Pandemija COVID-19 dovela je do porasta stope nezaposlenosti u Australiji, koja sada iznosi 7,5%. Prevedeno u brojke, nešto više od milion radno sposobnih ljudi trenutno je angažmana. Ovoliki broj nezaposlenih poslednji put je zabeležen novembra 1998, a procenuje se da će do kraja ove godine stopa nezaposlenosti preći 10%. Pored velikog
broja ljudi koji su ostali bez posla, pojedina istraživanja kažu da oko 3,3 miliona Ozija razmišlja da promeni zanimanje zbog korone i nastavi karijeru u industrijama, koje imaju veću perspektivu.
Izveštaj ING Future Focus, čiji su autori bankarska grupacija ING i švedsko-australijski futurista Andres Sorman-Nilson, detaljno je opisao prvih deset profesija, koje će biti tražene u budućnosti.
1. Medicinski telefonski “pripovedač“
Pandemija je dovela do značajno većeg korišćenja usluga tele-medicine, što znači da će biti izraženija potreba za medicinskim radnicima, koji su digitalno pismeni i koji mogu podatke da prenesu u priču i da humanizuju način rada na internetu.
2. Finansijski savetnik
Ako su Oziji nešto naučili poslednjih meseci, to je značaj dobre finansijske strategije. Pandemija će dovesti do nove generacije savetnika ili instruktora, koji ljude obučavaju finansijskoj pismenosti i daju skalabilne savete.
3. Menadžer nepredvidivih rizika
COVID-19 su neki opisali kao „crni labud“ događaj – retku, „kataklizmičnu“ pojavu koju nije bilo moguće predvideti, sa nivoom šoka koji je bio jednak nanetoj šteti. To znači da će organizacije tražiti ljude čiji je posao predviđanje i zaštita od takvih događaja.
4. Poljoprivredni tehnolog
Polje agro-tehnologije značajno je napredovalo i pre korone, a danas je potpuno jasno da s novim navikama u ishrani, digitalne tehnologije oblikuju svaki deo lanca ishrane, pa samim tim imaju značajan udeo i u poljoprivredi.
5. Konsultant održivosti investicija
Korona je pokazala kako svet može da se prilagodi velikoj opštoj pretnji. Ali, jedna pretnja postoji već duže vreme, a to su klimatske promene. Ovaj problem zahteva i interne i nezavisne konsultante za održivost, koji će pomoći u oblikovanju strateških investicija u budućnosti.
6. Inženjer industrijske robotike
Doba veštačke inteligencije (AI) je definitivno stiglo, a to znači da će biti izuzetno traženi stručnjaci koji mogu da dizajniraju i upravljaju veštačkim resursima.
7. Treneri kreativnosti za rukovodioce
Izveštaj ING Future Focus navodi da će, u periodu takozvane „druge renesanse“, odnosno doba posle pandemije, kreativnost biti od naročitog značaja. Kao što su se profesionalni instruktori usredsredili na jačanje emocionalnog koeficijenta kod lidera, u budućnosti će raditi i na jačanju njihove kreativnosti.
8. Stručnjaci za bezbednost IT sistema
Svi poslovi budućnosti ukazuju na glavni trend – revoluciju veštačke inteligencije. Nove tehnologije donose i sve veći broj uređaja i aparata koje koristimo u svakodnevnom životu, a koji za funkcionisanje koriste internet. Samim tim, biće neophodni stručnjaci koji mogu da prepoznaju i uklone nedostatke u sistemima bezbednosne zaštite, naročito u kompanijama i korporacijama koje proizvode ove uređaje.
9. Instruktor digitalne pismenosti
Već sada raste potreba za osobama koje će pomagati ljudima primoranim da rade, uče ili da se socijalizuju putem interneta. Biće povećana potreba za dizajnerima i instruktorima kurseva koji će moći da pomognu ljudima da lakše prođu kroz tranziciju i privikavanje na digitalne tehnologije u svakodnevnom životu.
10. Medicinska sestra
Medicinske sestre, koje su i sada neophodne radnice, ostaće od suštinskog značaja i u budućnosti. Ova profesija je svevremenska i sve više će privlačiti muškarce – ne samo zbog veće rodne ravnoteže, već i zbog toga što je ova profesija dobila veliko poštovanje ljudi otkako je počela zdravstvena kriza, kaže se u izveštaju.
U korak sa tehnologijom
– Pandemije imaju istoriju rađanja kulturne i radničke transformacije. Baš kao što su španski grip i crna kuga promenili načine rada, COVID-19 će nas dalje povezati s tehnologijom, doći će do rasta mašinskog učenja, veštačke inteligencije i robotike – rekao je futurista Sorman-Nilson i dodao da ne samo da postoje nove i napredne industrije, već “Ozija mogu da unaprede postojeće veštine, nauče nove načine rada i prilagode se trenutnoj klimi“.
Чланак Digitalna revolucija се појављује прво на Vesti online.
