Australija

VestiFotografija kao dokaz - Rade i Marikot kapitalac Poznato je da se dobre lovačke i ribolovačke priče nadaleko čuju, ali ova je potpuno neobična. Čuli smo vest da su naši robolovci poslednjih nedelja upecali izuzetno velike ribe. U potrazi za dobrom pričom, došli smo do Radeta Petrovića iz Džilonga. – Dve nedelje pre katoličkog Uskrsa pecali smo na reci Mari, na granici Viktorije i NSW – priča Rade. Kao i svakog puta, njih petorica je krenulo u avanturu. – Odlazimo u ribolov skoro svake druge nedelje. Zaista idemo često na reku Mari, ali se još nije desilo da ulovimo ovako velike komade. Malu nevericu potpisnika ovih redova – da je reč o izuzetnim primercima, Rade veselo komentariše: – Imam slike, može da se vidi kolike su bile ribe! Uhvatili smo pet, šest primeraka, a dva su bila velika. Jedan je imao oko 70 kilograma. Poslaću vam sliku, ako mi ne verujete. I ja sam se iznenadio. Lovimo, inače, velike primerke, ali ne ovakve. Prema njegovim rečima, upecali su ribu mariko..

U sali CŠO "Sveti Sava" u Grinzborou, održan je osmi po redu sabor srpskog folklora. Na poziv organizatora, Crkveno-školske opštine i domaćeg ansambla "Avala", odazvao se veliki broj gostiju i sedam ansambala iz Sidneja i Melburna.Pored tri grupe "Avale", pred prepunom salom nastupili su "Ravna gora" iz Srpskog nacionalnog...

VestiSa nastupa u Trebinju Turneja po Srbiji i Republici Srpskoj sigurno će zauvek ostati urezana u sećanja članova Folklornog ansambla „Ravna Gora“ kao jedno od najlepših iskustava u životu. Za nepune dve nedelje boravka u otadžbini, devojke i momci iz Boniriga obišli su desetak gradova, istorijske spomenike i manastire, a na dosadašnjih pet koncerata izmamili

Opet ću početi s anegdotom, koja na slikovit način pokazuje vrednost predviđanja budućnosti. Kao što jedna mudrost kaže: “Najbolji način da predvidite budućnost, jeste da je sami kreirate…” Približavala se zima, pa Indijanci odu kod svog vrača da ga upitaju kakva će biti. Vrač se malo zamisli, pogleda u vatru, povuče par dimova iz svoje lule i reče da će biti hladna. Indijanci bez pogovora poslušaše vrača i počeše da skupljaju drva za ogrev, mnogo drva… Ipak, zima je bila blaga. Naredne godine, Indijanci opet posete seoskog vrača i postave mu isto pitanje, a on počne da razmišlja kako je prošla zima bila blaga, pa reče da će naredna biti hladna! Indijanci se nisu dvoumili. Poslušali su vrača i počeli da skupljaju drva. Međutim i ova zima je bila izuzetno blaga! Treću godinu, ode vrač u meteorološku stanicu da pronađe stručnjaka, koji se bavi prognozom. Čovek ga primi, lepo porazgovaraju i reče mu da će nadolazeća zima biti najhladnija do sada. Vrač, začuđen što je meteorolog toliko..

R. Erceg Ričard Darko (Avala), Todor Zorica i Luka Gulić (Orlovi) Prošle srede na terenima Boniriga odigrana su polufinala Avala kupa za 2022. Nakon grčevite borbe u obe utakmice, finalisti su Kolimor park i Orlovi, koji su savladali Ravne kotare, odnosno Avalu. Tako je nakon dva meseca žestokih fudbalskih okršaja ostala još samo jedna, najznačajnija

EPAPoplave u Bajron Beju Nakon nevremena koje je zabeleženo u NSW, u nedelju su stanovnici Viktorije i Kvinslenda bili u stanju visoke pripravnosti zbog niza vremenskih upozorenja – od opasnih poplava do potencijalnih ciklona. Biro za meteorologiju je saopštio da će stanovnici Viktorije u oblasti Istočnog Gipslenda imati padavine od 120 mm, dok sistem niskog pritiska u Tasmanijskom moru kreće lagano na jugozapad. Vlasti su u nedelju upozorile stanovnike da se sklone i pripreme za bujične poplave, kao i jake vetrove do 100 km/h. Viktorijanska državna služba za vanredne situacije pozvala je žitelje nadomak reke Bem da aktiviraju plan za poplave, jer voda nastavlja da raste i da budu oprezni zbog klizišta i oštećenih puteva. Biro je takođe, izdao umereno upozorenje o mogućem izlivanju reka Đenova i Kan. Građanima u pogođenim područjima savetovano je da ne plivaju, jer su se očekivali talasi veći od pet metara. Za razliku od delova NSW i jugoistočnog Kvinslenda, Viktorija je i..

Imanje crkveno-školske opštine "Sveti arhiđakon Stefan" u melburnskom Kizborou, u subotu i nedelju, ponovo je bilo mesto okupljanja srpske zajednice Viktorije.

Nezaboravno je bilo u petak uveče na otvaranju Srpskog filmskog festivala u Kanberi. Rekordno veliki broj posetilaca okupio se u predvorju „Hojts“ bioskopa u Vodenu, kako bi prisustvovao premijeri domaćeg filma „Ajvar“ i pozdravio specijalnu gošću Festivala Vesnu Čipčić. Najveća sala „Hojtsa“ bila je rasprodata dva dana uoči projekcije, pa su organizatori i domaćini sa zadovoljstvom otvorili vrata još jedne dvorane, kako bi svi gosti mogli da uživaju u sjajnom ostvarenju mlade rediteljke Ana Marije Rosi, u kojem pored Vesne igraju i drugi velikani srpske kinematografije poput Nataše Ninković, Sergeja Trifunovića, Gordana Kičića, Miodraga Krstovića i Branke Petrić. Iako je u Australiju doputovala samo 24 sata pre projekcije filma, u kojem je briljantno odigrala ulogu dobrodušne i sentimentalne mama Sneže, Vesna Čipčić je i pre i posle premijere poklonila sve svoje vreme i energiju mnogobrojnim gledaocima koji su želeli da se upoznaju s njom, porazgovaraju i slikaju za uspomenu. Za svak..

Uzbrdo, nizbrdo – lepe šume, lep pašnjak, lepa klisura, još lepša litica. Lepo i močilo, tj. „dem“. Sad su svi „demovi“ puni vode, te ti se mili da ih pogledaš. Trava buja, raste na uvojke. Farme prepune stoke. I konja. Najviše ima konja i to većinom vrane boje. Ima goveda, ovaca, koza… Nekako me podseća kad sam ja bivao čoban vo vremja ono, a još više kad je Car i prorok David bio čoban pre no što postade car. On je odneo vojnicima užinu na bojno polje i tu je kao dečkić neiskusan u boju ubio najjačeg borca, a neprijatelja jevrejskog – Golijata, te je jevrejska vojska odnela pobedu zahvaljujući tome što je David pastir ubio najljućeg neprijatelja. Jovan Ilin Deretić smatra da je Golijat bio čisti Srbin. Tako, ja sad kao Srbin navijam za Golijata, a kao hrišćanin za Davida. Hajd, pukla ona ravnica, ima i ravnice ali mnogo manje nego li brda i dolina. Te se setih „Pukla Bosna“, tj. rasprostrla se na daleko. Setih se Miloša Bojanića: „Bosno što me pusti, što me pustiiii da luuutaaam po..

Mnogobrojni posetioci koji su uživali u narodnim igrama i tradicionalnim narodnim nošnjama, slažu se u oceni da je folklorni klub Drina iz Brizbejna organizovao odlično druženje u subotu 22. oktobra u Srpskom centru u Vilavongu. Te večeri u najvećem srpskom domu u glavnom gradu Kvinslenda nastupile su četiri grupe Drine, kao i brojni gosti, koji su uveličali proslavu četiri godine postojanja ovog ansambla. – Nastupili su Morava iz Brizbejna, Kosovski božuri, KZD Mlado srce i Dunav – Srpska kulturna akademija iz Gold Kousta. Naravno, i mi kao domaćini – kaže za “Vesti“ Daria Koščica, koreograf i osnivač Drine. Morava iz Brizbejna Morava iz Brizbejna – drugi ansambl Kosovski božuri – mala grupa KUD Malo srce Drina je za četiri godine narasla toliko da danas ima četiri folklorne grupe. – U poslednja dva meseca smo formirali četvrtu grupu. Zovu se Mališani, imaju od četiri do šest godina, i imali su prvi nastup sa Folklornim zabavištem. Mala grupa se predstavila igrama iz Srbije, dok je..