Broj podnetih zahteva za dobijanje azila manji za trećinu. Najviše zahteva podneli Rusi, a slede građani Avganistana, Kosova, Nigerije i Indije
Broj podnetih zahteva za dobijanje azila u Austriji prošle godine značajno je opao i to za više od 30 odsto u poređenju sa 2009. godinom. Dok je 2009. godine 15.822 ljudi podnelo zahtev, prošle godine su to učinile 11.022 osobe, što je najniži broj u ovom veku. Najviše zahteva prošle godine podneto je u avgustu kada je molbu predala 1.241 osoba, dok je u ostalim mesecima broj bio uvek ispod 1.000.
Najveći broj zahteva podneli su Rusi (2.323), zatim slede građani Avganistana, Kosova, Nigerije i Indije. Kod poslednje tri grupe, pošto su njihove zemlje proglašene bezbednim trećim državama, građani nemaju šanse za dobijanje azila u Austriji. Tako je svega tri odsto podnosilaca molbi sa Kosova i jedan odsto Nigerijaca dobilo pozitivne odgovore na podnete zahteve, dok su Indijci dobili samo jedan pozitivan odgovor.
Oko 31 odsto Rusa i 33 odsto Avganistanaca dobilo je pozitivne odgovore. Međutim, na samom vrhu pozitivnih rešenja nalaze se Iranci (52 odsto) i Iračani (35 odsto). Takođe je zanimljivo da nisu samo ljudi iz kriznih regiona zatražili azil u Austriji. Naime, molbu je podneo i jedan Nemac u decembru, kao i jedan Švajcarac u julu.
Ukupno je prošle godine u prvoj instanci rešeno pozitivno 2.036 molbi, a 4.328 negativno. U drugoj instanci rešeno je 836 molbi pozitivno, a 8.718 negativno. Inače druga instanca, Sud za azilante ima veliki zastoj u rešavanju molbi, koji aktuelno iznosi 16.708 nerešenih slučajeva, dok je kod prve instance još 4.293 nerešenih molbi.
Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Marija Fekter izrazila je zadovoljstvo ovim podacima, navodeći da je trend u drugim državama, kao što je Nemačka, suprotan. Takođe je izrazila zadovoljstvo što je brzina rešavanja molbi povećana, tako da je broj nerešenih slučajeva opao za 23 odsto.
SPORNA NADLEŽNOST
MINISTARKA Fekter je ujedno žestoko kritikovala administrativni sud koji uopšte više od 2007. nije nadležan za pitanje dodele azila, ali pred kojim se nalaze mnogobrojni nerešeni slučajevi. Za jednostavno rešavanje pitanja koja država je nadležna za podnetu molbu, ovom sudu, prema Fekterovoj, treba skoro pet godina, što je nehumano i nepravedno.
