Danak ilegalnom radu u Rusiji
Ostaju i bez para i bez glave
MOSKVA – U Rusiji, prema nezvaničnim podacima, radi oko 40.000 građana Srbije i Crne Gore. S obzirom na to da je kod Federalne migracione službe registrovano samo njih 3.000, jasno je da ostali rade na crno.
Na mestima gde se zna da žive „ilegalci“ česte su policijske racije, ali se ne može reći da je to glavni problem ovih ljudi. Oni mnogo češće postaju žrtve prevara upravo naših vlasnika firmi (uglavnom građevinskih), koji su ih doveli u Rusiju obećavajući im dobre plate, plaćen stan i bar jedan topli obrok.
U praksi, sigurniji je posao kod velikih preduzeća. Mnoge manje firme izbegavaju da registruju dovedene radnike, jer im se ne isplati da za svakog od njih plate izvesnu sumu ruskoj državi. Uz to, platu ne daju redovno, tvrdeći da još nisu dobili novac od investitora. često se događa da ih i ne isplate, jer se po završetku posla ispostavi da su se loše pogodili ili i oni budu prevareni od poslodavca. U takvim situacijama radnik se nađe u klopci. Ne može da se vrati kući, jer najčešće nema para za kartu, a ne može ni da se žali, jer kao radnik na crno može da bude samo deportovan. Tako prepušten na milost i nemilost gazde, radnik postaje talac svoje želje za zaradom.
Naši ljudi često postaju žrtve i lokalne mafije. Nisu retki slučajevi da se u njihovoj blizini pojavljuju mlade atraktivne devojke koje, kada procene da radnici imaju para, uskoro postaju njihove „velike ljubavi“ i useljavaju se kod njih. Ona će posle nekoliko dana stan otvoriti lopovima koji će ga temeljno opljačkati. Kad se čovek vrati kući, neće naći ni stvari, ni novac, ni devojku. Pošto najčešće ne znaju ruski, a kriju se od policije, nemaju kome da se obrate za pomoć. Uostalom, vrlo brzo shvate da su, zapravo, srećni jer su ostali živi.
Za poslednjih nekoliko godina zabeleženo je i nekoliko ubistava građana Srbije i Crne Gore u unutrašnjosti Rusije. Sve se odvijalo po istom scenariju, samo su lopovi došli kad je čovek bio kod kuće. Da im ne bi smetao, jednostavno su ga ubili. Ambasada u Moskvi mogla je samo telo da dostavi u zemlju, i to uz velike napore jer je teško identifikovati žrtvu bez dokumenata.
Ruske vlasti su od 1. februara pooštrile kazne za one koji drže neprijavljene radnike. Za rukovodioce firmi koje ne registruju svoje radnike u roku od tri dana od dolaska u Rusiju predviđene su i zatvorske kazne od dve do pet godina.
Autoprevoznici koji sa kamionima punim robe kreću za Rusiju su poseban problem. Dugo putovanje kroz nekoliko zemalja podrazumeva i obavezno zaustavljanje na putu, gde ih često čekaju zasede razbojnika koji im, u najboljem slučaju, otmu i kamion i robu. Ponekad im oduzmu i život. Ali kriminalci ne čekaju uvek da se kamiondžije same zaustave. Oni im često na puteve kao mamac postave žene. Kad kamion stane, iz šume pored puta iskaču maskirani ljudi, koji brzo i vešto obavljaju svoj posao.
Zato se autoprevoznici organizuju i najradije idu u kolonama od po nekoliko kamiona. Znaju, kažu, da je najopasnije zaustavljanje u Podmoskovlju. U prečniku od oko 100 kilometara od Moskve ne sme da se stane ni po koju cenu, tvrde autoprevoznici. Onaj ko stane – najčešće tu i ostane.
Pre nešto više od jedne decenije Rusija je bila obećana zemlja za naše radnike koji su bili veoma cenjeni. Za sto dolara moglo se kupiti pola Moskve i živeti na visokoj nozi. Danas je Moskva jedan od najskupljih gradova na svetu, a plate od 800 do 1.000 dolara, ne obezbeđuju ni osnovne uslove za život.
