Balkanski poliglota
Nedavno sam bila učesnik u jednoj raspravi o jezicima. Cela diskusija je počela zbog promena u hrvatskom pravopisu. Ako niste znali, naše komšije (prevod na hrvatski: susedi) će uskoro reč: neću, pisati odvojeno, ne- ću.
I tako,načudih se čudom raznih argumenata, neki su se baš trudili da me ubede da se na teritroriji bivše SFRJ govori ni manji ni više nego 6 jezika! Bivših republika-6, jezika,takođe 6.
Ajde de,probala sam da objasnim,ljudi moji, u SAD i Kanadi se govori engleski jezik,u Australiji se govori engleski jezik, ne postoji američki,kanadski,nema ni australijskog jezika, u južnoj Americi se govori španski sa izuzetkom Brazila gde se govori portugalski i gle čuda, Španija i Portugalija su u Evropi! U Austriji se govori nemački a ne….itd….Uzalud.
Komentar jednog od učesnika rasprave, nekog Hrvata bio je: “Uporno nas se pokušava strpati u isti koš sa ovim balkancima“. Ajde bogati, a šta si mi ti, Skandinavac ?!
Pa puknuće čovek od muke što ne može da Hrvatsku pomeri na geografskoj karti, puknuće od muke što umesto Drine nije Suecki kanal,crče čovek od muke što je balkanac!
I tako…vidim ja,uzalud se objašnjavam….kad se kaže- lepo- to je jedan jezik, kad je lijepo, ko će li ga znati šta je sad pa to?! Hvataj rečnik majko mila,brže bolje prevodi…li-je-po…nema te reči…. A onda mi je sinulo da sam ja potomak genijalnih predaka,moje babe ,dede,i roditelji su čista,stopostotna inteligencija…te sam i ja genijalna…šta bi drugo mogla biti, rođeni sam genije za jezike, talenat nad talentima. Pazite sad ovo:
Mamina strana:
dakle, moj deda, mamin otac je iz Knina, Srbin dalmatinac.Pre rata je tamo bila strašna sirotinja, teško se živelo pa su ga poslali u Srbiju na zanat. I tako se moj pokojni deda našao u Nišu gde je upoznao moju baku i ubrzo su se venčali.
Dakle, kada je došao u Srbiju moj deda nije znao nijednu jedinu reč srpskog jezika, jer naravno,u Kninu je govorio hrvatskim jezikom.
Ali, pošto je mnogo zavoleo moju baku,imao je jaku želju da može da je razume,da mogu da razgovaraju…i tako žestoko motivisan, nošen ljubavlju, naučio je srpski jezik za samo 5 dana!
I bi kao što inače biva kada se dvoje uzmu, počela su deca da se rađaju.
Prvo čudo od deteta je bila moja tetka a ubrzo se pokazalo da je i moja mama nadarena za jezike. Kako su se u kući govorila oba jezika, i srpski i hrvatski, moja mama je već sa 4 godine tečno govorila oba jezika. Zatim je učila ruski …no to je nebitno. I tako, moja mama je porasla,postala devojka i upoznala je mog tatu.
Očeva strana:
Tatina sudbina je mnogo teža od sudbine maminog oca. Zaprepastićete se kad budete pročitali koliko se on u životu namučio sa jezicima.
Moj otac je čist bosanac. Njegov otac i otac njegovog oca su bosanci. Tata je imao 5 godina kada je posle rata njegova porodica došla u Srbiju, deda je bio vojno lice. O,možete zamisliti muke malog bosanca, pa jadnik nije imao skim da se igra kada je stigao u Srbiju.
Nije znao nijednu jedinu reč srpskog jezika, druga deca naravno nikada nisu čula bosanski jezik. Muka živa. Ali pošto je bio mali, lako je učio i veoma brzo je naučio srpski jezik.
A onda se desio užas, deda je dobio prekomandu za Skoplje! O ne, mali bosanac je morao da nauči i makedonski jezik!
Kasnije se vratio u Srbiju, zaposlio se i upoznao je moju mamu.
Na svu sreću, kada su se upoznali moji roditelji, oboje su znali srpski jezik koji im je bio glavni za sporazumevanje.
Kasnije se tata zaposlio u Hrvatskoj pa je nesretnik opet morao da uči novi jezik ali to je svakako omogućilo još bolju komunikaciju između njega i moje mame.
Stvarno, kad pomislim, mog je oca baš život namučio po pitanju jezika, baksuz …I još je morao da u školi uči ruski i engleski jezik…strašno,strašno….
Uzgred, moram da spomenem i ovo, eto biću iskrena, tatina mama, moja rahmetli baka (prevod sa bosanskog na srpski : pokojna), e ona baš i nije bila talentovana za jezike. Celog života je muku mučila sa srpskim jezikom,nije joj išlo pa to ti je. Umrla je a govorila je dijete a ne dete, lijepo a ne lepo.
I onda sam se rodila ja, genije nad genijima! Ja sam već sa 4 godine tečno govorila srpski, bosanski i hrvatski jezik. Mili bože,čudo od deteta! Pravi balkanski poliglota! A u školi sam učila i ruski i engleski… kao da mi nije dovoljno što već govorim 3 jezika?!
E sad, pitam se ,kakav će genije biti moje dete ako se SJUTRA udam za crnogorca!
Pa moje dete će već u obdaništu govoriti čak 4 jezika: srpski, bosanski, hrvatski i crnogorski !
Mašala! (prevod ove reči ćete pronaći u rečniku koji će se uskoro pojaviti u knjižarama)
Sonja Kovacevic
Beograd
sonjak@sezampro.yu
