Dragan Mitrović, zemljak iz Badenhauzena u Nemačkoj, rodom iz Beograda, svaki slobodan dan provodi u otadžbini, ali i pored privrženosti svom narodu ima dosta zamerki na saradnju matice i dijaspore.
Kao predsednik jugoslovenskog kluba „Vojvodina“ i potpredsednik Zajednice svih srpskih udruženja i klubova u pokrajini Severnoj Vestfaliji, upućen je u sve probleme koje zemljaci imaju, a vrlo često pokušava da ih reši sa svojim prijateljima iz otadžbine.
Mitrović kaže da iako je dijaspora konačno dobila pravo da glasa na izborima. Prethodni predsednički izbori nisu najbolje organizovani i, kao po nekoj navici, najviše je „zakazala“ administracija.
– Sve informacije o glasanju građani iz dijaspore su dobijali sa zakašnjenjem. Mnogi nisu imali vremena ni da glasaju jer nisu na vreme dobili neophodne informacije iz konzularnih predstavništva. Živim u mestu koje je udaljeno 200 kilometara od Diseldorfa, gde se nalazi konzulat za ovaj region. Glasački listići koje smo morali da popunimo i pošaljemo u konzulat radi provere naših identiteta stizali su prekasno, a mnogi građani nisu bili evidentirani – kaže Mitrović, koji u Nemačkoj živi 30 godina.
Nedostaju udžbenici
Nastavnici u dopunskim školama muku muče prilikom predavanja đacima u dijaspori, a najviše s udžbenicima koji nedostaju. Kako kaže Mitrović, nikada ih nema dovoljno, profesori su prinuđeni da ih sami kopiraju ili da sami osmišljavaju program u kome bi se učilo o otadžbini, istoriji i uopšte o srpskom narodu.
Prema njegovim rečima u regionu Bilefelda, Minstera, Paternahauzena, odnosno u Severnoj Vestfaliji živi oko 5.000 naših zemljaka koji dele slične probleme.
Pored toga, veliki problem za naše ljude u Nemačkoj jeste napor da deca ne zaborave srpski jezik i istoriju i tako postanu pravi stranci.
– U našim dopunskim školama radi dvadesetak nastavnika, njih plaća nemačko društvo i rade po nemačkom programu. Maternji jezik se polako zaboravlja, a oni malobrojni koji se bore protiv toga svakodnevno biju bitku za što kvalitetniju nastavu u kojoj naša deca neće zaboraviti svoje korene – kaže Mitrović.
Slaba pomoć matice
– Kao multietnička zemlja u kojoj žive mnogi stranci, Nemačka nikada nije imala problema s ostalim evropskim zemljama iz kojih dolaze njihovi građani, dok o srpskoj dijaspori malo brine matična država.
– Španija, Italija, Turska, Portugal se same brinu da se njihova deca u Nemačkoj ne asimiliraju. Jedino su srpska deca prepuštena našim pojedinačnim naporima zato što je pomoć matice veoma slaba – kaže Mitrović.
Već razočarani u saradnju, mnogi zemljaci, kako kaže Mitrović, odustali su od humanitarne pomoći za maticu.
– Svi želimo da pomognemo našim sunarodnicima, ali jednostavno nemamo više poverenja, naročito posle martovskih događaja na Kosovu, kada je proteran naš narod. Zbog mnogih zloupotreba i manipulacija, više nemamo poverenja, a mnogo nade ne daje nam ni nova vlada – kaže Mitrović
