Eksperti Centra za savetovanje migranata (BZM), osnovanog pre 25 godina u Beču, ocenili su da Austriji nedostaje integraciona politika, zbog čega su se stranci ponovo našli u žiži predizborne kampanje.
Zadaci Centra su se u poređenju sa osamdesetim godinama u znatnoj meri promenili. Rad i boravak su osamdesetih godina bili centralna pitanja gastarbajtera, a danas su ti ljudi već odavno postali Austrijanci.
U septembru 1983. godine tadašnji ministar za socijalna pitanja Alfred Dalinger odobrio je 500.000 šilinga kao godišnju subvenciju novom udruženju za brigu o strancima u Beču. Boris Pašalić, koji zajedno sa svojim kolegom Norbertom Bihlom radi ovde od 1988. godine (Udruženje je kasnije nazvano Centar za savetovanje migranata), objašnjava da je u to vreme za strance, koji su tražili savet, postojao samo advokat.
Bihl navodi da je sredinom osamdesetih godina bilo malo zakonskih normi za pridošlice.
„Bila je sve teža situacija kada je posao u pitanju i javljao se početak diskriminacije“, objašnjava Pihl.
„Integracione politike u Austriji još nema. Mnogo toga je uveženo iz Evropske unije ili pod uticajem odluka vrhovnog sudova, zbog čega je u trenutnoj predizbornoj kampanji tema „stranci“ ponovo u žiži“, ocenjuju Norbert Bihl i Boris Pašalić.
Među austrijskom političarima je, kako ocenjuju Pašalić i Bihl, polako sazrevala spoznaja da veliki deo gastarbajtera neće da se vrati u svoje zemlje. Tadašnji glavni problemi su bili vezani za radne dozvole, jezik i pravi kontakt sa vlastima. Bihl ukazuje da je krajem osamdesetih godina došlo do velikih migracija stranaca.
Kako navode dalje, potpuna promena sistema je usledila 1993. godine, reformom Zakona o boravku i uvođenjem sistema kvota. Dalja ograničenja je doneo „Integracioni paket“ 1998. godine.
Centar za savetovanje migranata, imao je nekada dva, a sada čak 30 saradnika. Slična savetovališta se mogu naći u svim austrijskim pokrajinama.
Pored klasičnog savetovanja o politici na tržištu rada i pravu za strance, prisutna su i specijalizovana savetovanja za žene kao i šanse na tržištu rada za priznate izbeglice.
Eksperti smatraju da je pravna situacija mnogih migranata osigurana, međutim javljaju se drugi problemi poput nezaposlenosti i obrazovanja. Priznavanje diploma stečenih u inostranstvu se nalazi takođe u fokusu.
Za poslednjih 25 godina, od kada postoji Centar za savetovanje migranata, Zakon o zapošljavanju stranaca donešen 1976. godine menjan je 33 puta, a Zakon o boravku 23 puta.
„Savetovanje je danas kompleksnije i mnogostruko“, kaže Boris Pašalić.
