Ono što teško uspeva mnogo starijim i iskusnijim, pošlo je za rukom jednoj sedamnaestogodišnjoj učenici. Bojana Pantić uspela je da u Ženevi organizuje, a uskoro će i da ostvari, zanimljiv način da svoju postojbinu približi okruženju u kojem sada živi.
Zahvaljujući upornosti ove devojke, 20 njenih vršnjaka – Švajcaraca, Španaca, Portugalaca, Kolumbijaca, Engleza – od 29. marta do 4. aprila obilaziće Srbiju. Sa Bojanom i njenom majkom biće smešteni u Balinovcu, kod Prokuplja, odakle će ići u obilazak manastira, crkava, kulturnih i prirodnih lepota, a stići će i do glavnog grada. Bojana ističe da joj je namera da im pokaže Prokuplje, gde je rođena, ali i da im približi ono kroz šta su Srbi prolazili poslednjih 15-ak godina.
– Kad su me roditelji pre tri godine odveli da mi pokažu odakle potičem, bila sam šokirana. Jer, oni su mi pričali o prirodnim lepotama i divnim ljudima, a ja sam videla izmučen narod, kampove ljudi izbeglih sa Kosova, u bombardovanju razrušene gradove… – pričaova energična devojka.
Darovi za bolnicu
Grupa mladih stranaca će iz Ženeve poneti igračke za decu, a EKG aparate i medicinski materijal za bolnicu u Prokuplju.
Veliku pomoć u nabavci darova, ali i sređivanju dokumenata za put pružio im je Ranisav Savić, poznati humanitarac koji živi i radi u Ženevi.
Po povratku u Švajcarsku, došla je na ideju da, bar vršnjacima, pokaže iz prve ruke kakve su neistine mediji pisali o njenom narodu.
– Tako sam rešila da organizujem njihov odlazak na jug Srbije, koji je zbog stanja na Kosovu nekako odsečen od sveta. Roditelji su me podržali, kao i moj profesor iz škole Bilal Ramadan, koji je veliki borac za ljudska prava.
U nastojanju da se prikupe sredstva za ovu humanitarnu akciju, kontaktirani su mnogi ugledni i bogati Srbi ali, kako saznajemo, nije bilo ozbiljnijeg odziva. Zato je Bojanina majka, Gorica Pantić (koja inače vodi Školu balkanskih igara – a pre svega našeg folklora) u nedelju organizovala druženje ljudi koji su aktivni u Školi i roditelja čija deca će nedelju dana provesti u Srbiji. Dobrovoljnim prilozima svi oni su dali svoj doprinos ovoj akciji. Skupu su prisustvovali Srbi koji drže do tradicije i njenog očuvanja, a prisutne je osim Bojane Pantić pozdravio i gospodin Krivokapić, humanista iz Francuske. Sa druženja nije izostalani predstavnica naše misije pri UN-u Sonja Širok. Druženje je završeno muzikom uz koju su mladi igrali i pevali. Neobično je bilo videti „svet u malom“ u srpskim narodnim nošnjama kako uz zvuke naše muzike uživa i veseli se. Za izuzetnu atmosferu pobrinuli su se Aleksandra Vuksanović koja je pevala izvorne srpske pesame i Slaven Slavković koji ju je na klavijaturama i uz gitaru pratio.
Humanost ne deli ljude
Egipćanin Bilal Ramadan u Ženevi je od 1968. Profesor je trideset godina, a od 1982. kad je osnovao svoju asocijaciju, pomagao je deci Nikaragve, Indije, Senegala… Ovom prilikom on će, prvi put, posetiti Srbiju.
– Bojana mi je, po povratku sa našeg humanitarnog puta po Ruandi, predložila ovaj projekat za decu Srbije. Pristao sam i ohrabrio je, bez obzira na njen strah, jer ja potičem iz muslimanskog sveta. Treba pokazati da humanost ne deli ljude po verskoj, političkoj ili bilo kojoj drugoj pripadnosti. Nadam se da će utisci koje donesemo iz Srbije promeniti stav mladih ljudi koji žive u Švajcarskoj – kaže Bilal Ramadan.
– Vrlo sam ponosna na svoju ćerku, što je uspela da ostvari svoju ideju. Presrećna sam, takođe što u Školi našeg folklora ima veliki broj stranaca. Nažalost, naše omladine nema među polaznicima ove škole. Svi koji dolaze izuzetno vole našu muziku i folklor, a kroz muziku uče i o našem narodu, tradiciji i običajima – kaže Gorica Pantić.
