a njihov prevashodni zadatak je da da našim ljudima pruži sve bitne informacije o dešavanjima u Švajcarskoj otadžbini. Brojni slušaoci su dokaz i potvrda uspešnog rada redakcije i dobre koncepcije. Muzički prilozi su vrlo slušani zahvaljjujući poznatom mu..
Prema podacima objavljenim ovog meseca u Švajcarskoj je trenutno svega 2 odsto nezaposlenih, što je izuzetno dobar rezultat i kvota kakvu beznadežno priželjkuje većina zemalja sveta.
U prošlosti je ovako niska stopa nezaposlenosti bila i u novembru 2001. godine.
Podaci o kojima je reč sakupljeni su krajem jula na osnovu izveštaja dostavljenih iz regionalnih Centara za posredovanje pri zapošljavanju i na spisku su se našla imena tačno 91.474 osobe koje još traže posao.
Vlasti je obradovala činjenica da je broj nezaposlenih smanjen za 1.037 u odnosu na jun, a čak za 36.805 u odnosu na jul prošle godine. Ovo je saopštio Državni sekretarijat za privredu (Seco).
Чланак Nezaposlenih samo 91.474 се појављује прво на Vesti online.
Više od 200.000 osoba u Švajcarskoj zarađuje za život čišćenjem, a radi se uglavnom o migrantima, najčešće ženama. Zarade od tog posla su često jedva dovoljne za preživljavanje.
Marijane Plečer je publicistkinja i autor brojnih dokumentarnih filmova još od 1980-ih, za koje je dobijala mnoge nagrade. Godinama se specijalizovala za pitanja migracija. Ona je i autor knjige “Ko čisti Švajcarsku” u kojoj predstavlja jedanaest migranata koji rade u sektoru čišćenja za već pomenute minimalne plate.
Švajcarski nezavisni portal objavio je izvode iz dva poglavlja te knjige. U prvom delu počinje ličnom pričom o svojoj baki koja je, kao udovica sa sela, došla da živi sa troje dece u industrijskoj četvrti Ciriha.
Baka je pre stotinak godina čistila “otmene kuće”, kako ih je zvala, uglavnom na poznatoj bogataškoj Zlatnoj obali Ciriha. Nije mnogo govorila, samo da su njeni kasniji bolovi u kolenima i prstima nastali zbog čišćenja. U to vreme, taj posao su gotovo isključivo radile Švajcarkinje koje..
Svaka druga osoba ide u zatvor zbog zbog siromaštva, navodi autor osvrta na jednom nezavisnom švajcarskom portalu.
Objašnjenje je svakome razumljivo – onaj ko mora da ide u zatvor zbog neplaćene kazne zbog “švercovanja” u prevozu ili kazne za parkiranje – jednostavno, nema novca. Prema zvaničnim podacima švajcarskih vlasti čak 7.345 ljudi moralo je da ide u zatvor tokom 2020. godine. U 45 odsto ili skoro u polovini slučajeva, novčana kazna bila je razlog za put koji je vodio iza rešetaka, zbog takozvane konverzije novčane kazne.
Prethodnih godina ova pojava bila je u više 50 odsto slučajeva. To pokazuju podaci Zavoda za statistiku.Većina ovih zamenskih zatvorskih kazni odnosi se na vožnju bez karte u javnom prevozu ili kršenje Zakona o drumskom saobraćaju (npr. nepropisno parkiranje ili prekoračenje brzine).
To znači da skoro polovina mora da ide u zatvor zbog “zločina” koji se zove siromaštvo. U zemlji blagostanja kakva je Švajcarska, ako ne platite kaznu pre nego što odete u zatvo..