Nekoliko desetina kilometara od Pariza, na groblju u mestu Lardi, nalazi se skroman grob jedne srpske kraljice – Natalije Obrenović. Tamo je 1941. godine završio život žene koju su savremenici nazivali najlepšom evropskom kraljicom, ali i jednom od najnesrećnijih, a čiji je put vodio od dvora u Beogradu do povučenog, gotovo monaškog života u Francuskoj.
Reklama
Natalija, rođena kao Natalija Petrovna Keško u Firenci 1859. godine, u Srbiju je donela duh obrazovane, savremene Evropejke, brzo osvojivši naklonost naroda, ali ne i trajno poverenje supruga, kralja Milana. Njihov brak bio je obeležen skandalima, razvodom i borbom oko starateljstva nad sinom Aleksandrom, što je ostavilo dubok trag i na njen lični život i na ugled dinastije Obrenović.
Posle Majskog prevrata 1903. i tragičnog kraja Obrenovića, Natalija više nikada nije kročila u Srbiju. Povukla se u Francusku, u vilu „Sašino” nazvanu po sinu, a potom u krug katoličkog manastira u okolini Pariza, gde je prešla u katoličku veru i živela povučeno, posvećena molitvi i dobrotvornom radu. Umrla je 8. maja 1941. godine, daleko od zemlje u kojoj je nekada bila kraljica, i sahranjena je na groblju u Lardiju, gde njen grob i danas stoji kao tih, gotovo zaboravljen trag srpske istorije u Francuskoj.
Iako je politički potpuno uklonjena iz srpske svakodnevice, Natalija nije prekinula vezu sa Srbijom. Testamentom je ostavila značajan deo svoje imovine Univerzitetu u Beogradu, zbog čega se i danas ubraja među najveće dobročinitelje naše najstarije visokoškolske ustanove. Na taj način, kraljica koja je poslednje godine provela u tišini manastira i na marginama evropske politike, ostavila je trajan pečat u oblasti obrazovanja – kao da je upravo univerzitet trebalo da bude njena poslednja veza sa zemljom u kojoj je nekada bila omiljena u narodu.
Za one koji danas posećuju Lardi, njen grob nije monumentalna turistička atrakcija, već mesto tišine koje podseća da istorija često nastavlja da živi daleko od glavnih prestonica i zvaničnih ceremonija. U njemu se spajaju dva sveta – srpski dvor i francusko predgrađe – i jedna biografija koja je počela u sjaju evropskih salona, a završila se u skromnoj grobnici na rubu Pariza.
Izvor: Rasejanje.info
