Da li ste se nekada razbesneli nakon što vas je neko „isekao“ u saobraćaju ili vam nije dozvolio da se uključite u kolonu, iznervirali se zbog nepristojnog gesta drugog vozača ili izgubili strpljenje u beskrajnim gužvama zbog radova na putu? Ako jeste, niste jedini, piše Psychology Today.
Izveštaj Fondacije AAA za bezbednost saobraćaja iz 2025. godine pokazao je da je 96% vozača priznalo da je makar jednom tokom prethodne godine učestvovalo u agresivnoj vožnji ili ponašanju povezanom sa besom za volanom. Štaviše, bes u saobraćaju ne samo da je čest, već može delovati i zarazno. Učesnici istog istraživanja naveli su da loša vožnja drugih ljudi direktno utiče na njihovo ponašanje za volanom. Prema istraživanjima iz 2025, više od 75% ljudi veruje da se problem besa u saobraćaju pogoršava.
Profesor psihologije sa Državnog univerziteta u Bafalu i istraživač stresa i agresije kod vozača Dvajt Henesi opisao je današnje gradske saobraćajne uslove u podkastu Američkog psihološkog udruženja iz 2024. godine kao „pune svakodnevnih stresova koji pojedinačno deluju bezazleno, ali se vremenom nagomilavaju“. Kako mnogi ljudi provode mnogo vremena na putu, objasnio je, oni se suočavaju ne samo sa stresom same vožnje, već i sa napetim interakcijama sa drugim ljudima.
Te interakcije mogu biti različite — od relativno blagih, poput sviranja sirenom, odbijanja da se neko uključi u kolonu ili besnih gestova rukama, do mnogo opasnijih ponašanja kao što su vožnja „na braniku“, agresivno preticanje, prolazak kroz crveno svetlo, naglo menjanje traka, namerno usporavanje ili ubrzavanje iz besa, praćenje i suočavanje sa drugim vozačem, pa čak i fizičko nasilje ili upotreba oružja.
Zato je važno da svako ko vozi u današnjim stresnim i preopterećenim saobraćajnim uslovima razume unutrašnje i spoljne faktore koji doprinose besu u saobraćaju i nauči da kontroliše emocije, reakcije i ponašanje za volanom.
FAKTORI KOJI DOVODE DO BESA
Težak dan na poslu, kašnjenje, umor ili važne obaveze često stvaraju stres mnogo pre nego što sednemo za volan. Kada se tome dodaju gužve, saobraćajne nesreće ili radovi na putu, kao i osećaj anonimnosti koji ljudi imaju u automobilu, nastaje savršena kombinacija faktora koja može dovesti do besa u saobraćaju.
U takvim uslovima, nepromišljen, sebičan ili agresivan potez drugog vozača može se doživeti kao lična pretnja. Takav osećaj može aktivirati reakciju „bori se ili beži“ i izazvati impulsivne i rizične reakcije.
Nedavna istraživanja pokazuju da agresivnoj vožnji doprinose brojni psihološki faktori, uključujući sposobnost samokontrole, osobine ličnosti i način na koji ljudi tumače ponašanje drugih. Studija iz 2023. godine pokazala je da sklonost ka stalnom razmišljanju o negativnim situacijama povećava verovatnoću besa u saobraćaju, dok emocionalna svesnost značajno pomaže vozačima da kontrolišu svoje reakcije.
EMOCIONALNA KONTROLA
Jedna holandska navigaciona kompanija je još 2010. godine koristila slogan: „Niste zaglavljeni u saobraćaju. Vi ste saobraćaj.“ Cilj kampanje bio je da vozači drugačije sagledaju svoju frustraciju i nauče bolje da kontrolišu emocije tokom vožnje.
Emocionalna regulacija podrazumeva sposobnost da budemo svesni svojih emocija, misli i ponašanja i da ih kontrolišemo. Umesto da agresivnu vožnju drugih shvatimo lično ili dozvolimo da nam stres potpuno preuzme kontrolu, možemo naučiti da promenimo način razmišljanja i reagujemo smireno i bezbedno.
Istina je da imamo izbor. Možemo preduzeti korake kako bismo vožnju učinili manje stresnom i bezbednijom. Možemo biti primer smirenosti, obzirnosti i razumevanja — čak i u stresnim situacijama.
6 KORAKA ZA PREVAZILAŽENJE BESA U SAOBRAĆAJU
- Pripremite se za stres. Pre puta pustite opuštajući podkast, intervju, audio-knjigu ili muziku koja vam prija i smanjuje napetost tokom vožnje.
- Postavite realna očekivanja. Ako znate da će put biti stresan, pokušajte da izaberete manje prometnu rutu. Obavestite ljude ako postoji mogućnost da zakasnite. Ako možete, izbegavajte vožnju u vreme najvećih gužvi.
- Obratite pažnju na svoje emocije kada sednete za volan. Svesnost je prvi korak ka promeni načina na koji doživljavamo i reagujemo na stresne situacije.
- Prepoznajte situacije koje vas provociraju, poput agresivnih vozača koji voze preblizu ili vas „seku“ u saobraćaju. Ako ste umorni, pod stresom ili preopterećeni, napravite pauzu.
- Koristite tehnike dubokog disanja kako biste povratili kontrolu nad emocijama. Smirivanje tela pomaže da reagujete razumno umesto impulsivno.
- Potražite pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje ako imate problem da kontrolišete agresivnu vožnju koja vam postaje navika.
