SRBIJA KONAčNO I TRAJNO REŠAVA PROBLEM REGRUTA U DIJASPORI

55

NEMA VOJSKE POSLE TRIDESETE

• Regruti iz dijaspore imaće mogućnost da odlažu služenje vojnog roka do kraja juna kalendarske godine u kojoj navršavaju 30 godina života

Srbija je očigledno rešila da jednom za svagda reguliše pitanje hiljada regruta u dijaspori, koji do sada nisu regulisali vojnu obavezu. Kao što su „Vesti“ već pisale, regrute, najverovatnije u oktobru, čeka amnestija za delo „neodazivanje na vojni poziv“, dok bi Skupština Srbije istovremeno trebalo da usvoji i zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi.
Prema tom propisu, koji se već nalazi u skupštinskoj proceduri, regruti neće više biti upućivani na odluženje vojnog roka do 35. godine života već najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj pune 30 godina života.
Regruti iz dijaspore imaće mogućnost da odlažu odsluženje u vojnog roka do kraja juna kalendarske godine u kojoj navršavaju 30 godina (uz odobrenje diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije), ali uz obavezu da do 31. decembra te godine definitivno, u skladu sa zakonom, regulišu pitanje obaveze prema državi Srbiji.
Ukoliko to učine, regruti će biti prevedeni u rezervni sastav Vojske Srbije, a u suprotnom, protivnjih će biti podneta krivična prijava zbog izbegavanja vojne obaveze, za šta je, po aktuelnom zakonu, predviđena i zatvorska kazna.

Amnestija ne oslobađa

Novi zakon o amnestiji, čiji je nacrt uradilo Ministarstvo za dijasporu i koji bi zaustavio krivično gonjenje regruta koji se unazad tri godine nisu odazvali pozivu za odsluženje vojnog roka u Srbiji, biće usvojen najverovatnije u oktobru.
Vukman Krivokuća, pomoćnik ministra za dijasporu, govoreći o amnestiji kaže „da taj akt ne oslobađa državljane Srbije, ma gde živeli, od obaveze služenja vojnog roka“. On, takođe ističe da je novi zakon o vojsci od velikog značaja za odnose Srbije i dijaspore.
– Predlogom novog zakona granica za odlazak u vojsku smanjena sa 35 na 30 godina, što je bitan ustupak regrutima. Jer, nije nepoznato da su naši mladići u dijaspori uzimali strano državljanstvo zbog problema sa služenjem vojske. Takvo odrođivanje nije dobro, a naročito ne u ovako demografski katastrofalnoj situaciji u kojoj je sad Srbija – kaže Krivokuća.

Inače, regruti imaju mogućnost da biraju između služenja vojnog roka – u kasarni ili civilno. Služenje roka u jedinicima Vojske Srbije traje šest, a u civilnim ustanovama – devet meseci.
Takođe, novim zakonom predviđena su i jasna pravila po kojima se dobija odobrenje za boravak u inostranstvu. Takvo odobrenje neće dobiti regrut ukoliko je već pozvan na izvršenje vojne obaveze, ako je proglašeno vanredno ili ratno stanje ili ukoliko protiv njega vodi istraga. Prema predloženom zakonu, regrut ne može da dobije dozvolu za boravak u inostranstvu ni ukoliko je namerno izbegao regrutaciju, dok oni koji nisu regulisali vojnu obavezu ne mogu da dobiju saglasnost za otpust iz državljanstva Republike Srbije.

Dvojni državljani

„Regrut dvojni državljanin koji nije regulisao obavezu služenja vojnog roka u drugoj državi, a vratio se i opredelio da stalno živi na teritoriji Republike Srbije upućuje se na služenje vojnog roka“, piše u predlogu zakona.
Propisano je i „da regrut dvojni državljanin koji nije regulisao obavezu služenja vojnog roka ni u jednoj od država čiji je državljanin i navršio je 27 godina, a stalno živi u inostranstvu, prevodi se u rezervni sastav“. Takođe, regrut dvojni državljanin koji je regulisao obavezu služenja vojnog roka u drugoj državi prevodi se u rezervni sastav.

U dijaspori 140.000 vojnih obveznika

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen naveo da se trenutno blizu 140.000 vojnih obveznika nalazi u inostranstvu, dok se godišnje svega oko 150 regruta odazove na služenje vojnog roka. Prema njegovim rečima, novi zakon o amnestiji regulisaće odgovornost regruta, koji su počinili krivično delo u odnosu na vojnu obavezu u periodu od 2006. godine do stupanja na snagu tog zakona.

R. LONčAR
M. SIMIŠIć

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here