На Свечаној седници Удружења Пусторечана у Нишу, рекордер српске дијаспоре, као хуманитарац са 224 контејнера помоћи српском народу, инг. Милун Николић из Беча проглашен је за академика СКАИН.
Делегација ове академије стигла је у Ниш да би пријем обавила на свечаности Удружења Пусторечана, чији је Милун Николић почасни члан. Делегацију су предводили академик Велибор Стевић, председник СКАИН и академик Јелена Лопушина, ментор и директор Одељења дијаспоре коме припада Милун Николић из Аустрије. Читаву церемонију пријема благословио је епископ нишки Арсеније.
„Господин Милун Николић из Беча је пословни човек, грађевинар, трговац, инвеститор, хуманитарац, добротвор, верник и ктитор СПЦ и велики српски активиста. Рођен је уселу Горњи Брестовац, општина Бојник 1950. године. Био је добар ђак у основној школи, која је носила име народног хероја Стојана Љубића из села Вујаново. После основне школе уписује крајем шездесетих година прошлог века Електротехничку школу у Београду. У то време, у вечерњим сатима радио је и у биоскопу Дома културе “Вук Караџић” као кинооператер“, рекла је о свом кандидату метнорка Јелена Лопушина.
Милунов отац Велимир Веља Николић радио је као грађевинац у београдском предузећу “Трудбеник”. Милун је радио и завршио ванредно Електоротехнички факултет у Суботици. Долази 15 априла 1973. године у Аустрију, где је као електроинжењер радио у фабрици “Сименс”, затим ради на одржавању система осветљења, грејања и климатизације у болници часних сестара „Хартман Спита“ и потом га министар здравља Аустрије поставља за једаног од најмлађих техничких директора дечје болнице Света Ана у Бечу која је најпознатија по лечењу леукемије.
„За скоро две деценије, колико је радио у овој болници, електроинжењер Милун Николић се уклопио у аустријско друштво и постао угледан Бечлија. Био је власник трговинског ланца “Niko Tech”, који пласира српска пића из фабрике “Књаз Милош” и вина из Подгорице. Оснивач је и власник грађевинске фирме “ANS”, али и друштва „Хуманитас“ и клуба „Никола Тесла“ у Бечу. Заједно са болницом „Света Ана“ деведесетих година шаље хуманитарну помоћ српском народу у Србији и Репубици Српској. Даривао је двадесетак амбулатних кола, медицинске апарете, безброј болничких кревета, инвалидских колица, чак и заштитну опрему против короне“, набраја председник и академик Велибор Стевић.
Николић и његова породица су верни Богу и српском народу. Познавао је патријарха српског Павла, био је пријатељ нишког владике Иринеја, потом патријарха Иринеја, који је био гост његове породице у Бечу. Упознао је и новог поглавара СПЦ патријарха Порфирија. Спреман је да дарује српској православној цркви, Епархији нишкој, свој храм, порту и имање у родном селу.
Николићи су вечити кумови, дародавци и приложници манастира Гргетег и цркве на Фрушкој Гори.
Инжењер Милун Николић је добитник многих угледних признања, као што су Орден Светог Саве Другог реда, Златна медаља Црвеног крста Аустрије, Златна плакета „Човек великог срца“, Повеље Почасни грађанин Пусте Реке, Октобарска награда општине Бојник, Теслина златне медаље, те више повеља добијених од болница и парохија СПЦ. За њега лично највећа награда, признање и орден су животни успеси, развој отаџбине и будућности српског народа. Зато се и за Милуна Николића говори да је човек великог срца и светосавске душе.
„Николић је визионар, који гледа даље од свог родног села, од свог завичаја и види будућност читаве јужне Србије. Живи у Бечу, а размишља да се врати кући и помогне привредни развој општине Бојник, Пусте Реке и села Горњи Брестовац. Посетио је ових дана Миниастарстви за бригу о селу и министра Милана Кркобабића, са којим се договорио да помогне око обнове Сеоске задруге у општини Бојник, преко које би задругари радили наекономском узидзању села на југу Србије“, истакла је менторака Јелена Лопушина, која га је предложила за сталног члана академије.
У свом говору након проглашења за академика Српске краљевске академије иновационих наука Милун Николић је рекао да су у плану инвестиције за градњу рибњака, туристичког центра, фабрике воде и засада индустријске конопље на 100 хектара у селу и општини Бојник.
„Ми Срби из расејања желимо и можемо да помогнемо да на нашој родној груди градимо будућност завичаја, државе и читавог српског народа. Пола века радим у туђини и непрестано сањам да се вратим у родни крај и тамо градим своју будућност и будућност наше отаџбине“, изјавио је нови академик Милун Николић, члан Одељења дијаспоре у СКАИН.
