Predstavnici Srpska akademske mreže Nikola Tesla (SAM NT) iz Štutgarta premijerno su organizovali „Veče srpskih studenata u Štutgartu“. Ideja je bila da se članovi SAM NT upoznaju i okupe veliki broj srpskih studenata, koji studiraju širom Baden-Virtemberga, na području Štutgarta, ali i u Tibingenu, Nirtingenu, Pforchajmu, Karlsrueu, Hajdelbergu pa čak Rozenhajmu i Esenu! „Bilo nam
Srpski demokratski klub u Minhvilenu je jedno od brojnih udruženja u Švajcarskoj koja su organizovala doček srpske Nove godine. Domaćini iz Minhvilena su sve dobro pripremili, uz obilje hrane, pića, slatkiša bilo je i dobre muzike.
Klupske prostorije su bile pune, a za ovu priliku goste je zabavljao Mišo Davidović koji je napravio izvanrednu novogodišnju atmosferu. U dobrom štimungu uživale su porodice: Dragojević, Stojić, Samardžić, Kojić, Zarić, Milaković, Mijatović, Živanović, Kostić, Gavrić, Žujić, Josipović, Knežević, Plavšić, Gostić, Đurić i druge.
Zdravko Dragojević rodom iz Lepenice kod Srpca u Republici Srpskoj kaže da se 13. januara po običaju svake godine sastaju i to u sve većem broju u Srpskom gemokratskom klubu u Minhvilenu.
– Hvala Bogu da i ova omladina i deca nasleđuju ovaj praznik i doček naše Nove godine. Ovaj klub je poznat kao domaćinski i u njemu se tradicionalno sastaju naši ljudi i omladina iz cele istočne Švajcarske. Poželeo bih svim ljudima dobro zdravlje, m..
Generalni konzul konzulata Republike Srbije u Minhenu Božidar Vučurović i konzul Kosta Simonović (takođe iz Minhena) prisustvovali su danas 21.04.2024. komemoraciji žrtvama nastradalim u bivšem koncentracionom logoru Flosenburg u Bavarskoj, povodom 59.godišnjice oslobođenja ovog logora. Komemoraciji su pored članova konzularnog kora prisustvovali predstavnici Bavarske pokrajinske vlade, Bavarskog parlamenta, predsednik Ustavnog suda Bavarske i druge zvanice
Srpsko kulturno-umetničko društvo "Petar Kočić" iz Soloturna nedavno je organizovalo Veče srpskog folklora u Vangenu an der Are. Pred oko 300 gostiju u sali uz domaćine su nastupali i folkloraši Ostroga iz Inzbruka u Austriji, Rasa iz Lucerna i Krune iz Briga.
Učenici dopunske nastave na srpskom jeziku iz Ženeve i Renana, zajedno sa svojim profesorom Svetlanom Lakićević, ostvarili su zanimljivu saradnju sa učenicima beogradske škole "Josif Pančić". U školskom listu ove škole "Omorici", koji se svake godine objavljuje povodom Dana škole, objavljeni su i radovi učenika iz Renana i Ženeve.-...
Milena Saric, vlasnica frizerskog salona "Lena" iz Ebikona, u kantonu Lucern, ovih dana je realizovala prvi korak u okupljanju nasih ljudi u ovoj zemlji koji se bave privatnim biznisom. U diskoteci "Pink" u Cugu okupilo se dvanćst nasih "malih" privrednika koji su se predstavili kolegama i izneli ideje o...
Minulog vikenda u prostorijama Srpskog kulturnog društva u Dibendorfu, održana je godišnja skupština, kojoj je prisustvovalo više od 50 članova jednog od najaktivnijih naših udruženja u Švajcarskoj.Predsednik Dragan Setenčić podneo je iscrpan izveštaj o dvanaestomesečnom radu. Ocenjeno je da je protekla godina bila jedna od najuspešnijih jer su pored...
Aleksa Kočinac iz Švajcarske redovno čita "Vesti" i prelista ih od korica do korica.
U kulturnom centru u Rojsbilu kod Lucerna od 8. maja do 3. jula biće otvorena izložba slika poznatog srpskog umetnika Slobodana Sotirova koju organizuju udruženje umetnosti " Flili-Sorenberg", u saradnji sa fondacijom umetnosti "Herman Bejeler", kulturnim centrom Litau i porodicom Bejeler koja spada u najveće kolekcionare Švajcarske. Izložba će...
Posle nekoliko godina pauze Andrijana Adamavić se u Bazelu vratila svojoj profesiji i sada predaje u Srpskoj dopunskoj školu, na svoju, ali i radost đaka kojih je sve više.
Kao što se većina devojčica igra škole i glumi učiteljicu, tako je i Andrijana kao sedmogodišnjakinja imala svoj dnevnik, učionicu i izmaštane đake, a kad je došlo vreme da se posle Prve beogradske gimnazije bira fakultet, izabrala je Filološki fakultet, smer srpski jezik i književnost. Po završenim studijama radila je u nekoliko beogradskih osnovih škola, a stalno zaposlenje skoro deset godina imala je u Trećoj i svojoj, Prvoj beogradskoj gimnaziji. Porodica se potom preselila u Bazel, a za profesora srpskog jezika i književnosti nema baš puno mogućnosti u inostranstvu. Andrijana je ipak bila pedagog, ali muzički i to kroz pevanje srpskih tradicionalnih pesama. A kada se upraznilo mesto nastavnika u Srpskoj dopunskoj školi u Bazelu, počela je s dva dana u nedelji. Kada je poraslo interesovanje dece i roditelja obno..