Milka Kajganić, književnica i novinarka iz Ciriha, već decenijama beleži priče ljudi rasutih po svetu i vraća ih nazad u javnost – kao dokaz da srpski jezik, kultura i sećanje žive i daleko od otadžbine. Njeno ime se vezuje za Teslino društvo u Švajcarskoj i regionu, za brojne knjige i reportaže, ali i za jedan specifičan, prepoznatljiv ton: toplo, a precizno, lično, a dokumentarno.
Reklama
Knjiga „Glas iz tuđine” predstavljena je juče u nedelju 21. juna u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Cirihu. Delo je nastalo po ideji oca Branimira Petkovića iz Ciriha i Rumunke Leonore Kosić – a sve sa željom da se sačuvaju priče ljudi koji su iz rodnog kraja otišli negde daleko, ali sebe nikada nisu odrekli. Milka ih je slušala, zapisivala njihove uspone i padove, vrline i mane, karakter, temperament i istrajnost. Svaka priča zamišljena je kao trag za potomke: da znaju ko su im bili preci, šta su voleli, čega su se bojali, kako su se snalazili u tuđini. Jer, kako autorka poručuje, ono što je zapisano ne gubi se – ono ostaje.
Na promociji je prišao i mladi Stefan, čiji roditelji žive u Danskoj. Želeli su da je upoznaju jer su čuli da se „Glas iz tuđine” nalazi i u Švajcarskoj nacionalnoj biblioteci u Bernu – da tamo, među hiljadama knjiga, stoji i jedno svedočanstvo o našim ljudima širom sveta. Taj podatak nije samo stvar prestiža: on je poruka da sprsko rasejanje nije statistika ni anonimna masa, već zajednica sa svojim imenima, licima i sudbinama, vredna da uđe u nacionalne kataloge.
Milka Kajganić, rodom sa Korduna, iza sebe ima bogat opus – više romana, zbirki i publicističkih tekstova, od kojih su neki prevedeni i na druge jezike. Njeni tekstovi o Nikoli Tesli i višegodišnje praćenje rada Teslinog društva u Švajcarskoj učinili su je jednim od najprepoznatljivijih glasova kada je reč o promociji Teslinog nasleđa među mlađim generacijama u istočnoj Švajcarskoj, austrijskom Forarlbergu i južnoj Bavarskoj. Kroz programe, tribine i reportaže, ona Teslu ne tretira kao dalekog „genija iz udžbenika”, već kao most između nauke, identiteta i savremenog života u dijaspori.
Pored knjige „Glas iz tuđine”, Milka je autorka niza dela koja se čitaju i u crkvenim salama, i na književnim tribinama, i u porodičnim dnevnim sobama širom Evrope. Deo njenog stvaralaštva uvršten je u fondove univerzitetskih i crkvenih biblioteka, a pojedine knjige prate nastavu ili dopunske programe posvećene srpskoj kulturi i jeziku. Taj put – od malih sela i parohijskih domova do biblioteka i univerziteta – zapravo je najbolja slika onoga što Milka radi: povezuje „obične“ živote sa velikim institucijama pamćenja.
Milka je ujedno predsednica udruženja Zlatno pero iz Ciriha.
Izvor: Rasejanje.info
