Juče je ambasador SCG u Nemačkoj Milovan Božinović završio svoj četvorogodišnji mandat i vratio se u Beograd. „Vesti“su ga pitale šta ostaje kao trag tog rada u jednoj od naših najvažnijih ambasada u svetu.
– Te godine su poslužile da se zaleče rane iz devedestih i da se zemlja pripremi za integraciju u Evropu, gde joj je i mesto. Danas je to očiglednije nego ranije. Ja svoj mandat završavam u trenutku kada je studija o izvodljivosti prihvaćena od strane Evropske komisije kao dokument koji propisuje pravac naših daljih aktivnosti u narednih desetak godina.
Velika očekivanja
• Kako se menjao odnos Nemaca prema nama – od oktobarskog ushićenja zbog promena 2000. godine naovamo?
– Bilo je raznih faza. Preokret u Beogradu je dočekan u Nemačkoj sa velikim olakšanjem i velikim očekivanjima. Prirodno je da su posle pada Miloševića očekivanja bila velika. Ona su u Nemačkoj bila takva jednim delom i zbog okolnosti da je vodeća politička ličnost srpskog preokreta bio Zoran đinđić, koji je u ovoj zemlji bio veoma poznat i cenjen političar. Potom je započeo politički proces sređivanja Srbije i njena priprema za neku drugačiju budućnost i to nije išlo glatko. Najkritičniji momenat tog procesa je bilo ubistvo onoga za koga se vezivao sam preokret. To je u Nemačkoj naišlo na veliki odjek. Danas se na prilike u Srbiji gleda bez nekadašnje euforije, ali se i dalje prate sa velikim interesovanjem i očekivanjima.
Dunav naše blago
– Nakon ovog posla vraćam se u MIP. Ovo je bilo jedno dovoljno važno mesto u diplomatiji da se može smatrati i vrhuncem jedne diplomatske karijere. Međutim, ja ću ostati u našoj diplomatiji. Postoje izgledi da se moje dalje angažovanje usmeri na bavljenje Dunavom kao našim velikim blagom. Iskustvom koje sam stekao u Berlinu želim da pomažem i dalje.
• đinđić je nezaobilazan most sa Nemačkom?
– Iz fenomena đinđić možemo izvući sledeći zaključak – da je velika prednost bilo to što se na čelu vlade našao neko ko je svoj već postojeći, veliki ugled stavio u službu državnih interesa. Međutim, i nakon njegove tragične smrti nemački interes za Srbiju nije manji i učinak nove vlade se takođe meri sa ozbiljnim i dobronamernim očekivanjima i, kada bude po nemačkom viđenju pozitivan (kao što je to slučaj u poslednje vreme), on je onda za toliko i cenjen.
• Postojala su u vašem poslu dva paralelna puta: ekonomska i politička saradnja sa Nemcima.
– Politički odnosi (u užem smislu) nemaju trenutno nijedan otvoreni problem između SCG i Nemačke, niti ima izgleda da takav problem nastane. Postoji, međutim, jedan veliki, evropski značajan problem, u koji je Srbija upletena: to je budućnost Kosova. To je tema oko koje će se voditi jedna složena i jedinstvena diplomatska akcija sa značajnom ulogom velikih sila.
Orden
– Meni je velika čast da sam od predsednika Nemačke Horsta Kelera pre dva dana dobio Veliki orden za zasluge, izuzetno priznanje koje se dodeljuje za slučajeve kada Nemačka ocenjuje da je jedan ambasador dobro tumačio Nemačku u zemlji koja ga je poslala. Vrlo je važno da mi sami iskorenimo neke predrasude u našoj javnosti o Nemačkoj i da shvatimo u kojoj meri je ona važan evropski faktor i zemlja na koju se mi, kako se prilike u jugoistočnoj Evropi budu stabilizovale, sve više možemo oslanjati i više planova vezati za tu najveću evropsku ekonomiju, privrednu i političku velesilu.
Moja je ocena da mi ne treba toliko da se koncentrišemo na pitanje buduće odluke o statusu nego na diplomatsku akciju od sad, pa do donošenja takve odluke. A ona se ne može doneti brzo i mi treba da postignemo sve ono što je u interesu Srbije i svih njenih građana, uključujući i one koji su na Kosovu. Onda možemo međunarodnoj zajednici da kažemo šta želimo, kad svi ti uslovi budu ispunjeni, onda možemo razgovarati i o statusu Kosova. Za nas bi bilo idealno da se o statusu raspravlja tek pošto čitav region bude u EU i da to bude tema kojom će se ona baviti.
Neiskorišćen potencijal
• A ekonomija ?
– Tu smo postigli manje nego što je moguće i što se očekivalo. U Nemačkoj i dalje vlada mišljenje da je Srbija vrlo zanimljiv i potencijalno jak partner za privrednu saradnju, ali da istovremeno treba čekati i sačekati da se prilike tamo razbistre. Naše je da primetimo da su mnogi partneri već iznenađeni, a neki i razočarani što tako dugo čekaju na ta vremena. I Nemci misle da mi daleko manje sarađujemo na ekonomskom polju nego što je to objektivno moguće. Moramo brzo da promenimo ono što možemo.
• Naši ljudi u Nemačkoj ?
– Za ove četiri godine je bilo više pokušaja da se oživi i udahne novi elan pitanju veza matice i dijaspore. Od nemačkih sagovornika sam mnogo puta čuo da je dijaspora jedan od najopipljivijih potencijala koje Srbija ima u Nemačkoj. Ovde imamo veliku dijasporu koja ima određenu moć i na koju se zemlja porekla može osloniti. Međutim, mislim da mi još uvek živimo u svetu prevaziđenih predstava i ideja.
O „Vestima“
– čitam „Vesti“ od početka devedesetih godina i pratim kako taj list skoro već deceniju i po izrasta u jedno zaisto profesionalno i informativno, u svakom pogledu zrelo glasilo dijaspore. To odavno više nije amaterizam već novinarstvo najbolje vrste. To pokazuju, nadam se – i tiraži. Zahvaljujem se zato što mi je u mnogo prilika bila pružena mogućnost da se našim građanima obratim preko stranica „Vesti“, lista koji sam rado čitao.
Bavimo se pitanjem očuvanja nacionalnog identiteta Srba u Nemačkoj kao da se radi o nekome ko je ovde došao na nekoliko godina. Srpska zajednica u Nemačkoj mora preusmeriti snagu na jačanje svoje pozicije u Nemačkoj kao nemačkog političkog faktora. Ona će najviše pomoći svojoj zemlji porekla ako uspe da se konsoliduje kao neko ko nešto znači u nemačkom političkom prostoru. Ja to zamišljam po ugledu na jevrejsku i tursku zajednicu ovde, koje imaju svoje nacionalne savete i veoma su uticajne u ovoj zemlji. Nemačka vlada ne želi da donese nijednu odluku kada su u pitanju države porekla tih ljudi dok ne sasluša mišljenje tih zajednica. Za nas bi bilo jako dobro da se pokaže da Nemačka svoju politiku prema SCG vodi tako da vodi računa šta Nemci srpskog i crnogorskog porekla o tome misle.
• Srbe u Nemačkoj je teško ujediniti ?
– Srbi u Nemačkoj ne govore jednim glasom jer se razbijenost političke scene u matici prenosi i na dijasporu. Ona bi trebalo da nađe konsenzus oko zajedničkog delovanja u Nemačkoj kako bi se kroz to delovanje pomoglo i sebi i Srbiji. Valjalo bi stvoriti neki vanpartijski nacionalni savet Srba u Nemačkoj (bilo da su državljani ili imaju pravo boravka) i da se onda bave poboljšanjem svog položaja i delotvorno pomažu državi iz koje potiču. To je mnogo važnije od razmišljanja kako da uticaj tih ljudi bude prisutan u matici, u srpskom parlamentu i državi. Oni će državi Srbiji najviše značiti ako nešto predstavljaju u nemačkom parlamentu i ja bih se radovao da u narednih nekoliko godina dva ili tri poslanika Srbina budu u Bundestagu, nemački građani, ali srpskoga imena i osećanja. To ide jedno s drugim , to je nešto što je i u Evropi već uobičajeno. Tih 600.000 naših građana to može, njima pripadaju tri glasa. Na njih oni imaju pravo, a ne koriste ga jer nisu dovoljno organizovani.
