Берн: Диригенти Швајцарске, Италије, Француске и Србије на Симпозијуму о црквеном појању

ProslavaJubileja_Berm_drugi_46 (2).JPG

Други Стаж литургијског црквеног појања

1-2.март 2019. Берн

 

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја организован је други Стаж литургијског појања диригената и појаца, 1. и 2. марта у Берну, у организацији музичке франкофане школе западне Швајцарске која је под покровитељством Српске Православне Цркве.

Симпозијум је почео 1. марта у цркви Божјих угодника Ћирила и Методија. Том приликом одржана су разна предавања и радило се на делима великих наших композитора Стевана Стојановића Мокрањца и Корнелија Станковића.  Диригенти и појци су заједнички служили на богослужењима у цркви Светих апостола Ћирила и Методија која је била и домаћин јединственом сабрању.

У заједничком труду и молитви размењена су разна сазнања и искуства. Стаж црквеног појања се увек организује у другом граду. Први семинар је 2018. године одржан у Лозани, други у Берну.

Учеснике симпозијума је поздравио на почетку Епископ Андреј и казао да имају сваку подршку за даљи рад.

 

Учесници овогодишњег Другог стажа црквеног појања били су: гђа Марија Арсић, диригентица хора при Светотројичној цркви у Цириху;  г. Игор Маринкови; гђа Нада Ђурић из Базела; гђа Оливера Барац из Луцерна; гђа Нина Софронски из Лозане, г. Милутин Павловић; из Француске је био г. Матје Малини; из Италије је присуствовала гђа Ана Каиро, диригентица хора при нашој цркви Светог Спиридона у Трсту, док су из Србије били г. Урош Лалицки и гђа Невена Ивановић диригентица хора у Покровској цркви у Београду.

 

У свом предавању Урош Лалицки је говорио о Посном Триоду и прегледу нотне литературе српске црквене музике за главна великопосна богослужења; гђа Ана Каиро о разноврсности литературе и њене употребе у оквиру годишњег циклуса, док је гђа Невена Ивановић говорила о развијању технике гласа код деце и одраслих, и примене у црквеном појању.

Говорило се и о: Практичним могућностима лакшег организовања нототеке и лакшег сналажења у богослужбеном поретку (прегледне табеле, нотне збирке са грађом изложеном литургијским редом), што је важно за даљи рад хорова и њихових диригената.

Пажња је посвећена и штампаним и електронским ресурсима у вези са богослужбеним књигама и типиком.

У петак и суботу се у величанственој цркви Светих апостола Ћирила и Методија, живописаној ликовима Божјих угодника говорило и о Посном  Триоду, посебном периоду црквене године, покајног карактера, као припрема и ишчекивање Васкрсења Христовог те о најзначајнијим великопосним богослужењима и периода (преглед по збиркама).

 

За црквено појање значајан је и Пројекат Мокрањац о којем је говорио г. Лалицки

Пројекат Мокрањац је свеобухватни подухват чувања и неговања српске православне црквене музике, као нераскидивог чиниоца живота Српске православне цркве и једног од носећих елемената српског културног и националног идентитета.

Најважнији задатак Пројекта јесте повећање доступности нотне грађе српске црквене музике, кроз поступак њене дигитализације и публиковања у електронском и штампаном облику. Нотна грађа се, кроз Пројекат, обрађује скенирањем и/или дигиталним нотографисањем, музичком и језичком редактуром, вишестраном (музиколошком, културном, историјском и литургичком) информационом контекстуализацијом, презентацијом и публикацијом писане нотне грађе српске црквене музике (путем штампаних издања и електронски, помоћу веб сајта Пројекта), од најстаријих сачуваних музикалија до савремених аутора.

Идејни покретач Пројекта Мокрањац је г. Сава Маринковић. Савет Пројекта  чине академик Димитрије Стефановић и др Даница Петровић, а предвиђене активности реализује стручни тим Пројекта (Урош Лалицки, мр Милорад Маринковић, мр Милица Андрејевић, Јелена Анастасија Тонић, Наташа Марјановић), уз помоћ разгранате мреже сарадника из Матице и Расејања.

Овом приликом представљен је и нотни зборник  Свеноћно бденије који је у основи православна хорска музика у литургијској традицији Српске Цркве, намењен четворогласном мешовитом хору. Нотни зборник је изашао из штампе у децембру 2015, као прво штампано издање Пројекта Мокрањац и прва књига Антологије српске православне хорске музике – вишетомног издања литургијски организоване нотне грађе хорског црквеног појања, према богослужбеној традицији Српске Цркве.

Предвиђено је да томови Антологије, међусобно повезани истоветном садржинском концепцијом и уређењем, буду тематски везани за

значајнија појединачна богослужења у оквиру дневног, недељног и годишњег (празничног) литургијског круга, и то тако да сваки том обухвати једну заокружену тематску и богослужбену целину.

 

Осим хорске, вишегласне српске црквене музике, тим Пројекта бави се и необјављеном или теже доступном нотном грађом једногласних записа српског црквеног појања. Тренутно се приводи крају рад на приређивању за штампу новог, допуњеног, дигитално нотографисаног и музиколошки обрађеног и редигованог, чувеног Нотног зборника протојереја Ненада Барачког. Последње издање ове изузетне књиге изашло је још далеке 1995. године и одавно више није доступно новим покољењима потенцијално заинтересованих корисника (свештеници, појци, црквени диригенти и хорски певачи, теолози, богослови, истраживачи српске црквене музике, итд). Ново издање ће, ако Бог да, светлост дана угледати током летњих месеци текуће године, чиме ће се и Пројекат Мокрањац делатно и конкретно придружити обележавању великог јубилеја – осам векова аутокефалности Српске Цркве.

 

Учесници симпозијума су добили нотне записе док су Епископу Андреју поклонили нотни зборник Свеноћно бденије као нотне записе по којима су певали два дана током одржавања радионице појања и дириговања.

 

Зорица Зец