Za kraj ove školske godine za Prosvjetina đake srpske škole održana je Tura „Tragovima bečkih Srba”. Vodio ju je istoričar Zlatan Stojadinović. Učenici drugog i trećeg bečkog okruga, prošetali su stazama srpskih velikana, i saznali više o istoriji Srba u Beču. „Saznali smo na kojim adresama su živeli Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Knez Miloš Obrenović
Slavko Mrdovic, predsednik Saveta dijaspore gradana SRJ pri Ambasadi u Bernu podneo je ostavku na svoju funkciju. Mrdovic je, kaže, posebno ljut na ministra inostarnih poslova Gorana Svilanovica, kojem se uzaludno obracao nekoliko puta.Sa ostavkom je upoznao ministra Gorana Svilanovica, sve predsednike komisija njegovog Saveta i diplomatsko-konzularna predstavništva u...
Sakralna arhitektura Banjalučke eparhije naziv je knjiga koja će petak 13. aprila i u subotu 14. biti promovisana u Štutgartu i Karlsrueu. Svi koji budu došli imaće prilike da čuju o Sakralnoj arhitekturi na njenom današnjem prostoru od Milanskog edikta pa do kraja srednjeg veka. Autori ovog dela su Slavoljub Lukić, Bojan Vujinović i Marko
Nedavno je u sali Srpskog kulturnog društva u Dibendorfu, odigrana predstava "Matičar", po tekstu Duška Premovića. Komad su izveli mladi glumci iz Banjaluke Nikola Janošević, Milica Dimitrić i Marko Nedeljković. Publika je bila oduševljena kako glumom tako i radnjom predstave, koja je inače i diplomski rad glumice Milice Dimitrić.
Sve više naših ljudi učestvuje u raznim manifestacijama u Švajcarskoj, počev od zabava, folklorijada, multikulturnih dana, raznih vašara gde postavljaju štandove i prodaju svoje proizvode.Tako u mnogim mestima predstavnici klubova i udruženja prodaju specijalitete naše kuhinje i pića. Neretko vredne domaćice naprave kolače, torte, palačinke... Prihod koji ostvare klubovi...
Kada se posle gotovo četiri decenije rada u Cirihu Milovan Milanović iz Dragova kod Rekovca, pre 20 godina vratio u zavičaj, nekoliko dana je išao u kafanu da proslavi povratak i da se proveseli.
Nikada se, veli, nije uklopio u njihov način življenja, smetalo mu je što su Švajcarci hladni i zatvoreni, što komšije do kojih je stanovao tolike godine nije poznavao. Vedrog duha, uvek spreman na šalu i druženje, Milovan je čeznuo za zavičajem i ovdašnjim načinom života.
– Nema lepše zemlje od Srbije! Švajcarska je policijska država. Tamo mi je sve nedostajalo. Iako mi je kuća bila stara i oronula, uvek mi je bila u srcu. Volim da se šalim, da sam okružen prijateljima, da jedni drugima pomažemo. Jednostavno, volim duh ovog naroda, našu tradiciju i običaje. Svaku krsnu slavu, sabor i druga događanja u Levču sam otplakao. Kada bi svanulo jutro tih dana, suze su mi same kretale. Prekrstio bih se i pomolio da se što pre vratim kući – iskren je Milovan.
U Cirih ga je odveo prijatelj, koji mu je..
U čuvenom nemačkog univerzitetskom gradu Hajdelbergu u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg Mileva Marić Ajnštajn je u četvrti oko Glavne železničke stanice dobila svoju ulicu. U ovom jednom od najstarijih nemačkih univerzitetskih gradova velika sprska naučnica je provela semestar kao mlada studentkinja fizike na Politehnici u Cirihu. Grad Hajdelberg je prihvatio inicijativu dve članice Bavarsko-srpsko akademskog foruma
Ambasador Berislav Vekić u ambasadi Republike Srbije u Pragu, primio je predstavnike svih srpskih udruženja koji rade u Češkoj Republici. „Sastanku su odazvala sva udruženja, što je još jednom potvrdilo dobru komunikaciju srpskih udruženja sa Ambasadom RS. Glavne teme su bile izveštaji sa sastanaka predstavnika srpske nacionalne manjine u Magistratu grada Praga, kao i u
Udruženje građana SK-ART iz Sremskih Karlovaca raspisuje 10. Međunarodni pesnički konkurs „Sremskokarlovački pesnički brodovi 2024 ”. Na konkursu mogu da učestvuju pesnici širom sveta, jedini uslov je da pesme do sada nisu objavljene. Pesme se šalju na elektronsku adresu: pesnickibrodovi@gmail.com najkasnije do 19. juna. 2024. godine u ponoć, uz navođenje punog imena i prezimena autora
Zbog rasta cena i povećanja zarada zaposlenih iduće godine će u Švajcarskoj biti povećane i penzije. Nažalost to povećanje za 2021. godinu neće mnogo obradovati penzionere jer će se kretati od 10 do 20 franaka (AHV i IV penzije). One najmanje biće minimalno uvećane – 10 franaka, a one maksimalne će biti uvećane za „čitavih“ 20 franaka.
Taj skromni dodatak na davanja seniorima koštaće državu ukupno oko 441 milion franaka godišnje.
Na osnovu zaključka vlade u Bernu minimalna renta će od iduće godine iznositi 1.195 franaka, a maksimalna 2.390 franaka. Ako se uzme u obzir da je u ovoj bogatoj zemlji granica siromaštva negde oko 4.000 franaka mesečnih primanja, onda je jasno šta čeka one koji će živeti od ovih više nego skromnih penzija. Uteha je da će biti povećani i doprinosi za pokrivanje opštih životnih potreba, navedeno je u vladinom saopštenju za javnost.
Vlada u Bernu inače svake druge godine proverava da li penzije mogu da budu povećane, a poslednji put je to učinjeno 2019. godine..