DIJASPORA BIRA VLAST

ZORAN STOJILJKOVIć, POLITIčKI ANALITIčAR

DIJASPORA BIRA VLAST

• Glasovi državljana Srbije u rasejanju mogu da budu presudni, naročito za stranke koje se bore za cenzus od pet odsto glasova neophodan za ulazak u parlament

Dijaspora bi znatno većim odzivom za predstojeće parlamentarne izbore u Srbiji pokazala da je shvatila važnost ovog političkog i sveukupnog trenutka u Srbiji, koja se posle demokratskih promena 2000. godine okrenula putu evropskih integracija.
Ovo je u intervjuu za “Vesti” rekao politički analitičar i profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.
– Očito je da su državljani Srbije u rasejanju svesni da su dobili pravo da odlučuju o vlasti u svojoj matičnoj zemlji, a svesni naglašenog značaja ovog trenutka, jer imaju informacije o tome šta se u Srbiji događa, odlučili da i oni doprinesu svojim glasom na predstojećim parlamentarnim izborima 21. januara – kaže Stojiljković.
Za glasanje se prijavilo nešto više od 30.000 građana u rasejanju. Smatrate li da glasovi dijaspore mogu da budu odlučujući po ishod izbora i formiranje nove vlasti?
– Naravno da je moglo da se prijavi znatno više građana Srbije koji žive u inostranstvu i imaju pravo glasa. Ali, isto tako moguda kažem da i ova brojka prijavljenih, pa i desetak hiljada manja, može da bude presudna, naročito za stranke koje se bore za cenzus od pet odsto glasova neophodan za ulazak u parlament.

Bez zloupotreba

– Pretpostavljam da je reč o tehničkim greškama i to je nešto što može da se desi i drugim zemljama. Ne treba imati sumnje u zloupotrebe, jer je suviše dugo vođena borba u protekloj deceniji za fer i poštene izbore. Uostalom, i više stranaka ima jaku partijsku infrastrukturu širom Srbije, pa čak i kapilarnu u zabačenim selima, tako da svaku zloupotrebu mogu da otkriju.

Koje će se stranke, prema vašim procenama, boriti da postanu parlamentarne?
– Vrlo blizu cenzusa, kako se može videti prema istraživanjima, su koalicija koju predvodi Liberalno-demokratska partija čedomira Jovanovića i socijalisti Ivice Dačića. Međutim, zbog vrlo duge predizborne kampanje, promene raspoloženja birača su moguće, ali je nezahvalno prognozirati ko će od njih uspeti da postane deo budućeg skupštinskog saziva. Mislim da G17 plus Mlađana Dinkića koji je neko vreme bio i malo ispod cenzusa, sada ima vrlo visoke šanse da se pridruži onima koji sigurno ulaze u parlament – Srpskoj radikalnoj stranci, Demokratskoj stranci i Demokratskoj stranci Srbije i da ponovo učestvuje u radu skupštinskih zasedanja sa šansom da uđe i u buduću izvršnu vlast.
Evidentno je da će borbu za tri prve pozicije u izbornim rezultatima voditi SRS, DS i DSS.
– Da, tu su vodeći radikali i DS koji su negde izjednačeni, a DSS koji predvodi “narodnjačku koaliciju” je, prema proceni broja glasova koje može da dobije, vrlo značajan faktor.
Ovoga puta je i manjinskim strankama “prirodnim pragom” omogućeno sigurno zastupanje stavova manjina u Skupštini Srbije.
– I to je vrlo značajno jer ćemo ovoga puta, zahvaljujući nižem izbornom pragu za manjine dobiti zaista reprezentativni parlament, što nije bio slučaj sa dosadašnjim sazivom u kojem nije bilo predstavnika nacionalnih manjina. Sada se za izbore prijavilo sedam ili osam političkih grupacija manjinskih zajednica u Srbiji, od kojih neke sigurno sedaju u poslaničke klupe. Tu su dve stranke predstavnika mađarske manjine, dve romske i nekoliko bošnjačkih, pa i Albanci sa juga Srbije.
Tako smo došli do 20 stranaka i koalicija na izbornom listiću, mada je Srbija u trendu ukrupnjavanja političke scene.
– To ja ta složenost Srbije, etnička, konfesionalna, politička i teritorijalna raznorodnost zemlje, gde postoji više linija podela, poklapanja i presecanja . Na prethodnim parlamentarnim smo imali 19 političkih opcija, na ovim jednu više, ali ne sme se zaboraviti da je u tih dvadeset i sedam-osam lista manjinskih zajednica.

Neophodna vlada punog kapaciteta

– Mada je veliki broj zakona donet, jasno je i da ova pauza na neki način predstavlja zastoj. Sada treba videti i da li su doneti zakoni konačni ili je potrebno još izmena da se oni usklade sa evropskim zakonodavstvom. Za brže donošenje zakona potrebna je vlada punog kapaciteta, kako ne bi bili u pauzi zato što Vlada Srbije nije imala u poslednje vreme podršku u parlamentu, a ni opozicija kapacitet da je sruši, pa su izbori bili neminovni, pre punog mandata.

To znači da se partijska scena Srbije, ipak, ukrupnjava?
– Pa ako smo na izborima krajem 2003. godine imali 19 političkih opcija, a sada ta brojka bez manjinskih partija iznosi 12, što ipak pokazuje tendenciju smanjenja broja stranaka.
Pominju se dva puta za Srbiju, onaj koji nude radikali i drugi koji je ponuđeni iz stranaka koje u svom nazivu nose reč demokratska. Ko će, prema vašem mišljenju, formirati novu vlast?
– Mislim da će ishod posle 21. januara biti takav da će demokratski blok partija formirati novu vlast. Moram da kažem da to neće biti jednostavan proces pregovaranja, jer se vidi da su najjače demokratske stranke DS i DSS izašle sa svojim kandidatima za premijera sa jasno pokazanim namerama da niko ne odustaje od svog kandidata. Ali, o tome će odlučiti glasanje građana Srbije.
To znači da će Srbija posle izbora biti u procesu pregovora političkih opcija o budućoj izvršnoj vlasti?
– Da i mislim da će se pregovarati maksimalno, odnosno ceozakonski dozvoljeni rok i da je realno novu vladu Srbije očekivati u martu.
Da li svađa DS-a i DSS-a oko kandidata za premijera i usputne konfrontacije u kampanji mogu da prerastu u sukob dve najjače demokratske opcije u Srbiji i je li bi u tom slučaju bilo izvesnije da se DŠ okrene dogovoru sa radikalima?
– Sve mogućnosti su teoretski otvorene. Najmanje je realno da neko iz demokratskog bloka pravi vlast sa SRS. Matematički, najpre bi to mogli DS i SRS, ali jasno je da je to u stvarnosti naučna fantastika. Mislim da će biti i odgovora domaće i međunarodne javnosti koje će vršiti pritisak da se demokrate dogovore. Moguće je da u tu kombinatoriku uđe i neka od manjinskih zajednica koja osvoji najviše glasova.
Ako dogovor demokrata izostane, da li se Srbiji na proleće mogu desiti novi izbori?
– Mislim da će se u takvom slučaju pre desiti da vlast bude kratkog veka, pa da će morati znatno pre zakonskog roka od četiri godine da se ponovo ide na izbore. Možda će to biti i neka nova manjinska vlada kao što je bila i prethodna koju su podržavali socijalisti i koja nije imala pun mandat.

LIčNA KARTA

Zoran Stojiljković je profesor političke sociologije savremenog društva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Potpredsednik je Ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost”, a angažovan je i kao spoljni saradnik istraživačkog tima Centra za slobodne izbore i demokratiju. Autor je više stručnih dela iz oblasti političke sociologije.

Ne isključujete mogućnost formiranja manjinske vlade kakva je bila i dosadašnja?
– Ne bih isključio tu mogućnost, ali ponavljam, treba videti ishod narodne volje. Mislim da manjinska vlada ne bi bila naročito dobro rešenje, jer bi radila pod opterećenjem, ali i u takvim okolnostima pametni političari mogu da, što se kaže, dobro plutaju. Setite se da je manjinskoj vladi Vojislava Koštunice predviđano da ne može da izdrži više od godinu dana, a evo desilo se da je od punog mandata deli manje od 12 meseci.
Najavljuju se do kraja godine i predsednički izbori. To znači da je potreban još jedan dogovor političkih aktera.
– Kako sada stvari stoje, ne vidi se da demokratski blok ima jednog kandidata, ali treba sačekati parlamentarne izbore, pa videti kako dalje. Ako se ne dogovore u prvom krugu, možda će to biti nužnost u drugom krugu glasanja, onog presudnog, kao što je demokratski blok učinio 2004. godine kada je Boris Tadić pobedio radikala Tomislava Nikolića.
Koliko su realne najave demokratskih opcija da Srbija za pet godina bude deo Evrope?
– Pa ako bude političke zrelosti realne su, jer bi to bilo, računajući vreme od demokratskih promena Srbije, 12 godina tranzicije i uklapanja u evropski sistem Ta 2012. godina bi zaista trebalo da bude krajnji rok, kao i što bi i status kandidata za EU dobijemo do kraja ove godine. Tu je, svakako, i rešenje važnih problema kao što su status Kosova i puna saradnja sa Haškim tribunalom, ali mislim da će političke pameti biti u Srbiji.
Ukoliko bi novu vladu formirao SRS, da li bi evropske integracije išle tim vremenskim tokom?
– Dosta otežano s obzirom na njihovu politiku. Oni bi morali da se pomere sa sadašnjih pozicija da bi im tako nešto pošlo za rukom.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.